Jarinje: Sukob, laži i video trake

Predstavnici vlasti u Beogradu čitave dve nedelje horski su ponavljali da je krajem septembra, kada je došlo do sukoba Srba i KFOR-a na prelazu Jarinje, NATO napao „goloruki narod“ koji je mirno protestovao.

Srpska javnost je, međutim, konačno saznala da je kriminalna grupa sa severa Kosova prva napala KFOR. Iako oguglala na manipulacije, populizam i spinovanje svoje poltičke elite, ostala je, ipak, u šoku zbog ovako bezočnog širenja laži o dogadjaju koji je zemlju mogao gurnuti u opasan sukob sa NATO-om.

Jedan Vladin ministar je, napokon, bio prinudjen da izrekne kakvo-takvo polu-priznanje o tome ko je počeo sukob sa KFOR-om na Jarinju. Priznanje, doduše, sadrži dozu spina jer odgovornost prebacuje na medije. Dragan Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Srbije ovako je to formulisao:

„Želim da kažem samo to da naprosto istina koja je plasirana u medijima pod jakim pritiskom emocija nije uvek tačna, odnosno da nije sve crno-belo kao što se prikazuje i da moramo biti svesni da moramo učiniti sve da ne isprovociramo dogadjaje koji mogu da dovedu do sukoba“.

A upravo to se umalo dogodilo. Šačica od 20-ak naoružanih kriminalaca, predvođena već notornim švercerom sa severa Kosova Zvonkom Veselinovićem, koja je pre dve sedmice prva nasrnula na trupe KFOR-a na Jarinju, umalo je gurnula Srbiju u sukob sa NATO-m.

Ministar Šutanovac, razume se, nije rekao da je vlast dve nedelje bezočno lagala sopstvene gradjane, pokušavajući da ga nahuška na sukob sa KFOR-om, EULEX-om i Briselom, ponavljanjem floskule da je KFOR napao nenaoružani srpski narod na severu Kosova. A građani svoju vlast već odviše dobro poznaju da bi poverovali da će to ona učiniti i preuzeti odgovornost za ovakvu manipulaciju.

Ko zna koliko bi ova priča o oružanom napadu NATO-a na „nenaoružane“ i mirne demonstrante još potrajala da lideri Srpskog pokreta obnove i Liberalno-demokratske partije Vuk Drašković i Čedomir Jovanović nisu javnosti rekli ono što su srpske bezbednosne službe pre nekoliko dana saopštile članovima skupštinskog Odbora za bezbednost: da je grupa narečenog kriminalca Veselinovića izvršila napad na KFOR. Iako je na nju stavljen pečat državne tajne, informacije je, ipak, i srećom, stigla do šire javnosti.

Udaranje u kosovski zid

Onda ni ministarka pravde Snežana Malović nije imala kud nego da najavi da Veselinović neće biti biti zaštićen ukoliko bude dokaza protiv njega. U međuvremenu je lider Liberalno-demokratske stranke Čedomir Jovanović zatražio hitno održavanje sednice skupštinskog Odbora za bezbednost – ovog puta otvorenu sednicu.

“Umesto što Vlada i predsednik Srbije i dalje udaraju u,kosovski zid, treba da se okrenu ka izlazu, prihvate Ahtisarijev plan, pomognu severu Kosova da se oslobodi političkih i ekonomskih kriminalaca, počnu pregovore o dodatnim garancijama za Srbe i tako oslobode društvo strašnog pritiska pod kojim puca”, predlaže Jovanović.

Manipulaciju vladajućeg vrha u Beogradu nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Goran Petrović doživljava i kao tragičnu i kao komičnu.

“Tragična je zbog posledica koje su nastupile i, još više, zbog onih koje su mogle da nastupe, a komična je zbog toga što vi takve informacije saopštavate na Odboru za bezbednost koji ima 15-ak članova iz svih mogućih političkih partija, dakle i iz pozicija i iz opozicije, i što je jasno da ni pod kakvim zakletvama i zakonskim obavezama čuvanja državne tajne to ne može da ostane tajna”, kaže Petrović.

Zvonko Veselinović, pomenuti kralj šverca i kriminala sa severa Kosova, nikako nije nepoznat aktuelnoj vlasti u Beogradu, pa otuda nije jasno zašto ga do sada nije uhapsila.

Ranđel Nojkić, predstavnik Srspkog pokreta obnove, stranke-članice vladajuće koalicije, podseća na lik i delo Veselinovića i odgovara na pitanje koje crno tržište na Kosovu on kontroliše:

„Pre svega nafta i naftini derivati su u pitanju. On je, zapravo, držao šapu nad celim crnim tržistem nafte na prostoru Kosova, a imao je i odlične veze sa mnogima iz sveta biznisa sa strane kosovskih Albanaca“.

Ovaj sagovornik Radija Slobodna Evropa svedoči da je za sukobe na Jarinju krajem septembra odgovoran direktno Veselinović:

„Meni su ljudi koji su bili na Jarinju rekli da je bilo sve mirno dok se nije pojavila grupa kojom je komandovao Veselinović, koji je zahtevao da se organizovano krene na KFOR. To je i učinjeno i onda se desilo to što se desilo“.

Veselinovićeve veze sa vlastima

Nojkić tvrdi da Veselinović stoji i iza julskog paljenja prelaza Jarinje:

„Tog dana kad je zapaljeno Jarinje, ja sam bio s druge strane tog prelaza, na Rudici. Upravo tada sam nailazio i sreo sam ljude koji su bežali na tu stranu i koji su govorili da im je komandant rekao da urade to što su uradili. A spominjali su upravo njegovo ime“.

Zvonko Veselinović, tvrdi Nojkić, ima dobre odnose ne samo sa ljudima bliskim prethodnoj vladi Demokratske stranke Srbije, nego i sa nekima iz aktuelne vlasti:

„Zvonka Veselinovića niko ne dira jer ako bi neko pokrenuo ispitivanje tog slučaja, dosslo bi se verovatno i do nekih ljudi koji su i danas u vlasti“.

Upitan na koga konkretno iz aktuelne vlasti misli, on kaže:

„Čuli smo izjavu aktuelnog državnog sekretara, gospodina Olivera Ivanovića. Mi znamo da je Oliver Ivanović u veoma dobrim odnosima sa njim. Taj odnos seže sve do vremena kada je u parlamentu postojala Srpska lista za Kosovo i Metohiju, to je bilo 2005-2006. godine. U toj listi je bio gospodin Oliver Ivanović, a bio sam i ja. I tada su se još pominjali odnosi, odnosno, drugarstvo izmedju njih dvojice“, kaže Nojkić.

Komentar Nojkićeve tvrdnje da je u dobrim odnosima sa Zvonkom Veselinovićem zatražili smo i od Olivera Ivanovića, državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju:

„Neću to uopšte da komentarišem, to je potpuna besmislica. Neću da se upetljavam u tu priču niti to hoću da slušam, pogotovo ne Nojkića. Neću da razgovaram o nečemu što nikakvog smisla nema“, kaže Ivanović.

Ako je političko vođstvo Srbije u znalo, a vidimo da jeste znalo, ko su Zvonko Veselinović i njegova kriminalna grupa sa severa Kosova, postavlja se pitanje zašto takvu grupu štiti, a zemlju i narod gura u sukob sa Zapadom. U kakvom su to odnosu interesna kriminalna grupa sa severa Kosova i interesna politička grupa koja predvodi ovu zemlju ako su gradjani Srbije i budućnost države postali taoci tog odnosa?

Goran Petrović ocenjuje da verovatno klimava vladajuća koalicija nije mogla da dođe do konsenzusa o tome kakav stav da zauzme povodom odgovornosti za zbivanja na Jarinju, pa je izabrala najgoru opciju:

„Verovatno su u tom svom neznanju, nespretnosti ili nespremnosti tražili neki tajm-aut, ali on je bio tragikomičan jer ne možete da lažete, pa da onda imate stav. Mogli ste da to prećutite, da kupujete vreme, da se informišete, da razmislite ili odlučite šta će vam biti politički odgovor na to. Umesto toga, vi ste izabrali najgore rešenje – da slažete svoje gradjane“, ocenjuje Petrović.