Podele unutar Srpske pravoslavne crkve mogle bi kulminirati odlukom da se na majskom zasedanju Sabora SPC-a donedavni vladika raško-prizrenski Artemije izopšti iz crkvene zajednice.
Međutim njegova uloga i značaj među vernicima, kako procenjuju analitičari, mogli bi dovesti do stvaranja nove verske zajednice ali i naterati državu da se umeša u unutar crkvene podele.
Nigde se u zvaničnoj najavi majskog zasedanja sabora SPC-a ne pominje pitanje sudbine raščinjenog vladike Artemija. Njemu se inače stavlja na teret kanonska odgovornost, višegodišnje odbijanje da postupa po najvišim crkvenim odlukama kao i finansijski propusti u rukovođenju raško-prizrenskom eparhijom.
Uoči zasedanja vladika bački Irinej je rekao da će Sabor raspravljati o izboru episkopa i teritorijalnoj reogranizaciji za neke eparhije.
“Sabor uvek radi o svešću o našoj odgovornosti pred Bogom pred sopstvenom savešću, pred istorijom, pred celinom crkve. Na taj način i na tim osnovama ovaj Sabor će razviti svoju delatnost kao što je to svih ranijih godina i vekova bio slučaj”, kaže vladika Irinej.
Napetosti, neizvesnosti i neredovno stanje koje prate početak Sabora oslikavaju i stanje u društvu, komentar je sociologa religije Mirka Đorđevića.
On procenjuje da će Sabor ipak razmotriti i postupanje doskorašnjeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji nepoštuje ranije odluke crkvenih vlasti. To će izazvati bučnu raspravu unutar Sabora.
„Biće nekoliko važnih tema i za crkvu i za državu. Jedna od njih je situacija oko bivšeg vladike raško-prizrenskog koji i dalje služi, ne pokorava se odlukama Sabora”, kaže Đorđević i dodaje kako je teško prognozirati ishod zbog podela i među samim episkopima.
„Jedna grupa episkopa je uz patrijarha za isključenje vladike Artemija iz crkvene zajednice. Druga je za njegovo vraćanje, odnosno neko kompromisno rešenje. U tom smislu znamo samo to da će rasprava biti burna, a kakva će odluka biti konačno doneta, nije umesno nagađati”, kaže Đorđević.
Država ne bi trebalo da se meša
Glavni i odgovorni urednik Glasa crkve Ljubomir Ranković ne veruje da će odluka sabora SPC u vezi sa isključenjem vladike Artemija iz crkvene zajednice izazvati bilo kakve podele ili posledice po delovanje Srpske crkve. Ranković je u izjavi za RSE rekao da je za njega slučaj Artemije “marginalna tema” u radu crkve.
„On za srpsku crkvu i nije episkop. To je prestao da bude onim saborskim odlukama i sve drugo je ovo što ja kažem”petljavina”. Nije ovo ništa novo, to se događalo u istoriji crkve nebrojeno puta, nažalost”, priznaje Ranković.
Na pitanje kako se to rešavalo Ranković daje odgovor.
„Bog će to vremenom rešiti kao što se rešio američki raskol. Mada ovo nije ta težina raskola. Neznam, ovo je neka stvar koja je nedostojna osvrtanja na tu priču. To jednostavno treba pustiti da se istopi samo po sebi. Eto, to će se desiti. To su neki komentari. Imam samo neko ružno osećanje od svega toga i ništa više”, konstatuje Ranković.
I politička dimenzija je često pominjana u slučaju penzionisanog vladike Artemije. On se sam neretko uključivao u državna pitanja, davao političke izjave a nije se baš najbolje kotirao kod vladajućih struktura u Beogradu.
Glasovi podrške i uverenosti u nevinost vladike Artemija nalaze se i među episkopima ali i među vernicima. Donedavno je u centru Beograda koristio stan kao bogomolju. Deo kosovskih Srba stao je uz Artemija navodeći da je on "pravi garant i jedina nada" opstanka Srba na Kosovu. Velika je verovatnoća da će Artemije pokušati da osnuje neku svoju versku zajednicu.
Izopštenje raščinjenog vladike Artemija iz Crkve unutar crkveno je pitanje u koje država ne bi trebalo da se meša, smatra profesor Ljubiša Rajić.
„Tu onda nastaje problem. Po jednom od članova zakona o osnivanju verskih zajednica Srpska pravoslavna crkva praktično može da blokira osnivanje bilo kakve druge pravoslavne crkve u Srbiji. Po jednom drugom članu zakona ona može da traži pomoć države da spreče Artemija da ostvari takav jedan naum”, smatra profesor Ljubiša Rajić, savetujući da bilo najpametnije da se države ne meša i ne upotrebi nijedan od dva zakonska člana.
„Jedino se Artemiju ne može dozvoliti da osnuje crkvu sa istim imenom jer to nije moguće ni po zakonu o preduzećima. U sve ostalo država ne bi trebalo da se meša jer je ustavom garantovana sloboda organizovanja, a pre svega ne bi trebalo da bude izvršni organ Srpske pravoslavne crkve i da rešava unutar crkvene sporove”, zaključuje profesor beogradskog univerziteta.
Penzionisanje "nepoželjnog vladike" sa jedne strane pokazuje kako i unutar crkve nema nedodirljivih. Međutim i ukoliko se nađe na Crkvenom sudu, njegova sudbina je neizvesna zbog podeljenosti ponajprije episkopa, potom vernika, ali i primetnog smirivanja strasti unutar same Crkve.
Međutim njegova uloga i značaj među vernicima, kako procenjuju analitičari, mogli bi dovesti do stvaranja nove verske zajednice ali i naterati državu da se umeša u unutar crkvene podele.
Nigde se u zvaničnoj najavi majskog zasedanja sabora SPC-a ne pominje pitanje sudbine raščinjenog vladike Artemija. Njemu se inače stavlja na teret kanonska odgovornost, višegodišnje odbijanje da postupa po najvišim crkvenim odlukama kao i finansijski propusti u rukovođenju raško-prizrenskom eparhijom.
Uoči zasedanja vladika bački Irinej je rekao da će Sabor raspravljati o izboru episkopa i teritorijalnoj reogranizaciji za neke eparhije.
“Sabor uvek radi o svešću o našoj odgovornosti pred Bogom pred sopstvenom savešću, pred istorijom, pred celinom crkve. Na taj način i na tim osnovama ovaj Sabor će razviti svoju delatnost kao što je to svih ranijih godina i vekova bio slučaj”, kaže vladika Irinej.
Napetosti, neizvesnosti i neredovno stanje koje prate početak Sabora oslikavaju i stanje u društvu, komentar je sociologa religije Mirka Đorđevića.
On procenjuje da će Sabor ipak razmotriti i postupanje doskorašnjeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji nepoštuje ranije odluke crkvenih vlasti. To će izazvati bučnu raspravu unutar Sabora.
„Biće nekoliko važnih tema i za crkvu i za državu. Jedna od njih je situacija oko bivšeg vladike raško-prizrenskog koji i dalje služi, ne pokorava se odlukama Sabora”, kaže Đorđević i dodaje kako je teško prognozirati ishod zbog podela i među samim episkopima.
„Jedna grupa episkopa je uz patrijarha za isključenje vladike Artemija iz crkvene zajednice. Druga je za njegovo vraćanje, odnosno neko kompromisno rešenje. U tom smislu znamo samo to da će rasprava biti burna, a kakva će odluka biti konačno doneta, nije umesno nagađati”, kaže Đorđević.
Država ne bi trebalo da se meša
Glavni i odgovorni urednik Glasa crkve Ljubomir Ranković ne veruje da će odluka sabora SPC u vezi sa isključenjem vladike Artemija iz crkvene zajednice izazvati bilo kakve podele ili posledice po delovanje Srpske crkve. Ranković je u izjavi za RSE rekao da je za njega slučaj Artemije “marginalna tema” u radu crkve.
„On za srpsku crkvu i nije episkop. To je prestao da bude onim saborskim odlukama i sve drugo je ovo što ja kažem”petljavina”. Nije ovo ništa novo, to se događalo u istoriji crkve nebrojeno puta, nažalost”, priznaje Ranković.
Na pitanje kako se to rešavalo Ranković daje odgovor.
„Bog će to vremenom rešiti kao što se rešio američki raskol. Mada ovo nije ta težina raskola. Neznam, ovo je neka stvar koja je nedostojna osvrtanja na tu priču. To jednostavno treba pustiti da se istopi samo po sebi. Eto, to će se desiti. To su neki komentari. Imam samo neko ružno osećanje od svega toga i ništa više”, konstatuje Ranković.
I politička dimenzija je često pominjana u slučaju penzionisanog vladike Artemije. On se sam neretko uključivao u državna pitanja, davao političke izjave a nije se baš najbolje kotirao kod vladajućih struktura u Beogradu.
Glasovi podrške i uverenosti u nevinost vladike Artemija nalaze se i među episkopima ali i među vernicima. Donedavno je u centru Beograda koristio stan kao bogomolju. Deo kosovskih Srba stao je uz Artemija navodeći da je on "pravi garant i jedina nada" opstanka Srba na Kosovu. Velika je verovatnoća da će Artemije pokušati da osnuje neku svoju versku zajednicu.
Izopštenje raščinjenog vladike Artemija iz Crkve unutar crkveno je pitanje u koje država ne bi trebalo da se meša, smatra profesor Ljubiša Rajić.
„Tu onda nastaje problem. Po jednom od članova zakona o osnivanju verskih zajednica Srpska pravoslavna crkva praktično može da blokira osnivanje bilo kakve druge pravoslavne crkve u Srbiji. Po jednom drugom članu zakona ona može da traži pomoć države da spreče Artemija da ostvari takav jedan naum”, smatra profesor Ljubiša Rajić, savetujući da bilo najpametnije da se države ne meša i ne upotrebi nijedan od dva zakonska člana.
„Jedino se Artemiju ne može dozvoliti da osnuje crkvu sa istim imenom jer to nije moguće ni po zakonu o preduzećima. U sve ostalo država ne bi trebalo da se meša jer je ustavom garantovana sloboda organizovanja, a pre svega ne bi trebalo da bude izvršni organ Srpske pravoslavne crkve i da rešava unutar crkvene sporove”, zaključuje profesor beogradskog univerziteta.
Penzionisanje "nepoželjnog vladike" sa jedne strane pokazuje kako i unutar crkve nema nedodirljivih. Međutim i ukoliko se nađe na Crkvenom sudu, njegova sudbina je neizvesna zbog podeljenosti ponajprije episkopa, potom vernika, ali i primetnog smirivanja strasti unutar same Crkve.