Da li će uskoro biti podignuta optužnica u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije nije poznato ni posle nedavne izjave nadležnih da je tužilaštvo došlo do novih dokumenata i podataka u tom predmetu.
Miljko Radisavljević, tužilac Srbije za organizovani kriminal, izjavio je na pitanje RSE o “slučaju Ćuruvija” da će više detalja izneti u trenutku kada postupak bude pokrenut.
“Na tome radimo vrlo intenzivno i uporno sve ove godine. Ima novih momenata, ima novih dokaza, u toku je njihova analiza i veštačenje. Kada budem dobio rezultate mislim da ćemo biti u poziciji da donesemo konačnu odluku. Ne želim da govorim o kojim se dokazima radi, u ovom trenutku vodi se istraga protiv nepoznatih izvršilaca. Sve ovo što tužilaštvo, policija i radna grupa, koja je sada aktivna na tom predmetu, godinama rade usmereno je ka tome da identifikujemo osobe koje su učestvovale u izvršenju tog krivičnog dela. Komentare koji se pojavljuju o istrazi ne želim da komentarišem”, ističe Radisavljević.
Iako je Radisavljević izneo podatak da ima novih dokaza u slučaju Ćuruvija, činjenicu da o njima za javnost nema detalja u tužilaštvu objašnjavaju interesima istrage.
Prethodno je Dragan Karleuša, nekadašnji zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, u intervjuu za RSE izjavio da je početkom dvehiljaditih istraga ubistva Slavka Ćuruvije došla “do zida iza kog je bio prostor u kom deluje Služba državne bezbednosti.”
Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, koji je na toj funkciji bio od januara do novembra 2001. godine, rekao je za RSE da je u to vreme DB vodio istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije ali da rezultata nije bilo.
“Ja mogu da govorim samo o 2001. godini, a ne znam da li je Dragan Karleuša mislio na taj period. Tada je unutar Ministarstva unutrašnjih poslova dogovoreno na koji način će Resor državne bezbednosti i javna bezbednost da rade na istrazi vezanoj za ubistvo Slavka Ćuruvije. Informacije su razmenjivane na sastancima kojima je uglavnom prisustvovao i ministar Dušan Mihajlović. Mi od javne bezbednosti nismo dobili nijedan papir nego smo samo usmeno obaveštavani šta oni na tome rade. Ili bi nam oni davali neku informaciju koju bi mi proveravali unutar službe. I to je sve. Ne znam o kakvom zidu se radilo.”
RSE: Zbog čega se više od četrnaest godina od ubistva Slavka Ćuruvije istraga i dalje vodi protiv N. N. lica i zašto još nema optužnice?
“Osnovni problem je što je prošlo puno vremena. Što vreme više protiče sve će biti teže dokazati ko je naručio i ko je izvršio taj zločin. Posle demokratskih promena 2000. godine, na zahtev koministara policije, prvi put je unutar službe povedena istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije. Obavljeni su razgovori sa ljudima iz službe, rukovodećim kadrom, operativcima i ljudima iz pratećeg aparata. Kompletan izveštaj je dostavljen tadašnjem načelniku Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću koji on nije uputio koministrima policije nego ga je ostavio u svojoj kasi. Kada smo 2001. godine na čelo službe došli Goran Petrović i ja mi smo dobili te materijale i počeli da radimo istragu. Najveći problem bio nam je protok vremena od ubistva. Ukoliko su i postojali nekakvi materijalni tragovi oni su, bar koliko smo mi tada ustanovili, bili uništeni ili ih jednostavno nije bilo. Postojala je osnovana sumnja da je rukovodstvo Državne bezbednosti bilo uključeno u izvršenje tog krivičnog dela ali mi nismo mogli da je materijalizujemo. Ja ne znam da li je posle našeg odlaska iz DB-a, od 2001. pa na dalje, uopšte više rađeno na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.”
Sve relevantne međunarodne organizacije koje se bave zaštitom novinara i ljudskih prava redovno podsećaju Srbiju na nerasvetljene slučajeve ubistva novinara. Osim likvidacije urednika i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i “Evropljanina” Slavka Ćuruvije, godinama su u Srbiji nerazrešena i ubistva novinarke “Duge” Dade Vujasinović i dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića.
Majkl Kirbi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, rekao je za RSE da sva ubistva svakako treba razrešiti i procesuirati.
“A naročito kada se radi o novinarima koji su istraživali stvari koje su se ovde dešavale. Naravno da treba rasvetliti i krivično procesuirati ubistvo Slavka Ćuruvije, i podržavamo razrešavanje svih takvih slučajeva kroz pravosudni sistem.”
RSE: Ubistvo Slavka Ćuruvije dogodilo se 99, pre četrnaest godina, gde je problem zbog kog taj slučaj još nije na sudu?
“Ja nisam pravnik ni sudija, pa ne mogu da ulazim u detalje. Svakako mislim da su vladina radna grupa i tužilaštvo sposobni da na odgovarajući način istraže to ubistvo. Ne bi trebalo da gledamo šta se dogodilo u prošlosti, nego da nađemo način kako to da razrešimo u budućnosti.”
Slavko Ćuruvija ubijen je u nedelju na Uskrs 11. aprila 1999. godine u vreme NATO intervencije na SR Jugoslaviju. Nakon što su ispred ulaza zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u centru Beograda, u njega ispalili 17 metaka napadači su nestali bez traga. Uz sumnju da su Slavka Ćuruviju ubili pripadnici Državne bezbednosti Srbije ranije je pokrenut pretkrivični postupak, saslušano je više od 100 svedoka, medju kojima i ljudi iz DB-a i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali još nema sudskog epiloga.
Miljko Radisavljević, tužilac Srbije za organizovani kriminal, izjavio je na pitanje RSE o “slučaju Ćuruvija” da će više detalja izneti u trenutku kada postupak bude pokrenut.
“Na tome radimo vrlo intenzivno i uporno sve ove godine. Ima novih momenata, ima novih dokaza, u toku je njihova analiza i veštačenje. Kada budem dobio rezultate mislim da ćemo biti u poziciji da donesemo konačnu odluku. Ne želim da govorim o kojim se dokazima radi, u ovom trenutku vodi se istraga protiv nepoznatih izvršilaca. Sve ovo što tužilaštvo, policija i radna grupa, koja je sada aktivna na tom predmetu, godinama rade usmereno je ka tome da identifikujemo osobe koje su učestvovale u izvršenju tog krivičnog dela. Komentare koji se pojavljuju o istrazi ne želim da komentarišem”, ističe Radisavljević.
Iako je Radisavljević izneo podatak da ima novih dokaza u slučaju Ćuruvija, činjenicu da o njima za javnost nema detalja u tužilaštvu objašnjavaju interesima istrage.
Prethodno je Dragan Karleuša, nekadašnji zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, u intervjuu za RSE izjavio da je početkom dvehiljaditih istraga ubistva Slavka Ćuruvije došla “do zida iza kog je bio prostor u kom deluje Služba državne bezbednosti.”
Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, koji je na toj funkciji bio od januara do novembra 2001. godine, rekao je za RSE da je u to vreme DB vodio istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije ali da rezultata nije bilo.
“Ja mogu da govorim samo o 2001. godini, a ne znam da li je Dragan Karleuša mislio na taj period. Tada je unutar Ministarstva unutrašnjih poslova dogovoreno na koji način će Resor državne bezbednosti i javna bezbednost da rade na istrazi vezanoj za ubistvo Slavka Ćuruvije. Informacije su razmenjivane na sastancima kojima je uglavnom prisustvovao i ministar Dušan Mihajlović. Mi od javne bezbednosti nismo dobili nijedan papir nego smo samo usmeno obaveštavani šta oni na tome rade. Ili bi nam oni davali neku informaciju koju bi mi proveravali unutar službe. I to je sve. Ne znam o kakvom zidu se radilo.”
Slavko Ćuruvija - fotografija iz arhive
RSE: Zbog čega se više od četrnaest godina od ubistva Slavka Ćuruvije istraga i dalje vodi protiv N. N. lica i zašto još nema optužnice?
“Osnovni problem je što je prošlo puno vremena. Što vreme više protiče sve će biti teže dokazati ko je naručio i ko je izvršio taj zločin. Posle demokratskih promena 2000. godine, na zahtev koministara policije, prvi put je unutar službe povedena istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije. Obavljeni su razgovori sa ljudima iz službe, rukovodećim kadrom, operativcima i ljudima iz pratećeg aparata. Kompletan izveštaj je dostavljen tadašnjem načelniku Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću koji on nije uputio koministrima policije nego ga je ostavio u svojoj kasi. Kada smo 2001. godine na čelo službe došli Goran Petrović i ja mi smo dobili te materijale i počeli da radimo istragu. Najveći problem bio nam je protok vremena od ubistva. Ukoliko su i postojali nekakvi materijalni tragovi oni su, bar koliko smo mi tada ustanovili, bili uništeni ili ih jednostavno nije bilo. Postojala je osnovana sumnja da je rukovodstvo Državne bezbednosti bilo uključeno u izvršenje tog krivičnog dela ali mi nismo mogli da je materijalizujemo. Ja ne znam da li je posle našeg odlaska iz DB-a, od 2001. pa na dalje, uopšte više rađeno na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.”
Sve relevantne međunarodne organizacije koje se bave zaštitom novinara i ljudskih prava redovno podsećaju Srbiju na nerasvetljene slučajeve ubistva novinara. Osim likvidacije urednika i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i “Evropljanina” Slavka Ćuruvije, godinama su u Srbiji nerazrešena i ubistva novinarke “Duge” Dade Vujasinović i dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića.
Majkl Kirbi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, rekao je za RSE da sva ubistva svakako treba razrešiti i procesuirati.
“A naročito kada se radi o novinarima koji su istraživali stvari koje su se ovde dešavale. Naravno da treba rasvetliti i krivično procesuirati ubistvo Slavka Ćuruvije, i podržavamo razrešavanje svih takvih slučajeva kroz pravosudni sistem.”
RSE: Ubistvo Slavka Ćuruvije dogodilo se 99, pre četrnaest godina, gde je problem zbog kog taj slučaj još nije na sudu?
“Ja nisam pravnik ni sudija, pa ne mogu da ulazim u detalje. Svakako mislim da su vladina radna grupa i tužilaštvo sposobni da na odgovarajući način istraže to ubistvo. Ne bi trebalo da gledamo šta se dogodilo u prošlosti, nego da nađemo način kako to da razrešimo u budućnosti.”
Slavko Ćuruvija ubijen je u nedelju na Uskrs 11. aprila 1999. godine u vreme NATO intervencije na SR Jugoslaviju. Nakon što su ispred ulaza zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u centru Beograda, u njega ispalili 17 metaka napadači su nestali bez traga. Uz sumnju da su Slavka Ćuruviju ubili pripadnici Državne bezbednosti Srbije ranije je pokrenut pretkrivični postupak, saslušano je više od 100 svedoka, medju kojima i ljudi iz DB-a i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali još nema sudskog epiloga.