Meštani sela Ljuljaci, nove Artemijeve misionarske baze, dele uznemirenost sveštenstva Srpske pravoslavne crkve i njenih vernaka, koju je bivši vladika proizveo svojim poslednjim potezima.
Odbacivši odluke crkvenog vrha o njegovom raščinjenju, Artemije je sa pristalicama pokušao da zauzme nekoliko manastira u svojoj bivšoj eparhiji na Kosovu. Pošto je u tome sprečen, pronašao je novo uporište, odakle poručuje:
"Mi ostajemo u jedinstvu sa njima! Mi se ni od koga ne odvajamo! Mi nikoga ne proklinjemo! Mi nikoga ne osuđujemo, ali konstatujemo da, oni koji kvare veru pravoslavnu, sami sebe isključuju iz crkve pravoslavne i sami sebi prizivaju prokletstvo!”
Predstavnici Srpske pravoslavne crkve i analitičari ovdašnjih verskih zbivanja slažu se u oceni da je u pitanju klasičan crkveni rasklol.
“Najblaže rečeno – zaobilaženje, a ako ne i ignorisanje crkvenih kanona i propisa”, ocenjuje Prbislav Simić, nekadašnji dekan Bogoslovskog fakulteta.
“To podseća na klasičan scenario raskola”, smatra i sociolog Mirko Đorđević.
Raščinjeni vladika i njegovi sledbenici, međutim, poručuju da se ne osećaju raskolnicima i – mada ne baš eksplicitno - odbacuju priče o nastanku nove srpske pravoslavne crkve.
Za Artemijeve sledbenike, rašinjeni vladika predstavlja simbol otpora onome što bi u narednom periodu trebalo da bude osnova njihove misije.
“Mislim da će sve više ljudi prilaziti ovom monaštvu, koje je stalo uz vladiku Artemija, i da će to biti jedna pokretačka snaga koja će oboriti proces ekumenizma, taj nesrećni proces koji preti celoj crkvi”, kaže jeromonah.
Artemije može formirati crkvu
S druge strane, većina sveštenstva u Srpskoj pravoslavnoj crkvi doživljava Artemija kao nekog ko se udaljio iz njenih redova i ko ne poštuje njena osnovna pravila.
“Artemije je sada monah, i on bi trebalo da se pridržava strogih monaških zaveta”, kaže Prbislav Simić.
“Ali eto, što mi crkveni ljudi kažemo – đavo ne sedi zaludan. On ide i traži svoje žrtve koje će da navede na kriv put”, dodaje.
Na naše pitanje - da li smatra da je na vidiku formiranje nove pravslavne crkve - bivši dekan Bogosolovskog fakulteta kaže:
“Pa, svaki građanin može da radi i gradi ono što on hoće, samo što ne može nikada biti u funkciji crkve, niti služiti nekom okupljanju naroda radi obavljanja verskih obreda.”
U novonastaloj situaciji, po mišljenju analitičara Mirka Đorđevića, Srpska pravoslavna crkva ne može ništa značajno da uradi, jer nema načina da spreči dalje poteze monaha Artemija. Ne može ni država:
“Jer po Ustavu Republike Srbije, svako ima pravo da osniva osniva crkvenu zajednicu”, kaže Đorđević.
Artemije i njegovi sledbenici našli su utočište na privatnom imanju u selu Ljuljaci, gde je pokojni sveštenik Tomislav Marković izgradio veliki konak i crkvu, koju eparhija žička još uvek nije osveštala. Šta su mogući njegovi sledeći potezi?
“Recimo da odmetnuti vladika Artemije može da nastavi sa okupljanjem svojih pristalica. Ima veliki broj monaha uza sebe. Ima i vernika, oni napominju oko hiljadu. On može da formira neku vrstu crkvene zajednice i da je nazove ne znam već kako ali, u ovom momentu, nema izgleda da se on povinuje i vrati u krilo zvanične Srpske pravoslavne crkve”, zaključuje Mirko Đorđević.
