Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić je na sednici Vlade Kosova pokrenuo pitanje suživota, te ocenio da bi tako nešto trebalo da bude sasvim normalna pojava u multietničkom društvu.
Pozvao je sve građane Kosova da se ne obaziru na izjave političara već da istinski prihvate svoje sugrađane iz redova drugih zajednica.
Radio Slobodna Evropa je 9. jula pisao da postoji negativan narativ kada je reč o suživotu Srba i Albanaca, dok je civilni sektor ukazao da se saradnja između ovih zajednica uglavnom odvija "iza zavesa" zbog retorike koju koriste političari.
Pročitajte i ovo: Suživot na Kosovu 'iza zavesa' i uz negativan narativ: Ko je odgovoran?Pojedini sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) su se u prethodnom periodu suočavali sa pretnjama jer su na račun svog komšije ili poznanika iz druge etničke zajednice, imali reči hvale. Tu su i slučajevi kada pojedinci oklevaju da javno govore o dobrim međuetničkim odnosima, jer se plaše osude svoje zajednice.
"Želim da pozovem sve da svoje sugrađane druge nacije ili vere ne gledaju kao političare, treba da ih gledaju na adekvatan (prihvatljiv) način", rekao je Rašić na sednici Vlade 10. jula.
Na to se premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti zahvalio na iznetim informacijama i priveo kraju sednicu Vlade.
Rašić je prethodno za RSE rekao da je pitanje promocije suživota tema kojom će se on baviti.
"Pokušaću da nađem način da se stvari posmatraju na drugačiji, normalniji način. Direktno ću popričati sa premijerom, možda i sa drugim kolegama o metodologiji kojom bi mogao da se spreči negativan narativ kada je reč o suživotu", naveo je.
RSE se o pitanju suživota obratio Vladi Kosova sa upitom da li su upoznati da na terenu suživot Albanaca i Srba često prati negativni narativ, te šta radi na promociji saradnje i tolerancije.
Vlada Kosova na ova pitanja nije odgovorila.
Umesto toga pominje značaj integracije srpske zajednice, uz napomenu da su zapošljavanje i obrazovanje najbolji načini za tako nešto.
Albanska i srpska zajednica na Kosovu su duboko podeljene od ratnih dešavanja krajem 90-ih godina, kada je ubijeno oko 13.000 ljudi – većinom Albanaca. Takođe, još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.
U međuvremenu su 2011. godine Kosovo i Srbija započeli dijalog posredstvom Evropske unije, sa ciljem normalizacije odnosa do čega još uvek nije došlo.