Povodom održavanja Strategijske vojne konferencije u Beogradu, oglasili su se protivnici ulaska Srbije u NATO savez. Pokazalo se da su među njima grupacije koje ne dele ni jednu zajedničku vrednost: od esktremne desnice, desničarskih partija, fašističkih organizacija, do anarholiberalne levice, a oglasila se i u regionu poznata antiratna nevladina organizacija Žene u crnom.
Na beogradskim ulicama trasnparenti protiv NATO saveza, protestni mitinzi, protestne vožnje, hoškanja sa policijom...Sve to prati početak vojne konferencije. Ambijent na koji su visoki vojni zvaničnici navikli.
Pa, zašto se to ne bi tek događalo u gradu u kome su još vidljive posledice NATO bombardovanja od pre nešto više od jedne decenije. I predsednik
Srbije Boris Tadić je to prokomentarisao opaskom da je to deo ambijenta jednog demorkatskog društva.
„Ne vidim ništa sporno u tome. To jeste deo demokratskih prava stanovništva da budu protiv nečega i da to iskažu nekom vrstom protesta. Ono što je za mene jako sporno to je ogromna razlika koju pokazuje policija u načinu na koji kontroliše desničarske proteste u odnosu na način na koji kontroliše levičarske proteste. Neuporedivo su grublji prema levičarima, verovatno zato što u policiji postoji znatno više simpatije za densičarske nego za levičarske ideje“, ocenjuje profesor Ljubiša Rajić.
Zanemarimo ovoga puta uz koga su simpatije policije, pogledajmo ko i u ime kojih vrednosti protestuje. Jedan od organizatora anti-NATO protesta je Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice koja se, ako se izuzmu radikali, smatra strankom sa najviše razumevanja za političke ciljeve Miloševićeve ratne politike.
„Naša zemlja je bila žrtva takve politike i delovanja NATO pakta nedavno. 11-12 godina je kratko vreme da bi se to zaboravilo. To je produžena ruka imperijalne politike SAD. Mi smo protiv svake imperijalne politke u svetu, za mirnodopske i demokratske odnose među nacijama. NATO je jedna organizacija koja hoće da apsorbuje i te slabašne vojne snage Srbije i da joj onemogući samostalnu odbrambenu politiku. Strategijska konferencija u Beogradu je polagano navikavanje javnosti na NATO. Srbija je tvrdi orah i oni hoće to da omekšaju preko takvih, kao saradničkih, konferencija koje raspravljaju ne znam o čemu“, tvrdi Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a.
Suprotno od desničara
Nevladina organizacija Žene u crnom, jedna od najdoslednijih protivnica ratne Miloševićeve politike, takođe je saopštila da se protivi vojnoj konferenciji u Beogradu.
Staša Zajević, međutim, kaže da je njihova pozicija sasvim suprotna od većinskih antievropskih nacionalističkih desničara koji namiguju na Istok i rado bi Srbiju videli daleko od Evrope u vojnom zagrljaju sa Rusijom, koji su se protivili haškom suđenju Slobodanu Miloševiću, izručenju Ratka Mladića, koji su se protivili usvajanju Deklaracije kojom se osuđuje zločin u Srebrenici i koje jedino boli NATO bombardovanje Srbije:
„Naša pozicija nije antievropska, antiamerička, protiv integracionih procesa, već za integracije na nekim drugačijim osnovama. Solidarnosti, nenasilja, internacionalizma. Oni koji smatraju Mladića herojem, koji
osporavaju Srebrenicu, nemaju nikakav legitimitet da osporavaju NATO pakt. Ni moralni, ni politički..Svako od nas može da bude alterglobalista ako prvo pogleda šta se radi u svom dvorištu, šta se radi u tvoje ime, jedino tako stičeš legitimitet da osuđuješ ono što rade drugi. Oni nisu osudili zločine JNA, paravojnih formacija, Republike Srspke i veoma često oni imaju jedan romantičarski stav prema zločincima pretvarajući ih u heroje. Dakle, mi imamo potpuno drugačija polazišta i mi imamo potpuno drugačije sadržaje tog pristupa", kaže Staša Zajević.
Ministar odbran Dragan Šutanovac zahvalio je Beograđanima koji podržavaju ovaj skup a obratio se i onima koji protestuju:
„Želim da zahvalim svim građanima Beograda koji imaju razumevanje da se ovakva Konferencija održava u Beogradu, čak i onima koji su protiv Konferencije jer smatram da je ono što se dešavalo u Beogradu izraz demokratije.“
Ministar Šutanovac se obratio javnosti, objašnjavajući prednosti održavanja visokog vojnog skupa u Beogradu i stava Vlade da je međunarodna vojna saradnja neoohodna u savremenom svetu:
„Ova konferencija ima izuzetno važan vojni karakter a ne politički. I ono što je izuzetno važno za nas je to da se prikažemo kao partner na koga mogu da se oslone, ne samo zemlje članice NATO-a već i svi ostali predstavnici koji se danas nalaze, među njima veliki broj, po prvi put u Beogradu.“
Profesor Ljubiša Rajić kaže da su u Zapadnoj Evropi poznati
levičarski antiglobalistički pokreti ali da je u Srbiji sve drugačije. Čak je i njemu teško opredeliti se za ili protiv ulaska Srbije u NATO savez , iako kao intelektualac ne odobrava ono što se dešava danas u svetu, obezbeđivanje dominacije interesa pojedinih zapadnih zemalja vojnim intervencijama:
„Kada vidim ko je protiv NATO pakta, a to su isti oni ljudi koji su
bili u Komitetu za odbranu Slobodana Miloševića ili koji su potpisali podršku Radovanu Karadžiću, koji su se bunili protiv hapšenja Ratka Mladića, onda čovek poželi da bude ZA NATO pakt, jer prosto ne želi da se nađe na istoj strani sa ovima. Sa druge strane je činjenica da DS i Vlada žele da Srbija uđe u EU i NATO i da će, na kraju krajeva i Srbija da krene tim putem. Ljudi zaboravljaju da su sve zemlje oko Srbije ili već članice te dve organizacije ili intenzivno to žele. Srbija, praktično, u ovom trenutku nema izbora. Niti može da bude Švajcarska. Niti je sređena kao Švajcarska, niti je izolovana kao Švajcarska, niti je bogata kao Švajcarska. Učlanjenje u te dve organizacije bi nam donelo neuporedivo više reda u državi nego što imamo u ovom trenutku.“
Na beogradskim ulicama trasnparenti protiv NATO saveza, protestni mitinzi, protestne vožnje, hoškanja sa policijom...Sve to prati početak vojne konferencije. Ambijent na koji su visoki vojni zvaničnici navikli.
Pa, zašto se to ne bi tek događalo u gradu u kome su još vidljive posledice NATO bombardovanja od pre nešto više od jedne decenije. I predsednik
Srbije Boris Tadić je to prokomentarisao opaskom da je to deo ambijenta jednog demorkatskog društva.
„Ne vidim ništa sporno u tome. To jeste deo demokratskih prava stanovništva da budu protiv nečega i da to iskažu nekom vrstom protesta. Ono što je za mene jako sporno to je ogromna razlika koju pokazuje policija u načinu na koji kontroliše desničarske proteste u odnosu na način na koji kontroliše levičarske proteste. Neuporedivo su grublji prema levičarima, verovatno zato što u policiji postoji znatno više simpatije za densičarske nego za levičarske ideje“, ocenjuje profesor Ljubiša Rajić.
Zanemarimo ovoga puta uz koga su simpatije policije, pogledajmo ko i u ime kojih vrednosti protestuje. Jedan od organizatora anti-NATO protesta je Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice koja se, ako se izuzmu radikali, smatra strankom sa najviše razumevanja za političke ciljeve Miloševićeve ratne politike.
„Naša zemlja je bila žrtva takve politike i delovanja NATO pakta nedavno. 11-12 godina je kratko vreme da bi se to zaboravilo. To je produžena ruka imperijalne politike SAD. Mi smo protiv svake imperijalne politke u svetu, za mirnodopske i demokratske odnose među nacijama. NATO je jedna organizacija koja hoće da apsorbuje i te slabašne vojne snage Srbije i da joj onemogući samostalnu odbrambenu politiku. Strategijska konferencija u Beogradu je polagano navikavanje javnosti na NATO. Srbija je tvrdi orah i oni hoće to da omekšaju preko takvih, kao saradničkih, konferencija koje raspravljaju ne znam o čemu“, tvrdi Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a.
Suprotno od desničara
Nevladina organizacija Žene u crnom, jedna od najdoslednijih protivnica ratne Miloševićeve politike, takođe je saopštila da se protivi vojnoj konferenciji u Beogradu.
Staša Zajević, međutim, kaže da je njihova pozicija sasvim suprotna od većinskih antievropskih nacionalističkih desničara koji namiguju na Istok i rado bi Srbiju videli daleko od Evrope u vojnom zagrljaju sa Rusijom, koji su se protivili haškom suđenju Slobodanu Miloševiću, izručenju Ratka Mladića, koji su se protivili usvajanju Deklaracije kojom se osuđuje zločin u Srebrenici i koje jedino boli NATO bombardovanje Srbije:
„Naša pozicija nije antievropska, antiamerička, protiv integracionih procesa, već za integracije na nekim drugačijim osnovama. Solidarnosti, nenasilja, internacionalizma. Oni koji smatraju Mladića herojem, koji
"Oni koji smatraju Mladića herojem, koji osporavaju Srebrenicu, nemaju nikakav legitimitet da osporavaju NATO pakt", kaže Staša Zajević.
osporavaju Srebrenicu, nemaju nikakav legitimitet da osporavaju NATO pakt. Ni moralni, ni politički..Svako od nas može da bude alterglobalista ako prvo pogleda šta se radi u svom dvorištu, šta se radi u tvoje ime, jedino tako stičeš legitimitet da osuđuješ ono što rade drugi. Oni nisu osudili zločine JNA, paravojnih formacija, Republike Srspke i veoma često oni imaju jedan romantičarski stav prema zločincima pretvarajući ih u heroje. Dakle, mi imamo potpuno drugačija polazišta i mi imamo potpuno drugačije sadržaje tog pristupa", kaže Staša Zajević.
Ministar odbran Dragan Šutanovac zahvalio je Beograđanima koji podržavaju ovaj skup a obratio se i onima koji protestuju:
„Želim da zahvalim svim građanima Beograda koji imaju razumevanje da se ovakva Konferencija održava u Beogradu, čak i onima koji su protiv Konferencije jer smatram da je ono što se dešavalo u Beogradu izraz demokratije.“
Ministar Šutanovac se obratio javnosti, objašnjavajući prednosti održavanja visokog vojnog skupa u Beogradu i stava Vlade da je međunarodna vojna saradnja neoohodna u savremenom svetu:
„Ova konferencija ima izuzetno važan vojni karakter a ne politički. I ono što je izuzetno važno za nas je to da se prikažemo kao partner na koga mogu da se oslone, ne samo zemlje članice NATO-a već i svi ostali predstavnici koji se danas nalaze, među njima veliki broj, po prvi put u Beogradu.“
Profesor Ljubiša Rajić kaže da su u Zapadnoj Evropi poznati
levičarski antiglobalistički pokreti ali da je u Srbiji sve drugačije. Čak je i njemu teško opredeliti se za ili protiv ulaska Srbije u NATO savez , iako kao intelektualac ne odobrava ono što se dešava danas u svetu, obezbeđivanje dominacije interesa pojedinih zapadnih zemalja vojnim intervencijama:
„Kada vidim ko je protiv NATO pakta, a to su isti oni ljudi koji su
bili u Komitetu za odbranu Slobodana Miloševića ili koji su potpisali podršku Radovanu Karadžiću, koji su se bunili protiv hapšenja Ratka Mladića, onda čovek poželi da bude ZA NATO pakt, jer prosto ne želi da se nađe na istoj strani sa ovima. Sa druge strane je činjenica da DS i Vlada žele da Srbija uđe u EU i NATO i da će, na kraju krajeva i Srbija da krene tim putem. Ljudi zaboravljaju da su sve zemlje oko Srbije ili već članice te dve organizacije ili intenzivno to žele. Srbija, praktično, u ovom trenutku nema izbora. Niti može da bude Švajcarska. Niti je sređena kao Švajcarska, niti je izolovana kao Švajcarska, niti je bogata kao Švajcarska. Učlanjenje u te dve organizacije bi nam donelo neuporedivo više reda u državi nego što imamo u ovom trenutku.“