Pritisak Rusije da se u Srbiji raspiše referendum o NATO nastavlja se preko ruskih partijskih satelita u Srbiji.
Tako je Nenad Popović, lider Srpske narodne partije (SNP) i koji važi za ruskog čoveka, ali koji je na Vučićevoj listi, izjavio za lokalne medije da je za njegovu stranku mnogo važnije raspisivanje referenduma protiv članstva Srbije u NATO nego u EU jer to pitanje može da ugrozi najbolje odnose između Srbije i Rusije.
Analitičari ukazuju na činjenicu da je inicijativa za referendum o NATO-u neumesna jer niko Srbiju nije ni pozvao u Alijansu, niti Beograd pravi neke vidljive korake ka njenom članstvu.
Popović, inače blizak Kremlju, i prvi čovek SNP-a, koja je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), objavio je da je SNP pokrenula inicijativu za prikupljanje 100.000 potpisa kojima može da traži raspisivanje referenduma o NATO.
Nenad Popović
Proces raspada EU je, prema njegovim rečima, nepovratan, pa referendum o tome više nije bitan, ali je veoma važno pitanje referenduma o NATO.
To je gotovo prekopiran stav Kremlja jer se i tamo ocenjuje da nakon "Bregzita", odnosno, odluke o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, ne treba postavljati posebne prepreke na evropski put Srbije.
Ideja o održavanju referenduma o NATO u Srbiji, takođe, je stigla iz Moskve.
Naime, visoki funkcioner Jedinstvene Rusije Sergej Železnjak još je početkom marta "preporučio" održavanje takvog referenduma zajedno sa prevremenim izborima, ali je premijer Aleksandar Vučić rekao da referenduma o NATO neće biti.
Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ovako za RSE komentariše Popovićevu inicijativu za prikupljanje 100.000 potpisa da bi se zatražilo raspisivanje referenduma o NATO: "Mislim da je ta inicijativa mimo trenutka, mimo vremena jer zašto bismo se mi izjašnjavali o ulasku u NATO kad nas niko i ne zove da u Alijansku uđemo, niti Srbija vuče vidljive korake u pravcu kandidature da postane punopravni član NATO?"
Jelica Minić
Minić smatra da se "izjašnjavanje tog tipa čini samo onda kada se treba opredeliti za konačni korak".
"U tom smislu smatram da je predlog o referendumu potpuno neumesan. Osim toga, na pritisak Rusije vršeni su i neki vršeni su i neki pokušaji u Crnoj Gori da se preko društvenih mreža na neki način nametne nekakvo javno izjašnjavanje građana i neki referendum, ali to nije uspelo. U tom smislu očekujem da ni ova inicijativa neće imati uspeha, mada je čudno da je pokreće Nenad Popović koji je deo jedne uspostavljene vladajuće strukture", ocenjuje Jelica Minić.
Energetski, ali i politički interesi
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za RSE ocenjuje da su ruske "preporuke" u vezi sa pitanjem članstva Srbije u NATO deo već poznate spoljne politike Rusije u regionu.
"Malo jeste čudno da ruski zvaničnici traže od Srbije da glasa o NATO, ali to jeste deo spoljnopolitičke agende Rusije na Zapadnom Balkanu. A što se tiče postojanja proruskih partija u Srbiji, to nije samo po sebi pretnja po bezbednost. Stranka Nenada Popovića nije u ovom trenutku jedna od najjačih partija u zemlji", kaže Đokić.
Izuzetno pojačana kampanja Kremlja prema Srbiji svakako se može prepoznati i u odlasku mandatara Aleksandra Vučića u Moskvu odmah nakon izbora, gde mu je predsednik Rusije Vladimir Putin otvoreno rekao da računa da će u novu vladu Srbije ući ljudi koji će poklanjati pažnju odnosu Rusije i Srbije.
Aleksandar Vučić u razgovoru sa Vladimirom Putinom, Moskva, 26. maj 2016.
Da su ti Rusiji poželjni Srbi pripadnici Socijalističke partije Srbije (SPS), Demokratske stranke Srbije (DSS), Srpske narodne partije i Srpskog pokreta "Dveri" – nije nikome tajna.
Upitana da li Vučićevo odugovlačenje da formira vladu može biti izraz njegovog mučenja da zadovolji ruska očekivanja, a da se ne ogreši o prioritet, odnosno, evropski put Srbije, Jelica Minić za RSE kaže: "To je vrlo moguće zato što se od početka vrši pritisak da preko sastava vlade vodi računa o ruskim interesima. Ti interesi su prvenstveno energetski, ali, naravno, tu su i politički interesi, tu je i NATO.
"Ova inicijativa pada u trenutku kada je Evropa izuzetno uzdrmana 'Bregzitom', tako da se očigledno radi o pokušaju da se iskoristi zbunjenost i dezorijentacija koja ne vlada samo u Evropskoj uniji nego vlada i u našem regionu", zaključuje Jelica Minić.