Nedovšena ratna priča, tj. izostanak jasne osude ratnih ciljeva, pa i većine ratnih zločina, učinilo je Srbiju „sigurnom kućom“ za kreatore i operativne izvršioce Miloševićeve i paljanske politike 90-ih.
Da li se tako može objasniti što se neki od ključnih ljudi iz ratnog okruženja Radovana Karadžića i Ratka Mladića nalaze u Srbiji i žive građanski život bez problema?
Među njima ima bogatih biznismena, uglednih oficira sa visokim činovima zarađenih ratnim operacijama u BiH, aktivnih ili u penziji, izdavača knjiga, akademika...
O nekima od njih govori Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo.
Bivši ministar policije RS Tomislav Kovač koji je bio, kaže Kandićeva, upućen u srebrenički genocid, nalazi se u Srbiji i ima veoma profitabilnu kompaniju.
Za Branislava Puhala, bivšeg šefa obezbeđenja Ratka Mladića takođe se zna da je u Srbiji, kaže naša sagovornica.
U Srbiji se udomio i Vojislav Maksimović, jedan od najbližih saradnika Radovana Karadžića i jedna od najodgovornijih osoba za ratne zločine nad Bošnjacima u Foči, čovek koji se smatra se kreatorom plana o etničkom čišćenju istočne Bosne, pa dakle i zločina koji su sledili shodno tom cilj.
U „svojoj“ Foči koju je hteo da pretvori u Srbinje, dobio je ove godine Povelju opštine, najviše zavičajno priznanje.
„Ne znam šta on radi, ali znam da se i on i mnogi drugi iz Foče nalaze u Srbiji i da se polako gubi trag o njihovom ratnom angažovanju, njihovom poreklu, njihovom učešću u pripremama etničkog čišćenja u Bosni, da se sve to polako gubi, nestaje“, kaže Nataša Kandić.
Zaštita s obe strane Drine
„Ni nekadašnji ministar inostranih poslova Republike Srpske i nekadašnji predsednik SDS-a Aleksa Buha, ni Maksimović nisu siromašni ljudi. Oni su bogati ali nemam podataka o tome da li su biznismeni ili žive od onoga što su zaradili u vreme rata. Ima tu i jako puno i oficira koji su bili blizu Mladića", nastavlja Kandićeva.
“Oni su pre rata, pre 1992. godine, bili oficiri JNA a onda odlaze, navodno, kao dobrovoljci u BiH. Tamo su do kraja 1995., 1996., onda se vraćaju i ponovo postaju oficiri sada drugačije formacije, Vojske Jugoslavije a zatim i Vojske Srbije. Nose svoje generalske ili neke druge činove koje su dobili upravo zahvaljujući učešću u ratu.“
Crne liste sa zabranom ulaska jednog broja ljudi u EU, Ameriku i BiH nisu vodilja za hapšenje preostalih haških begunaca, kažu naši sagovornici. Oni se vezuju uglavnom za Radovana Karadžića koji je već u Hagu.
Da li je mreža Mladićevih pomagača oslonjena na ljude iz BiH koji danas žive u Srbiji, pitali smo Dejana Anastasijevića, novinara nedeljnika Vreme. Anastasijević kaže da je velika razlika između pomagača jednog i drugog haškog optuženika.
„Karadžićeva mreža je bila uglavnom kriminalna organizacija kojima je profit bio najvažniji a Karadžić im je bio tek zgodna mapa za uzimanje tog profita. Upravo u toj činjenici leži objašnjenje zašto je Karadžić uhapšen a Mladić nije. Kad je o Mladiću reč, njega štite profesionalci. To je i Serž Bramerc rekao", kaže Anastasijević.
RSE: Da li profesionalci iz Srbije ili iz BiH koji su prešli u Srbiju?
Anastasijević: Ja bih rekao da njega štite Srbi sa obe strane Drine.
Dejan Anastasijević, čiji je poslednji novinarski zadatak bio intevrju sa haškim tužiocem Seržom Bramercom, priču o crnim listama i mrežama pomoćnika haškim beguncima, bivšim i sadašnjim, završava ozbljnim upozorenjem:
„Ko god da su pomagači, dosadašnji metodi prismotre nisu dali rezultate. Ono što je osnovna stvar je činjenica da, ukoliko do sledećeg Bramercovog izveštaja u junu iduće godine ne bude rezultata, a to znači jedan odnosno obojica haških begunaca ne budu uhvaćeni i isporučeni gde treba, Srbiji preti vrlo ozbiljna opasnost da se ponovo desi ono što se desilo 2006. godine . Da budu na godinu – dve zamrznuti svi pregovori sa EU", zaključuje Anastasijević.
Da li se tako može objasniti što se neki od ključnih ljudi iz ratnog okruženja Radovana Karadžića i Ratka Mladića nalaze u Srbiji i žive građanski život bez problema?
Među njima ima bogatih biznismena, uglednih oficira sa visokim činovima zarađenih ratnim operacijama u BiH, aktivnih ili u penziji, izdavača knjiga, akademika...
O nekima od njih govori Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo.
Bivši ministar policije RS Tomislav Kovač koji je bio, kaže Kandićeva, upućen u srebrenički genocid, nalazi se u Srbiji i ima veoma profitabilnu kompaniju.
Za Branislava Puhala, bivšeg šefa obezbeđenja Ratka Mladića takođe se zna da je u Srbiji, kaže naša sagovornica.
U Srbiji se udomio i Vojislav Maksimović, jedan od najbližih saradnika Radovana Karadžića i jedna od najodgovornijih osoba za ratne zločine nad Bošnjacima u Foči, čovek koji se smatra se kreatorom plana o etničkom čišćenju istočne Bosne, pa dakle i zločina koji su sledili shodno tom cilj.
U „svojoj“ Foči koju je hteo da pretvori u Srbinje, dobio je ove godine Povelju opštine, najviše zavičajno priznanje.
„Ne znam šta on radi, ali znam da se i on i mnogi drugi iz Foče nalaze u Srbiji i da se polako gubi trag o njihovom ratnom angažovanju, njihovom poreklu, njihovom učešću u pripremama etničkog čišćenja u Bosni, da se sve to polako gubi, nestaje“, kaže Nataša Kandić.
Zaštita s obe strane Drine
Srpska desničarska grupa 1389 postavila je kontra postere nakon što je Vlada Srbije raspisala nagradu za informacije o Ratku Mladiću, novembar 2010
Kandić dalje navodi spisak onih koji se nalaze u Srbiji. 
„Ni nekadašnji ministar inostranih poslova Republike Srpske i nekadašnji predsednik SDS-a Aleksa Buha, ni Maksimović nisu siromašni ljudi. Oni su bogati ali nemam podataka o tome da li su biznismeni ili žive od onoga što su zaradili u vreme rata. Ima tu i jako puno i oficira koji su bili blizu Mladića", nastavlja Kandićeva.
“Oni su pre rata, pre 1992. godine, bili oficiri JNA a onda odlaze, navodno, kao dobrovoljci u BiH. Tamo su do kraja 1995., 1996., onda se vraćaju i ponovo postaju oficiri sada drugačije formacije, Vojske Jugoslavije a zatim i Vojske Srbije. Nose svoje generalske ili neke druge činove koje su dobili upravo zahvaljujući učešću u ratu.“
Crne liste sa zabranom ulaska jednog broja ljudi u EU, Ameriku i BiH nisu vodilja za hapšenje preostalih haških begunaca, kažu naši sagovornici. Oni se vezuju uglavnom za Radovana Karadžića koji je već u Hagu.
Da li je mreža Mladićevih pomagača oslonjena na ljude iz BiH koji danas žive u Srbiji, pitali smo Dejana Anastasijevića, novinara nedeljnika Vreme. Anastasijević kaže da je velika razlika između pomagača jednog i drugog haškog optuženika.
„Karadžićeva mreža je bila uglavnom kriminalna organizacija kojima je profit bio najvažniji a Karadžić im je bio tek zgodna mapa za uzimanje tog profita. Upravo u toj činjenici leži objašnjenje zašto je Karadžić uhapšen a Mladić nije. Kad je o Mladiću reč, njega štite profesionalci. To je i Serž Bramerc rekao", kaže Anastasijević.
RSE: Da li profesionalci iz Srbije ili iz BiH koji su prešli u Srbiju?
Anastasijević: Ja bih rekao da njega štite Srbi sa obe strane Drine.
Dejan Anastasijević, čiji je poslednji novinarski zadatak bio intevrju sa haškim tužiocem Seržom Bramercom, priču o crnim listama i mrežama pomoćnika haškim beguncima, bivšim i sadašnjim, završava ozbljnim upozorenjem:
„Ko god da su pomagači, dosadašnji metodi prismotre nisu dali rezultate. Ono što je osnovna stvar je činjenica da, ukoliko do sledećeg Bramercovog izveštaja u junu iduće godine ne bude rezultata, a to znači jedan odnosno obojica haških begunaca ne budu uhvaćeni i isporučeni gde treba, Srbiji preti vrlo ozbiljna opasnost da se ponovo desi ono što se desilo 2006. godine . Da budu na godinu – dve zamrznuti svi pregovori sa EU", zaključuje Anastasijević.