(Priredio: Dragan Štavljanin)
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) će tokom ovonedeljne posete Balkanu, potvrditi privrženost Berlina ovoj regiji, tačnije da se nastave njene evropske integracije, u trenutku kada u mnogim evropskim prestonicama nisu previše zainteresovani za nju, kaže za Radio Slobodna Evropa Johana Dajmel (Johanne Deimel), zamenica direktora Udruženja za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu.
Drugo, Vestervele će predočiti da je za Nemačku pitanje Kosova rešeno nakon što je Međunarodni sud pravde saopštio mišljenje i da Beograd i Priština sada treba da se okrenu budućnosti, a ne da budu taoci prošlosti, smatra Dajmel.
Dajmel: Kao što sam rekla, pozicija Nemačka je veoma jasna da je nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde nezavisnost Kosova neupitna. Naravno, Srbija je suverena država i ima pravo da predloži rezoluciju UN kakvu god želi. No, to će izazvati nepotrebna trvenja Srbije sa SAD-om kao i članicama Evropske unije. Dakle, Srbija je izabrala diplomatski put da predloži rezoluciju, ali to nije previše sofisticiran pristup da se unedogled pokreće pitanje statusa Kosova.
Verujem da će šef nemačke diplomatije pokušati da ubedi srpske zvaničnike da povuku ili ublaže predlog rezolucije. No, kao što sam rekla, na Srbiji je da odluči.
Dajmel: Naravno, Nemačka je jedna od navjažnijih članica Evropske unije. Dakle, to što bude Vestervele kazao imaće težinu. Međutim, on ne može govoriti u ime ostalih članica koje inače nemaju identičan stav o Kosovu. Pet zemalja ne priznaje njegovu nezavisnost.
Dajmel: Ne, to nije uslov, čak iako se povremeno pominje. Uslovi za članstvo su utvrđeni takozvanim “kriterijumima iz Kopenhagena” i svaki kandidat treba da ih ispuni. Dakle, zemlje aspiranti će biti vrednovane prema učinku, odnosno u kojoj meri sprovode reforme. Međutim, jasno je da će nakon iskustva Evropske unije sa ulaskom Kipra, mnoge članice biti uzdržane da ne prime još jedan “Kipar”. Dakle, stav Srbije o Kosovu će imati uticaja na njene evropske integracije.
Dajmel: Smatram da ima šansi kao i potrebe za normalizacijom. Kosovski Srbi, naročito južno od Ibra, sve su pragmatičniji, spremniji su da se integrišu i prihvate Kosovo kao svoju državu. To stvara dodatni pritisak na Beograd. Nedavno sam čitala intervjue Rade Trajković i Vuka Antonijevića. Oboje ističu da su neophodni razgovori. Stiče se utisak i da Srbi sa severa Kosova uvažavaju realnost i može se očekivati da i oni budu pragmatičniji. Dakle, lokalni Srbi uviđaju da moraju da rešavaju svoje svakodnevne probleme, jer njihova pozicija nije nimalo laka. Istovremeno, nije u interesu Beograda da Srbi napuste Kosovo i dođu da žive u Srbiji. Dakle, mnogo je činjenica koje ukazuju na nužnost dijaloga, kako unutar Kosova između institucija u Prištini i tamošnjih Srba, tako i Kosova i Srbije.
Dajmel: Stav Nemačke je jasan. Sever Kosova je deo Kosova i o tome nema šta da se raspravlja. Sve opcije o mogućem speciijalnom statusu, lokalnoj samoupravi definisane su Ahtisarijevim planom. Ovim dokumentom su predviđena mnoga prava za Srbe i tu nema šta da se menja.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Rezolucija o Kosovu podelila vladajuću koaliciju
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) će tokom ovonedeljne posete Balkanu, potvrditi privrženost Berlina ovoj regiji, tačnije da se nastave njene evropske integracije, u trenutku kada u mnogim evropskim prestonicama nisu previše zainteresovani za nju, kaže za Radio Slobodna Evropa Johana Dajmel (Johanne Deimel), zamenica direktora Udruženja za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu.
Drugo, Vestervele će predočiti da je za Nemačku pitanje Kosova rešeno nakon što je Međunarodni sud pravde saopštio mišljenje i da Beograd i Priština sada treba da se okrenu budućnosti, a ne da budu taoci prošlosti, smatra Dajmel.
RSE: Da li je tačno da će šef nemačke diplomatije izvršiti pritisak na Srbiju da povuče ili promeni predlog rezolucije o Kosovu koji je uputila Ujedinjenim nacijama.
Dajmel: Kao što sam rekla, pozicija Nemačka je veoma jasna da je nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde nezavisnost Kosova neupitna. Naravno, Srbija je suverena država i ima pravo da predloži rezoluciju UN kakvu god želi. No, to će izazvati nepotrebna trvenja Srbije sa SAD-om kao i članicama Evropske unije. Dakle, Srbija je izabrala diplomatski put da predloži rezoluciju, ali to nije previše sofisticiran pristup da se unedogled pokreće pitanje statusa Kosova.
Verujem da će šef nemačke diplomatije pokušati da ubedi srpske zvaničnike da povuku ili ublaže predlog rezolucije. No, kao što sam rekla, na Srbiji je da odluči.
RSE: Rekli ste da Verstevele želi da pokaže da je Nemačka i dalje veoma zainteresovana za evropske integracije Balkana, što nije slučaj u svim evropskim prestonicama. Istovremeno, postoji utisak na Balkanu da će šef nemačke diplomatije govoriti i u ime EU.
Dajmel: Naravno, Nemačka je jedna od navjažnijih članica Evropske unije. Dakle, to što bude Vestervele kazao imaće težinu. Međutim, on ne može govoriti u ime ostalih članica koje inače nemaju identičan stav o Kosovu. Pet zemalja ne priznaje njegovu nezavisnost.
RSE: Da li će nemački ministar inostranih poslova usloviti evropske integracije Srbije promenom njenog stava o Kosovu?
Dajmel: Ne, to nije uslov, čak iako se povremeno pominje. Uslovi za članstvo su utvrđeni takozvanim “kriterijumima iz Kopenhagena” i svaki kandidat treba da ih ispuni. Dakle, zemlje aspiranti će biti vrednovane prema učinku, odnosno u kojoj meri sprovode reforme. Međutim, jasno je da će nakon iskustva Evropske unije sa ulaskom Kipra, mnoge članice biti uzdržane da ne prime još jedan “Kipar”. Dakle, stav Srbije o Kosovu će imati uticaja na njene evropske integracije.
RSE: Portparol nemačkog ministarstva inostranih poslova je izjavio da će Vestervele zatražiti od obe strane – Beograda i Prištine – da normalizuju svoje odnose. Da li ima bilo kakvih šansi za to.
Lokalni Srbi uviđaju da moraju da rešavaju svoje svakodnevne probleme, jer njihova pozicija nije nimalo laka.
RSE: Pomenuli ste da i Srbi na severu Kosova sve više pokazuju spremnost da sarađuju i budu deo Kosova. No, izgleda da je ta regija ključna za budućnost Kosova i da je Beograd koristi kao instrument kako bi nastavio svoju bitku za Kosovo. Kakva je pozicija Nemačke o ovom pitanju?
Dajmel: Stav Nemačke je jasan. Sever Kosova je deo Kosova i o tome nema šta da se raspravlja. Sve opcije o mogućem speciijalnom statusu, lokalnoj samoupravi definisane su Ahtisarijevim planom. Ovim dokumentom su predviđena mnoga prava za Srbe i tu nema šta da se menja.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Rezolucija o Kosovu podelila vladajuću koaliciju
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".