„U istrazi ubistva Slavka Ćuruvije došli smo do zida. Iza tog zida bio je prostor u kome deluje Služba državne bezbednosti“, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa nekadašnji zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije Dragan Karleuša. U okviru policijskog tima koji se bavio delima visokog kriminala iz vremena Miloševićevog režima, istraživao je i slučaj ubistva novinara, vlasnika listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“, 11. aprila 1999. godine. Povodom izjave tužioca Srbije za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića po kojoj su se u slučaju Ćuruvija pojavili novi dokazi, Karleuša navodi: „Gospodin Miljko Radisavljević valjda zna šta radi. Ja mislim da je on ozbiljan tužilac. Ako ima neke nove dokaze to bi bilo dobro da se sa njima izađe i da se čitava ta priča konačno rasvetli.“
Karleuša: Može se utvrditi nešto što se zove dokaz. Mi smo tada sagledali šta sve stoji, šta je bilo, kako je bilo, ko je involviran. Ali nismo imali dokaza da se sve to prilikom podnošenja krivične prijave priloži uz prijavu. Kako bi se mogao uraditi valjani krivični postupak.
Karleuša: Jeste. Mi smo sve utvrdili. Ko je pratio, ko je u Službi državne bezbednosti vodio celo to praćenje. Tu ništa nije sporno. To je sve rasvetljeno i sve se zna. Svi učesnici u tom praćenju su saslušani, dali su svoje iskaze. Oni nemaju nikakve veze sa likvidacijom. Mi smo čak utvrdili da ti ljudi čak i ne znaju zašto su pratili čoveka. To je u stvari i tako. Oni kada to rade i ne znaju zašto nekoga prate. Rade samo čisto suvo praćenje i izveštavanje o rezultatima praćenja.
Karleuša: To je logika. To je tako. Ta služba tako radi i oni nemaju potrebe da znaju šta će se eventualno desiti i zašto se sve to radi. Mi smo to utvrdili i to je potpuno nesporno. To treba tako i primiti. Druge stvari su ostale nejasne. Šta se kasnije desilo, zašto se kasnije desilo, ko je pucao, ko je naložio pucanje i tako dalje.
Karleuša: To nije bilo moguće zbog toga što se to radilo u jednom zatvorenom delu. Mi to tako kažemo, ali mi opet za to nemamo dokaze. Zna se da je Služba državne bezbednosti pratila, zna se da je ona organizovala. Zna se sve šta je bilo. Neko je to znao i neko to i dan danas zna. Ali opet tamo negde u nekom kutku te iste službe. Da li su ti ljudi koji su to radili danas tamo ili više nisu u službi, to ne znamo. Ali tamo negde čuči mogućnost da se dođe do dokaza.
Karleuša: Ne današnja služba. To je tada bilo. E sad, da li je moguće, da li ti ljudi i danas postoje, gde su oni, šta su oni, ko je tu... Sve je moguće. Sve je otvoreno.
Karleuša: Mnogi dokazi do kojih smo mi trebali da dođemo, kao što radi kriminalistička policija, dokazi koji se traže na licu mesta, obrada lica mesta, svega toga ima vrlo malo, gotovo ništa. I to ne ukazuje na izvršioca. Znači, ukazuje na zločin, ukazuje na fakte, koliko pucanja, koliko metaka, tragovi, oštećenja, ubijen čovek, položaj i sve to. Ali ništa ne ukazuje na izvršioca. Sem što ukazuje na kuhinju.
Karleuša: Bile su razne spekulacije. Ne samo ta, nego i mnoge druge. Naravno, mi smo pokušali da sve to proveravamo. To nismo mogli da utvrdimo. Sve je išlo na način ¨Jesi? Nisam. A ti jesi li? Nisam. A ti, znaš nešto? Ne znam¨. I tako dalje. Naravno, mi nismo primenjivali nikakvu silu. Pogotovu u ono vreme kada se rađala demokratija u ovoj državi. Tako da represivne mere nisu mogle da se dogode. I ako ja lično mislim, da je postojala nekakva, bilo kakva mogućnost, da se primeni nekakva represivna mera, mi bi nešto iščačkali. Ali na žalost mi nismo imali demokratske mere da se to rasvetli.
Karleuša: Pa evo ovako. Ako imamo indiciju da je Janko Janković involviran u ceo slučaj, mi ga privedemo. Figurativno kažem Janković, to nema veze sa stvarnom ličnošću. On, na primer, kad ga pitamo ¨Gde si bio, šta si bio, šta si radio¨, kaže, ¨Ne, nisam¨. Dakle, nemamo ništa. Onda se sve iza njega proverava. Gde je bio, šta je radio i tako dalje. Taj posao je dugačak, mukotrpan, ozbiljan, delikatan.
Karleuša: Sve do čega je došao tim koji je najviše to istraživao. Na kraju se time najviše bavio tim koji se zvao POSKOK, i tada i kasnije kada je formirana Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Tu smo Ćuruviju imali kao prioritet. Kao broj jedan. Međutim, i pored svih naših napora i želja, mi nismo na žalost to uspeli.
Karleuša: Ne znam. To bi bila teška reč. Mislim da današnja priča koja vodi Srbiju, mislim da bi ona to uradila samo da ima mogućnosti. Ako je ova najava tužioca u skladu sa time, ja se nadam, i voleo bih da to ide pravim putem. Da se rasvetli. Biću lično zadovoljan ko god i kad god to da uradi.
Karleuša: Ja nisam upućen šta taj Rade Marković iz zatvora poručuje. Čuo sam nedovoljno da bih to mogao da komentarišem. Niti da li su to pretnje, čije pretnje, reakcija tužioca... Sve to ne bih morao da komentarišem.
Karleuša: Ne znam. Ja sam ozbiljan čovek i znam da izjašnjavanjem sa malo elemenata ne bih mogao da donesem pravi sud. Rekao sam, voleo bih da to ide putem da se rasvetli i ako je to deo političke volje, kao što vi kažete, to što sada radi tužilac, to bi bilo dobro.
Karleuša: Nama je kao policiji i Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, prioritet bio da se rasvetle ključna ubistva koja su najavljivana tokom demokratskih promena kao ona koja će biti rasvetljena. Dakle, posle 5. oktobra nama je stavljeno u zadatak: Ćuruvija, Stamoblić i slična ubistva. Da ona moraju da se rasvetle. Mi smo preduzeli sve što je moguće i nismo uspeli. Ja to figurativno ovako opisujem. To sam rekao i tada, i od tada mislim da stvari tako stoje. Mi smo došli do zida i znamo ko je bio iza zida.
Karleuša: Taj zid je bilo nešto što bi se zvalo prostor iza koga deluje Služba državne bezbednosti u ono vreme. Ali, mi smo svesni da ni tadašnja garnitura novih rukovodilaca Službe državne bezbednosti nije bila u mogućnosti da to uradi. Kažem, to je neko jezgro koje nešto zna o svemu tome, ono je zabetornirano, to se ćuti. Jedna je možda situacija interesantna. I ja ću vam je ispričati. Ja sam jednom prlikom nešto rekao i pitao, nadajući se da ću da dobijem konkretan odgovor koji bi mi pomogao da stvari pomerimo ka rasvetljavanju Ćuruvijinog ubistva. Dobio sam odgovor. ¨Da vi to sve hoćete, ali vi ćete tu biti četiri godine. A mi smo večni¨. Ne znam da li vam to znači dovoljno.
RSE: Ako se osvrnete na podatke iz vremena kada ste bili angažovani na tom slučaju, šta se to novo može utvrditi?
Karleuša: Može se utvrditi nešto što se zove dokaz. Mi smo tada sagledali šta sve stoji, šta je bilo, kako je bilo, ko je involviran. Ali nismo imali dokaza da se sve to prilikom podnošenja krivične prijave priloži uz prijavu. Kako bi se mogao uraditi valjani krivični postupak.
RSE; Znali ste ko je pratio Slavka Ćuruviju, ali niste došli do dokaza o tome ko je izvršio likvidaciju?
Karleuša: Jeste. Mi smo sve utvrdili. Ko je pratio, ko je u Službi državne bezbednosti vodio celo to praćenje. Tu ništa nije sporno. To je sve rasvetljeno i sve se zna. Svi učesnici u tom praćenju su saslušani, dali su svoje iskaze. Oni nemaju nikakve veze sa likvidacijom. Mi smo čak utvrdili da ti ljudi čak i ne znaju zašto su pratili čoveka. To je u stvari i tako. Oni kada to rade i ne znaju zašto nekoga prate. Rade samo čisto suvo praćenje i izveštavanje o rezultatima praćenja.
RSE: Na osnovu čega se moglo utvrditi da oni nisu znali da čitav proces praćenja vodi ka atentatu?
Karleuša: To je logika. To je tako. Ta služba tako radi i oni nemaju potrebe da znaju šta će se eventualno desiti i zašto se sve to radi. Mi smo to utvrdili i to je potpuno nesporno. To treba tako i primiti. Druge stvari su ostale nejasne. Šta se kasnije desilo, zašto se kasnije desilo, ko je pucao, ko je naložio pucanje i tako dalje.
RSE: Zbog čega to nije bilo moguće utvrditi u vašoj istrazi?
Svi učesnici u tom praćenju su saslušani, dali su svoje iskaze. Oni nemaju nikakve veze sa likvidacijom. Mi smo čak utvrdili da ti ljudi čak i ne znaju zašto su pratili čoveka.
RSE: To bi značilo da Služba jeste adresa na kojoj su dokazi o ubistvu Slavka Ćuruvije?
Karleuša: Ne današnja služba. To je tada bilo. E sad, da li je moguće, da li ti ljudi i danas postoje, gde su oni, šta su oni, ko je tu... Sve je moguće. Sve je otvoreno.
RSE: Treba li verovati da dokazi postoje ili su uništeni?
Karleuša: Mnogi dokazi do kojih smo mi trebali da dođemo, kao što radi kriminalistička policija, dokazi koji se traže na licu mesta, obrada lica mesta, svega toga ima vrlo malo, gotovo ništa. I to ne ukazuje na izvršioca. Znači, ukazuje na zločin, ukazuje na fakte, koliko pucanja, koliko metaka, tragovi, oštećenja, ubijen čovek, položaj i sve to. Ali ništa ne ukazuje na izvršioca. Sem što ukazuje na kuhinju.
RSE: Koliko su tačni navodi koji su se pojavljivali u štampi, a po kojima ste u to vreme došli do saznanja da je iza naredbe za praćenje Slavka Ćuruvije stajala Mirjana Marković?
Karleuša: Bile su razne spekulacije. Ne samo ta, nego i mnoge druge. Naravno, mi smo pokušali da sve to proveravamo. To nismo mogli da utvrdimo. Sve je išlo na način ¨Jesi? Nisam. A ti jesi li? Nisam. A ti, znaš nešto? Ne znam¨. I tako dalje. Naravno, mi nismo primenjivali nikakvu silu. Pogotovu u ono vreme kada se rađala demokratija u ovoj državi. Tako da represivne mere nisu mogle da se dogode. I ako ja lično mislim, da je postojala nekakva, bilo kakva mogućnost, da se primeni nekakva represivna mera, mi bi nešto iščačkali. Ali na žalost mi nismo imali demokratske mere da se to rasvetli.
RSE: Kako niste imali? Kakvo je u tom trenutku u redovima novouspostavljene vlasti vladalo raspoloženje prema slučaju Ćuruvija?
Karleuša: Pa evo ovako. Ako imamo indiciju da je Janko Janković involviran u ceo slučaj, mi ga privedemo. Figurativno kažem Janković, to nema veze sa stvarnom ličnošću. On, na primer, kad ga pitamo ¨Gde si bio, šta si bio, šta si radio¨, kaže, ¨Ne, nisam¨. Dakle, nemamo ništa. Onda se sve iza njega proverava. Gde je bio, šta je radio i tako dalje. Taj posao je dugačak, mukotrpan, ozbiljan, delikatan.
RSE: Sve što ste u to vreme utvrdili je prosleđeno tužiocu. Sa celim spiskom i podacima o onima koji su pratili Ćuruviju.
Karleuša: Sve do čega je došao tim koji je najviše to istraživao. Na kraju se time najviše bavio tim koji se zvao POSKOK, i tada i kasnije kada je formirana Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Tu smo Ćuruviju imali kao prioritet. Kao broj jedan. Međutim, i pored svih naših napora i želja, mi nismo na žalost to uspeli.
Mnogi dokazi do kojih smo mi trebali da dođemo, kao što radi kriminalistička policija, dokazi koji se traže na licu mesta, obrada lica mesta, svega toga ima vrlo malo, gotovo ništa. I to ne ukazuje na izvršioca.
RSE: Da li sve to govori da za rasvetljavanje slučaja Ćuruvija sve vreme nedostaje politička volja?
Karleuša: Ne znam. To bi bila teška reč. Mislim da današnja priča koja vodi Srbiju, mislim da bi ona to uradila samo da ima mogućnosti. Ako je ova najava tužioca u skladu sa time, ja se nadam, i voleo bih da to ide pravim putem. Da se rasvetli. Biću lično zadovoljan ko god i kad god to da uradi.
RSE. Mislite li da to što tužilac Radisavljević pominje nove dokaze, na neki način korenspodira sa pretnjama koje je, kako prenose mediji, iz zatvora uputio bivši šef DB-a Rade Marković?
Karleuša: Ja nisam upućen šta taj Rade Marković iz zatvora poručuje. Čuo sam nedovoljno da bih to mogao da komentarišem. Niti da li su to pretnje, čije pretnje, reakcija tužioca... Sve to ne bih morao da komentarišem.
RSE: Marković pominje, barem po onome što smo mogli videti u medijima, da će obelodaniti dosijee koji su do sada bili tajna. Da li mislite da u tajnoj policiji postoje ljudi koji bi i te kako mogli da se uplaše toga, pa na primer i zbog slučaja Ćuruvija?
Karleuša: Ne znam. Ja sam ozbiljan čovek i znam da izjašnjavanjem sa malo elemenata ne bih mogao da donesem pravi sud. Rekao sam, voleo bih da to ide putem da se rasvetli i ako je to deo političke volje, kao što vi kažete, to što sada radi tužilac, to bi bilo dobro.
RSE: Kažete da u vreme kada je vaš tim vodio istragu, ona nije bila ometana. Ipak, do ključnih dokaza se nije moglo doći. Gde je ta granica do koje su vaši ljudi mogli da idu? Dokle su mogli da istražuju, a dalje nije moglo?
Karleuša: Nama je kao policiji i Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, prioritet bio da se rasvetle ključna ubistva koja su najavljivana tokom demokratskih promena kao ona koja će biti rasvetljena. Dakle, posle 5. oktobra nama je stavljeno u zadatak: Ćuruvija, Stamoblić i slična ubistva. Da ona moraju da se rasvetle. Mi smo preduzeli sve što je moguće i nismo uspeli. Ja to figurativno ovako opisujem. To sam rekao i tada, i od tada mislim da stvari tako stoje. Mi smo došli do zida i znamo ko je bio iza zida.
RSE: Gde je bio taj zid i ko je bio iza zida?
Karleuša: Taj zid je bilo nešto što bi se zvalo prostor iza koga deluje Služba državne bezbednosti u ono vreme. Ali, mi smo svesni da ni tadašnja garnitura novih rukovodilaca Službe državne bezbednosti nije bila u mogućnosti da to uradi. Kažem, to je neko jezgro koje nešto zna o svemu tome, ono je zabetornirano, to se ćuti. Jedna je možda situacija interesantna. I ja ću vam je ispričati. Ja sam jednom prlikom nešto rekao i pitao, nadajući se da ću da dobijem konkretan odgovor koji bi mi pomogao da stvari pomerimo ka rasvetljavanju Ćuruvijinog ubistva. Dobio sam odgovor. ¨Da vi to sve hoćete, ali vi ćete tu biti četiri godine. A mi smo večni¨. Ne znam da li vam to znači dovoljno.
