U Srbiji se, prema istraživanju javnog mnjenja, promenio odnos prema genocidu u Srebrenici, sve je manje onih koji kažu da ne znaju šta se dogodilo u leto 95-te godine i koji to ne osudjuju.
Danas će retko ko tvrditi da je politički riskantno za vlast da preda nekadašnjeg komandanta bosanskih Srba Hagu. Ipak, država u čiju političku volju da izruči nekadašnjeg ratnog komandanta bosanskih Srba optuženog za ratne zločine više ne sumnjaju Hag, Brisel i Vašington, nikako da ga uhapsi. Pa, u čemu je onda problem?
Našim sagovornicima ovoga puta smo postavili pitanje ne da li vlast iskreno želi da uhapsi Mladića, već kome je u interesu danas da ga krije u Srbiji i zašto?
Žarko Korać, jedan od bivših ministara u Đinđićevoj Vladi kaže za naš program da postoje dve grupe ljudi koji imaju motiv da ga kriju.
„U Srbiju je došlo dosta izbeglica, među njima dosta pripadnika bivše Vojske Republike Srpske kojima je Ratko Mladić bio ratni komandant. Sasvim sam sigurna da mu mnogi od njih duguju ne samo lojalnost, već i da dele njegove političke poglede. A i saučesnici su zločina za koje je on optužen. Sa druge strane, i u Srbiji ima ljudi koji misle da je Mladić heroj, na primer organizacija mladih po imenu Obraz ili 1389 koji je objavio da će platiti onome ko im potkaže onoga koji je izdao Mladića. Broj tih ljudi u Srbiji nije tako mali“, kaže Korać.
Vojnom političkom analitičaru Ljubodragu Stojadinoviću postavili smo isto pitanje o motivima onih koji kriju najtraženijeg haškog begunca, optuženog za nastrašnije zločine uključujući i srebrenički genocid:
„Jedan od ključnih razloga je što se poštuje jedan od Mladićevih zaveta a to je da njemu neće suditi oni kojima bi on sudio i da ga neće vezivati oni koje je on već vezivao. Takav sistem vrednosti je zasnovan na ideji da je to poslednji način čuvanja dostojanstva Srbije koja je doživela više vojnih i političkih poraza u poslednjih 10-15 godina. Za takve ljude Mladić je simbol neke vrste Pirove pobede nad njegovim progoniteljima“, smatra Stojadinović.
Bulatovićeva uloga
Rade BulatovićMeđutim, oba naša sagovornika se osvrću na nedavnu izjavu tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da je 2007. pregovarao sa Koštuničinim šefom BIA-e Radetom Bulatovićem o predaji Mladića.
Oni smatraju da je ključ za odgovor na pitanje o tome ko i gde skriva Mladića kod bivšeg šefa BIA-e Radeta Bulatovića.
„Kako je moguće da sutradan pošto je otišao sa položaja Rade Bulatović uhapšen Radovan Karadžić? Centralno pitanje je zašto Tužilaštvo za ratne zločine ne pozove na razgovor i ne pritvori Radeta Bulatovića. Mislim da put do Ratka Mladića ide preko njega“, kaže Žarko Korać.
RSE: Ali taj Rade Bulatović je pozvan i bio je na koktelu na proslavi BIA-e. Dakle, on je dobrodošao, nije sumnjiv za današnji BIA-u.
Korać: To vam pokazuje da nešto debelo nije u redu sa obaveštajnom službom u zemlji.
RSE: I to danas, a ne samo pre tri godine.
Korać: Pre tri godine je Mladić skrivan a sada niko ne želi da otvori tu priču.
„Mislim da je neophodno na osnovu toga što smo čuli i javnosti da ovog trenutka tužilac Vukčević , kako bi oprao taj deo biografije koji nije baš sasvim čist, privede Bulatovića i dobije od njega ključne podatke o tome šta se tada dešavalo. Na osnovu analogije možda se može saznati šta se dešava danas“, ocenjuje Ljubodar Stojadinović.
RSE: Da li je vas iznenadilo što je taj isti Bulatović bio na proslavi BIA-e?
Stojadinović: Naravno da me je izenadilo. Ja mislim da bi taj čovek morao da bude u zatvoru, umesto na koktelu. To je znak da Služba nije očišćena od Miloševićevih i Koštuničinih kadrova. Sa takvim kadrovima ne postoje uslovi da vlast kontroliše Službu, već upravo obrnuto.
Tragom ovih odgovora okrenuli smo telefon Radeta Bulatovića, preneli mu ove reči i zatražili njegov komentar, ali nakon podužeg razgovora on je iskoristio pravo da ne dozvoli da objavimo ni jednu rečenicu. Pa ni odgovor na pitanje da li očekuje da bude pozvan na saslušanje o pregovorima sa tužiocem za ratne zločine o predaji Mladića.
Dakle, do daljeg, iz Beograda nema vesti koja se očekuje na mnogim važnim adresama, među njima i onim najvažnijim, u Srebrenici. Rodbina žrtava moraće još da čeka da vidi pred sudom pravde čoveka koji je Bošnjacima pred kamerama obećao slobodu a istovremeno dao naredbu za masovno pogubljenje.
Danas će retko ko tvrditi da je politički riskantno za vlast da preda nekadašnjeg komandanta bosanskih Srba Hagu. Ipak, država u čiju političku volju da izruči nekadašnjeg ratnog komandanta bosanskih Srba optuženog za ratne zločine više ne sumnjaju Hag, Brisel i Vašington, nikako da ga uhapsi. Pa, u čemu je onda problem?
Našim sagovornicima ovoga puta smo postavili pitanje ne da li vlast iskreno želi da uhapsi Mladića, već kome je u interesu danas da ga krije u Srbiji i zašto?
Žarko Korać, jedan od bivših ministara u Đinđićevoj Vladi kaže za naš program da postoje dve grupe ljudi koji imaju motiv da ga kriju.
„U Srbiju je došlo dosta izbeglica, među njima dosta pripadnika bivše Vojske Republike Srpske kojima je Ratko Mladić bio ratni komandant. Sasvim sam sigurna da mu mnogi od njih duguju ne samo lojalnost, već i da dele njegove političke poglede. A i saučesnici su zločina za koje je on optužen. Sa druge strane, i u Srbiji ima ljudi koji misle da je Mladić heroj, na primer organizacija mladih po imenu Obraz ili 1389 koji je objavio da će platiti onome ko im potkaže onoga koji je izdao Mladića. Broj tih ljudi u Srbiji nije tako mali“, kaže Korać.
Vojnom političkom analitičaru Ljubodragu Stojadinoviću postavili smo isto pitanje o motivima onih koji kriju najtraženijeg haškog begunca, optuženog za nastrašnije zločine uključujući i srebrenički genocid:
„Jedan od ključnih razloga je što se poštuje jedan od Mladićevih zaveta a to je da njemu neće suditi oni kojima bi on sudio i da ga neće vezivati oni koje je on već vezivao. Takav sistem vrednosti je zasnovan na ideji da je to poslednji način čuvanja dostojanstva Srbije koja je doživela više vojnih i političkih poraza u poslednjih 10-15 godina. Za takve ljude Mladić je simbol neke vrste Pirove pobede nad njegovim progoniteljima“, smatra Stojadinović.
Bulatovićeva uloga
Oni smatraju da je ključ za odgovor na pitanje o tome ko i gde skriva Mladića kod bivšeg šefa BIA-e Radeta Bulatovića.
„Kako je moguće da sutradan pošto je otišao sa položaja Rade Bulatović uhapšen Radovan Karadžić? Centralno pitanje je zašto Tužilaštvo za ratne zločine ne pozove na razgovor i ne pritvori Radeta Bulatovića. Mislim da put do Ratka Mladića ide preko njega“, kaže Žarko Korać.
RSE: Ali taj Rade Bulatović je pozvan i bio je na koktelu na proslavi BIA-e. Dakle, on je dobrodošao, nije sumnjiv za današnji BIA-u.
Korać: To vam pokazuje da nešto debelo nije u redu sa obaveštajnom službom u zemlji.
RSE: I to danas, a ne samo pre tri godine.
Korać: Pre tri godine je Mladić skrivan a sada niko ne želi da otvori tu priču.
Služba nije očišćena od Miloševićevih i Koštuničinih kadrova, tvrdi Ljubodrag Stojadinović.
„Mislim da je neophodno na osnovu toga što smo čuli i javnosti da ovog trenutka tužilac Vukčević , kako bi oprao taj deo biografije koji nije baš sasvim čist, privede Bulatovića i dobije od njega ključne podatke o tome šta se tada dešavalo. Na osnovu analogije možda se može saznati šta se dešava danas“, ocenjuje Ljubodar Stojadinović.
RSE: Da li je vas iznenadilo što je taj isti Bulatović bio na proslavi BIA-e?
Stojadinović: Naravno da me je izenadilo. Ja mislim da bi taj čovek morao da bude u zatvoru, umesto na koktelu. To je znak da Služba nije očišćena od Miloševićevih i Koštuničinih kadrova. Sa takvim kadrovima ne postoje uslovi da vlast kontroliše Službu, već upravo obrnuto.
Tragom ovih odgovora okrenuli smo telefon Radeta Bulatovića, preneli mu ove reči i zatražili njegov komentar, ali nakon podužeg razgovora on je iskoristio pravo da ne dozvoli da objavimo ni jednu rečenicu. Pa ni odgovor na pitanje da li očekuje da bude pozvan na saslušanje o pregovorima sa tužiocem za ratne zločine o predaji Mladića.
Dakle, do daljeg, iz Beograda nema vesti koja se očekuje na mnogim važnim adresama, među njima i onim najvažnijim, u Srebrenici. Rodbina žrtava moraće još da čeka da vidi pred sudom pravde čoveka koji je Bošnjacima pred kamerama obećao slobodu a istovremeno dao naredbu za masovno pogubljenje.
