Putin može da vlada još 20 godina, kaže istoričar Sergej Medvedev

Moramo da prestanemo da razmišljamo o periodu posle Putina, jer on može ostati na vlasti još čak 20 godina, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sergej Medvedev, ruski istoričar i voditelj emisije "Arheologija" Ruskog servisa RSE.

"On je fizički veoma vitalan, aktivan, nema loše životne navike, bavi se sportom, pliva dva sata dnevno, pa zašto ne bi ostao na vlasti, recimo, do 2040. i dalje", ističe Medvedev.

Stoga je, po njegovom mišljenju, ta mantra kada će Putin da ode i šta će biti posle neka vrsta "crne kutije".

"Naime, ključno je pitanje šta će se desiti između sada i tog trenutka 'posle', zato što još može mnogo toga da pokvari u svetu pre nego što ode sa političke scene. Može da započne hibridne ratove, poremeti evropske komunikacije, podrži globalni terorizam, da čak pokrene nuklearni rat", ocenjuje Medvedev.

On smatra da nije problem ko će zameniti Putina, već da li postoji šansa da se promeni apsolutno arhaični korumpirani sistem ruske imperije koji i dalje vlada zemljom.

Medvedev ocenjuje da Putin nema crvene linije i da se zbog toga ne može isključiti ni nuklearni rat, jer on "želi da vlada 'postnuklearnim svetom'", odnosno svetom posle "nuklearne apokalipse.

"Gledajući iz istorijske perspektive, imamo isti problem kao sredinom 20. veka. Tada je postojao Hitler koji je takođe želeo da uništi globalni poredak i imao je simpatizere širom sveta, ali razlika je u tome što sada 'Hitler' ima nuklearno oružje. Na šta bi ličio naš svet da je Hitler imao nuklearnu bombu 1945? Ne znamo. Dakle, nažalost, živimo u situaciji kada imate 'Hitlera' sa nuklearnom bombom. A ova nuklearna bomba nas sprečava da razmišljamo o budućnosti", kaže Medvedev.

On ukazuje da je sadašnji sukob u Ukrajini zapravo rat između Rusije i Zapada i da je sve veća verovatnoća njihovog sukoba.

"Nadam se da bi ovaj spor mogao da se reši bez direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a. I dalje smatram da je to verovatnija opcija, ali je njihova konfrontacija svakog meseca sve izglednija", ocenjuje Medvedev.

Po njegovom mišljenju to ne bi bio sveopšti rat, već hibridni.

"Rusija ne bi direktno napala Evropu, ali može izvesti manje operacije, da upadne iz Belorusije, upotrebi prljave, toksične bombe, pošalje masu migranata. Može doći do terorističkih napada u evropskim prestonicama. To je opkoljena teroristička država i ona će se ponašati u skladu sa tim. Dakle, mi smo ovde u Evropi u veoma opasnoj situaciji", smatra Medvedev.

Putin još može mnogo toga da pokvari u svetu pre nego što ode sa političke scene, da započne hibridne ratove, poremeti evropske komunikacije, podrži globalni terorizam, da čak pokrene nuklearni rat, kaže Sergej Medvedev.

Prelaz Rusije iz autoritarne u totalitarnu državu

RSE: Ishod predsedničkih izbora u Rusiji bio je sasvim očigledan i pre glasanja. U stvari, to su bili manje standardni izbori a više referendum o vođenju rata u Ukrajini. U tom smislu, Putinova ubedljiva pobeda sugeriše da, očigledno, velika većina Rusa i dalje podržava taj rat i njegovu politiku.

S druge strane, da li to znači da Putin i dalje ima punu kontrolu u zemlji, ne dozvoljavajući bilo kakve znake neslaganja i pukotine u društvenom tkivu, što bi ugrozilo njegovu čvrstu kontrolu?

Medvedev: Ishod ovih izbora pokazuje da je Rusija konačno napravila tranzit iz autoritarne u totalitarnu državu jer podrška Putinu sa takvim brojkama blizu 90 odsto, podseća na primere kao što su Belorusija, Severna Koreja, Čečenija, Turkmenistan.

Mislim da bi Putin čak mogao da priušti i više od 90 odsto glasova, jer, kao što ste rekli, to je bio referendum i bilo mu je potrebno uverljivo iskazivanje moći, dominacije, podrške ratu i njegovom kursu.

On još uživa tu podršku. Čak i da su to bili potpuno slobodni i otvoreni izbori, mislim da bi Putin pobedio. Ali to je bila simbolička vežba za diktatore. Oni žele da pokažu da im je narod naklonjen i da ih voli. Stoga mislim da je to zaista znak kasne diktature, kojoj je potrebna tako veliki javni spektakl.

Smatram da ovi izbori neće mnogo promeniti, jer Putin već sve drži poprilično u svojim rukama: rat, elite, takozvanu opoziciju, nepostojeću opoziciju, stanovništvo, odnose sa Zapadom.

Dakle, to je bila samo ritualna vežba kao što bi Komunističkoj partiji u Sovjetskom Savezu bio potreban partijski kongres ili takozvani izbori. S vremena na vreme mora se proći kroz ovu rutinu, ali to ne menja politiku.

Kako su decenije moći oblikovale Putinov um

Putinu nije potrebna opšta mobilizacija

RSE: Ipak, da li mu predstoje rizici? Na primer, on je u ove dve godine rata u Ukrajini oklevao da proglasi opštu mobilizaciju i do sada se uglavnom oslanjao na regrute iz manjih i udaljenih regija u Rusiji, poput Dalekog istoka. Čak su angažovani i sezonski radnici iz Centralne Azije. Bilo je i nezvaničnih informacija o mobilizaciji vojnika iz Nepala, Indije.

Istovremeno, Putin je oklevao da mobiliše ljude iz velikih, urbanih centara poput Moskve ili Sankt Petersburga. Dakle, da li sada, sa dodatno učvršćenom pozicijom, može da se odluči i na takav korak ili bi to bilo rizično za njega?

Medvedev: Njemu to zaista nije potrebno. On ima stalne zalihe vojnika iz izvora koje ste spomenuli: trećih zemalja, arapskog sveta, Severne Koreje, južne Azije poput Indije i Nepala.

Takođe, u mnogim besperspektivnim regionima Rusije, ljudi i dalje staju u redove da bi sklopili vojni ugovor. Dakle, on još uvek ima zalihe. Ali i kad bi morao da raspiše veću mobilizaciju, mislim da bi Rusija to izdržala.

Ne vidim način na koji bi ljudi mogli da masovnije protestuju. Ponekad vidimo proteste žena mobilisanog osoblja. Međutim, i one su prilično ućutkane i ne menjaju javno mnjenje jer je javnost toliko demobilisana i ravnodušna prema ratu, smrti, stradanjima.

Stoga bi ruskom društvu zaista bila potrebna velika socijalna katastrofa da na neki način promeni taj trend. Ne mislim da bi dalja mobilizacija od 100, 200, 300 hiljada ljudi u Rusiji mogla nešto da promeni, čak i ako dopre do stanovništva Moskve i studenata.

U Rusiji ne postoji društvo

Vidite, u Rusiji ne postoji društvo, već razne grupe kako ih zovemo, saslovije, staleži. Dakle, postoje razne profesionalne grupe do kojih država vrlo lako dopire: lekari, nastavnici, studenti, vojni kadeti, službenici u lokalnim administracijama, radnici u državnim preduzećima.

Oni su potpuno zavisni od države. Dakle, ako vojni komandant dođe u određeno preduzeće i kaže, moramo da mobilišemo 50 ljudi, njegovo rukovodstvo će to obezbediti. Nema šanse da se usprotivi tome.

Dakle, ovo je zaista totalitarno društvo. Čak i ako ljudi osete neku neprijatnost i nelagodu, najviše što mogu da urade je da dođu na biralište i ponište glasački listić, kao što su to pokušali u nedelju u 12 časova.

Foto načinjen iz video snimka: Žena ubacuje zelenu boju u glasačku kutiju na ruskim izborima, mart 2024.

Rusi uvereni da se bore protiv globalnog fašizma

RSE: Da, ali kada govorimo o ovom nepostojanju građanskog društva i, istovremeno, podršci ratu u Ukrajini, da li je to posledica propagande, ili straha jer, kao što ste pomenuli mnogo ljudi zavisi od raznih državnih davanja?

Ili postoji neka vrsta istorijske inercije sa snažnim osećajem da je Rusija ne samo jedna od velikih imperija, velika sila, već i da je u izvesnom smislu bila posebna, apsorbujući mongolsku invaziju u srednjem veku čime je, kako se tvrdi u Rusiji, spasila Evropu.

Zatim da je spasila Evropu od Napoleona i potom od Hitlera. Koliko je sve to ukorenjeno u mentalitetu i političkoj kulturi ruskih građana?

Medvedev: Reč je o sva tri elementa koja ste pomenuli. Propaganda, strah i neka vrsta identiteta koji dolazi iz prošlosti. Ali, pre svega, reč je o adaptaciji. Rusi su veoma prilagodljivi. To je ekološka stvar.

Živite, u suštini, vekovima "u pećini sa krokodilom". Živite u "istoj jazbini sa medvedom", odnosno sa velikom, agresivnom, ljubomornom državom. I naučite da se prilagodite, "ne izazivate medveda", vodite računa o njegovim navikama.

Uveravate sebe da "medved ne postoji", ne razmišljate o tome i živite u svojoj mekoj, udobnoj ljušturi. Ne postavljate pitanje "ako medved pojede vašeg komšiju". Na kraju, taj "medved" može i meni da zapreti ili odvede sina ili ćerku. Tako da mislim da je to pre svega adaptacija.

Ljudi su navikli na udobnost izgradivši zonu psihološkog komfora uveravajući sami sebe da se Rusija bori protiv globalnog fašizma koji oličavaju Amerika i Velika Britanija, kao i ukrajinskih nacista.

Prema tom narativu, ruski vojnici brane majku Rusiju negde na granici, Putin je sve isplanirao i Rusija će na kraju pobediti. Iako postoje informacije, mnogi građani ne žele da ih čuju jer im stvaraju nelagodu.

• Zubov: Ruska vojska nalik na rusku ekonomiju

A tu su i sve stvari koje ste pomenuli. Naravno, to je strah od države jer ljudi toliko zavise od nje. Dakle, ako počnete da oklevate, ako ne učestvujete u proratnom pokretu, u prikupljanju novca ili odeće za vojnike, primetiće vas i prijaviti komšija ili kolega student.

A vaša plata zavisi od ovoga, otplata kredita, posebno u mestima udaljenim od Moskve, gde su ljudi u osnovi robovi pod nadzorom određenog preduzeća. Postoje preduzeća oko kojih su izgrađeni manji gradovi, tako da je tamo direktor kao Bog. Meštani zavise od fabrike koja po narudžbi države proizvodi vojnu i drugu opremu.

'Putin doživljava sebe glasnikom novog svetskog poretka'

Putin vaskrsao tradicionalni ruski identitet

Dakle, ljudi u suštini nemaju gde da odu. Postoji jedna velika država koja kontroliše ceo njihov život. Takođe, tačno da je to i pitanje identiteta, jer Putin je zaista "zli genije", ali ipak "genije".

On je vaskrsao tradicionalni ruski identitet, za kojim je ona tragala poslednjih 30 godina.

U celoj postkomunističkoj tranziciji bilo je poziva na identitet – hajde da se pridružimo civilizovanom svetu. A onda dolazi Putin i kaže, evo vašeg identiteta.

To je velika Rusija, rat protiv Ukrajine ili Zapada. Ljudi to rado prihvate jer odjednom njihov život dobija smisao. Imaju čak i razlog za umiranje, posebno ako je podržan novcem.

Ljudi prolaze pored kartonskog lika ruskog predsjednika Vladimira Putina na ulici u Moskvi, 13. marta 2024.

Zapad pogrešio sa sankcijama Rusiji

RSE: Zapadne sankcije za sada nisu, barem na površini, značajnije naškodile ruskoj ekonomiji. Putin ih koristi kao opravdanje da ujedini ruske građane tvrdeći da je to međunarodna zavera protiv Rusije. Ona je prošle godine ostvarila ekonomski rast od 3.5 odsto, ali je uglavnom počivao na proizvodnji za vojne potrebe.

Ruska vojna industrija radi punom parom dok se Evropska Unija suočava sa problemom da ispuni cilj o slanju milion granata do proleća, već će poslati Ukrajini polovinu obećanog kontingenta. Istovremeno, Rusija, uz pomoć Irana i Severne Koreje, bez većih problema popunjava svoje vojne zalihe.

Da li taj fokus na ratnu ekonomiju ipak koči na duže staze razvoj njene privrede u celini. Takođe, da li zapadne sankcije dugoročno unazađuju rusku ekonomiju i u kom trenutku bi građani to počeli da uviđaju?

Medvedev: Pa, neki već to uviđaju, jer ne mogu da putuju u inostranstvo, ne mogu da plaćaju kreditnim karticama, Netfliks (Netflix) nije dostupan. Ali, poenta je da je dug put između ovog saznanja i neke vrste političke akcije.

Stanovnici Sovjetskog Saveza su takođe shvatali da ne žive u najboljem svetu, ali se nisu bunili protiv sistema.

Takođe, tačno je da je Zapad u velikoj meri pogrešio sa sankcijama. Naime, svet je veći od Zapada. Dakle, Rusija može da prebaci svoje devizne rezerve u neke alternativne valute, kao što je juan.

Preorijentisala je veliki deo svoje trgovine naftom i gasom ka Indiji i Kini. Takođe, ni evropski bojkot ne funkcioniše u potpunosti, jer Rusija i dalje isporučuje gas starom kontinentu. Češka Republika, u kojoj živimo, i dalje koristi ruski gas, kao i Austrija.

Istovremeno, Rusija uvozi raznovrsnu robu preko trećih zemalja, tako da, u suštini, možete naći sve što vam je potrebno u Moskvi i drugim velikim ruskim gradovima Rusije, jedino što je skuplje.

Promene u Rusiji jedino rotacijom na vrhu

RSE: Nakon viševekovnog nasleđa carske Rusije, stvoren je Sovjetski Savez, potom je usledio interegnum sa Jeljcinovom Rusijom. U poslednjih skoro četvrt veka uverljivo vlada Putin.

Koliko dugo ovakav sistem može da traje, čak i nakon što Putin fizički napusti političku scenu? Da li će opstati "putinizam" i nakon njegovog odlaska? Da li su moguće istinske promene koje bi došle iz društvene baze, ili je jedino realno da se to desi na vrhu kao rotacija među vladajućim elitama u Kremlju?

Medvedev: Istorija pokazuje da takvi periodi snažnog konzervativizma traju oko 30 godina. Na primer, vladavina cara Nikolaja Prvog od 1825 do 1854-55. i poraza Rusije u Krimskom ratu (1853-6). Zatim, Staljinova vladavina od 1924. do 1953.

Dakle, takva vladavina je uglavnom ograničena fizičkim životom lidera. Do promena je dolazilo nakon smrti ovih vođa. Sada je isti slučaj. Ne očekujem nikakav pritisak iz društvene baze za promenama u Rusiji.

I, zaista, ako se osvrnemo na 300 ili 600 godina istorije, ne vidim trenutak u kome su građani ili narodni pokret promenili Rusiju. Do promena je uvek dolazilo smenama unutar elita ili porazom u ratu. Najčešće promenama na vrhu iz bioloških razloga zbog smrti lidera.

RSE: Nikolaja Prvog je zamenio njegov sin Aleksandar koji je bio reformista ukinuvši kmetstvo 1861.

Medvedev: Da, pre nego što je ubijen 1881.

Ne treba razmišljati o periodu posle Putina

RSE: Staljina je zamenio Hruščov koji je bio liberalniji od njega, ali je ipak nastavio da vlada u okviru istog sistema. Stoga se postavlja pitanje ko može doći na čelo Rusije posle Putina, ne mislim na ime, nego na tip političara s obzirom da je okružen veoma konzervativnom elitom.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin tokom treninga sa džudo reprezentacijom Rusije, 2019. godina

Medvedev: Moramo najpre da prestanemo da razmišljamo o periodu posle Putina, jer on može ostati na vlasti još čak 20 godina. On je fizički veoma vitalan, veoma je aktivan, nema loše životne navike, bavi se sportom, pliva dva sata dnevno, pa zašto ne bi ostao na vlasti, recimo, do 2040. i dalje?

Stoga je ta mantra kada će Putin da ode i šta će biti posle neka vrsta "crne kutije", jer je ključno pitanje šta će se desiti između sada i tog trenutka "posle", zato što još može mnogo toga da pokvari u svetu pre nego što ode sa političke scene. Može da započne hibridne ratove, poremeti evropske komunikacije, podrži globalni terorizam, da čak pokrene nuklearni rat.

Kada jednoga dana ode, možda će doći do ciklične promene u Moskvi i otopljavanja odnosa Rusije sa Zapadom, jer bi njena elita mogla da realnije sagleda njenu poziciju u svetu.

Možda ne ljudi iz sadašnjeg Putinovog okruženja poput Nikolaja Patruševa (sekretara Saveta za bezbednost) ili Aleksandra Bortnikova (šefa FSB-a), koji su takođe na odlasku, jer imaju više od 70 godina i pripadaju staroj KGB-ovoj gardi.

Nije ključno ko će zameniti Putina, već reforma sistema

RSE: A Dmitrij Medvedev koji je mlađi od njih?

Medvedev: Ne mislim da on ima veliku težinu i snažan aparat iza sebe. Treba imati na umu da je Putin regrutovao i mlađe ljude kao deo elite. Reč je o liderima u drugom i trećem ešalonu u regionima koji imaju 40-50 godina, tako da bi mogli da dođu na red i da realnije razmišljaju.

Međutim, postoji jedno veliko "ali". Ključno je da li bilo ko ili bilo šta može da promeni sistem, da ga slomi. Hruščov to nije učinio.

Nije ni car Aleksandar Drugi. On je doduše ukinuo kmetstvo, ali nije osigurao Rusiji ustavnu monarhiju iako je mogao. U trenutku kada je ubijen na njegovom radnom stolu je bio predlog ustavnog projekta za reformu ruske monarhije.

Dakle, nije problem ko će zameniti Putina, već da li postoji šansa da se promeni apsolutno arhaični korumpirani sistem ruske imperije koji i dalje vlada zemljom.

Teško do promena u Rusiji iznutra

RSE: Da li je to moguće?

Medvedev: Dozvolite mi da budem na neki način nerealističan. To bilo moguće ako bi Rusija doživela poraz kao Nemačka 1945.

Ako bi došlo do svetskog rata u kome bi Rusija bila totalno poražena i njena elita uništena, zemlja verovatno podeljena na više delova. U tom slučaju, možda bi nastala ne nužno bolja, ali drugačija Rusija.

Ne verujem da se ovaj truli Levijatan može promeniti iznutra, koji je zastareo 100 godina. Rusko carstvo je suštinski trebalo da nestane pre jednog veka, ali još uvek postoji kao "živi mrtvac" koji ubija sve oko sebe i truje svet.

Ne znam koja bi sila na svetu mogla da uništi rusko carstvo, tako da više ne zavisimo od toga da li Rusijom vladaju "dobri" ili "loši momci", već dobre institucije, da postoji odgovorna vlada koja poštuje vladavinu zakona, istinski federalizam, kontrola FSB-ija. Sve to je potrebno Rusiji, ne samo novi lider.

Kako je 1654. Ukrajina potpala pod Rusiju?

Kako bi izgledao svet da je Hitler imao nuklearnu bombu 1945?

RSE: Da, ta opcija da Rusija pretrpi tako težak poraz je praktično malo verovatna imajući u vidu da ona poseduje najveći nuklearni arsenal na svetu i da Putin sve češće upozorava da bi mogao da ga upotrebi.

Medvedev: To je veliki problem. Gledajući iz istorijske perspektive, imamo isti problem kao sredinom 20. veka. Tada je postojao Hitler koji je takođe želeo da uništi globalni poredak i imao je simpatizere širom sveta, ali razlika je u tome što sada "Hitler" ima nuklearno oružje.

Na šta bi ličio naš svet da je Hitler imao nuklearnu bombu 1945? Ne znamo. Dakle, nažalost, živimo u situaciji kada imate "Hitlera" sa nuklearnom bombom. A ova nuklearna bomba nas sprečava da razmišljamo o budućnosti. Naša imaginacija tu prestaje.

Mnogi strahuju da će Putin posegnuti za svojim nuklearnim projektilima i da će svet nestati u plamenu. Dakle, moramo da razmišljamo o tome. Mislim da postoje scenariji zadržavanja i gomilanja nuklearnih komponenti na obe strane.

Putin želi da vlada 'postnuklearnim' svetom

RSE: Da li su to samo taktičke pretnje ili bi Rusija zaista upotrebila nuklearno oružje u određenim scenarijima?

Medvedev: Ne, ne znam. Znate, sa Putinom nikada ne možete biti sigurni. Ja sam smatrao pre više od dve godine da Putin nikada ne bi napao Ukrajinu.

Međutim, on je napao Ukrajinu, što je tada izgledalo potpuno suludo. Sada mi se čini da neće upotrebiti nuklearno oružje jer uviđa rizik od spirale eskalacije i pretnje njegovoj zemlji, njegovom opstanku, njegovoj političkoj budućnosti ako ikada to pokuša.

Ali, takođe moramo uzeti u obzir da možda imamo posla sa nerazumnim čovekom koji želi da vlada postnuklearnim svetom, svetom nakon nuklearne apokalipse. Možda, ali ako se to desi, onda se svet urušava i trebalo da razmisli o rešavanju "problema Putina", ako postoji jedna osoba koja namerava da sahrani svet.

Kako je Ukrajina prepustila nuklearno oružje Rusiji?

Kina ne želi da bude deo nuklearnog rata

RSE: Mislite na Zapad? Šta je sa Kinom? Ona verovatno ne bi bila toliko oduševljena…

Medvedev: Mislim da Kina neće intervenisati na strani Rusije u slučaju...

RSE: Upravo sam hteo da kažem da možda Kina neće biti toliko oduševljena ako bi Rusija posegnula za nuklearnim oružjem.

Medvedev: Naravno da Kina ne bi želela da bude deo nuklearnog rata. Mislim i da sa kineske strane postoji ograničenje za Putina. Naravno, Kina bi volela da vidi oslabljenu Ameriku i Zapad i tako dalje. Ali ako bude postojala pretnja od globalne nuklearne katastrofe, mislim da Kina takođe može da zakoči Putina.

Putin se nada da će nadživeti protivnike

RSE: Šta je krajnji Putinov cilj u Ukrajini? Da pokuša da se osvoji što veći deo njene teritorije i da sa te pozicije pregovara o nekoj vrsti primirja ili mirovnom rešenju? Ili da je osvoji skoro u potpunosti?

Medvedev: Mislim da nema krajnjeg cilja. Kao što je Napoleon rekao, prvo se angažuj, a onda vidi kako ti ide. Dakle, on radi ono što može. On se sada nada da će, kao što se često dešavalo u istoriji, Rusija nadživeti protivnike, Zapad, sačeka zamor NATO-a i Ukrajine, zatim dolazak Trampa.

Onda bi, prema toj kalkulaciji, okolnosti bile povoljnije po Rusiju 2025. i 2026. godine tako da može da konsoliduje svoje dobitke. Mislim da u najmanju ruku Putin želi da sačuva Krim i četiri regije koje je okupirao na levoj obali Ukrajine.

RSE: Da li je osim toga i dalje cilj osvajanje Kijeva?

Medvedev: Ako uslovi budu povoljniji, dođe do političkih previranja u Kijevu, Zelenski odjednom izgubi popularnost, ako se stvore pukotine u zapadnoj alijansi, ako Tramp počne da povlači SAD iz NATO, ko zna?

Možda će Putin napraviti pauzu od godinu-dve i onda jednim velikim potezom pokušati da osvoji Kijev. On grabi koliko može.

Ovo je rat Rusije sa Zapadom, a ne sa Ukrajinom

RSE: Mislite li da će nastaviti ovaj rat bez prekida ili bi u određenom trenutku želeo da pregovara o primirju pa da, kako ste pomenuli, godinu-dve kasnije nastavi dalje?

Medvedev: Putin nikada neće prihvatiti nikakvo primirje kao konačno rešenje, već kao priliku za nagomilavanje snaga i sledeći udar.

Treba biti svestan činjenice da ovo nije rat Rusije sa Ukrajinom, već sa Zapadom. Ukrajina je samo poligon za mnogo veći rat sa Zapadom.

Putin želi da povrati bivšu sovjetsku sferu uticaja, zatim drugačiji svetski poredak u kome bi Rusija imala istu ulogu kao SAD. Takođe, da poništi proširenje NATO-a 1990-ih i 2000-ih.

RSE: Da li to znači da će Rusija nakon Ukrajine možda napasti baltičke države ili čak Poljsku, zato što su sve ove zemlje istorijski bile delovi carske Rusije i kasnije Sovjetskog Saveza…

Medvedev: Ili Gruziju, jer je Tbilisi na dohvat ruke. Ili Moldaviju zbog Pridnjestrovlja ili Severni Kazahstan?

Otvaranje 'novog fronta' u Pridnjestrovlju

Putin nema crvene linije

RSE: Zemlje koje pominjete nisu deo NATO-a. Ali, da li će se usuditi da napadne neku članicu Severnoatlantske alijanse?

Medvedev: Veoma je teško proceniti šta Putin planira. Međutim, znamo da on verovatno nema nikakve nikakve crvene linije.

RSE: Mislite li da on u ovom trenutku ima neke konkretne planove ili će to biti razrađeno kasnije?

Medvedev: Mogao bi. Zato smatram da NATO sada radi prilično dobro. U poslednjih nekoliko meseci došlo je do saznanja da postoji direktna pretnja teritoriji njegovih članica. One jačaju svoje snage, grade nove baze, imaju nove kontingente. Tako da mislim da bi NATO bio mnogo bolje pripremljen za pravu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.

Moldavija 'na prvoj liniji'

Iz Kalinjingrada blokiran GPS signal nad Baltikom i Poljskom

RSE: Sve više evropskih zvaničnika poslednjih meseci izražava sve veću zabrinutost da bi Rusija mogla da napadne neku od članica NATO-a, ne sada, ali u periodu od šest do deset godina.

Neki kažu već za tri godine. Da li je to realna opasnost ili je u funkciji alarmiranja javnosti kako bi se ubrzale vojne pripreme s obzirom da je poslednjih decenija stari kontinent prilično zapostavio jačanje odbrambenih potencijala?

Medvedev: Ta pretnja nije realna 2024. Ali, imajući u vidu rusku stratešku poziciju, Putinovo razmišljanje i način delovanja u Ukrajini, u narednom periodu postoji realna mogućnost za rat Rusije sa Zapadom.

Na primer, napad na koridor Suvalki, koji deli Litvaniju i Poljsku. To bi značilo razbijanje koridora ka Kalinjingradu. Kalinjingrad je već važan ruski borbeni bastion. U ovoj ruskoj enklavi su u nedelju blokirali i GPS signal nad većim delom Baltičkog mora i preko cele Poljske.

Zbog toga je samo u jednom danu oko hiljadu aviona izgubilo GPS signal. Rusija ima jake radio-elektronske uređaje u Kalinjingradu kojima može da blokira GPS u celom baltičkom regionu.

RSE: Da li je GPS signal ponovo uspostavljen?

Medvedev: Ne znam. Ako je, da budem precizan, 823 aviona makar u jednom trenutku bilo bez GPS prijema, znate šta to znači?

To je samo mala stvar koju je Rusija uradila iz Kalinjingrada, a ima na raspolaganju još mnogo toga imajući u vidu cevovode, toksični materijale, podvodne kablove i tako dalje. Neverovatno je kakve poremećaje Rusija može da izazove u Evropi.

Evropa još ne može sama da se odbrani od Rusije

RSE: Da li bi evropske članice NATO-a mogle same da se odbrane od ruskog napada u slučaju da SAD ostanu po strani, pre svega ako Donald Tramp ponovo postane predsednik?

Medvedev: Ne još. Mislim da Evropa to shvata i nastoji da poboljša svoje odbrambene sposobnosti. Ali, predugo je zanemarivala bezbednost uživajući dividende mira nakon pada Berlinskog zida.

Jedino su možda baltičke države i Poljska imale u vidu bezbednosne rizike, dok su svi ostali bili toliko pacifikovani zbog okončanja Hladnog rat i naizgled miroljubivog ponašanja Rusije da će biti potrebne godine da evropski odbrambeni sektor i vojna industrija ožive i razviju nezavisne kapacitete.

I ruske vojne rezerve su iscrpljene

RSE: U međuvremenu, Rusija bi mogla da pokuša da iskoristi taj interegnum pre nego što Evropa bude spremna da se brani?

Medvedev: To je opasna igra. Rusija je takođe preopterećena u ovom trenutku, nema rezerve. Rusija šalje zastarele tenkove u Ukrajinu, nema zalihe municije. Doduše, ako Kina dozvoli Severnoj Koreji da prosledi Rusiji gotovo sve svoje zalihe, ako i sam zvanični Peking pošalje Moskvi najmodernije tehnologije.

Međutim, ne mislim da će Kina rizikovati. Sve ovo su otvorena pitanja i teoretski je sve moguće. Ali, mislim da u ovom trenutku Rusija ne može sebi priuštiti još jedan rat 2024. godine.

• Aleksašenko: Putin se neće povući iz Ukrajine zbog sankcija ma koliko ekonomija trpela

RSE: Možda krajem ove ili početkom sledeće decenije?

Medvedev: Moramo da se osvrnemo na situaciju u svetu, kakva je pozicija SAD, Kine, kako Rusija gradi svoje odnose sa arapskim svetom i tako dalje.

RSE: Treba imati u vidu i da Globalni jug, iako ne podržava zapadne sankcije Rusiji, nije kompaktna grupacija. Na primer, Indija i Kina, kao dve najveće članice ovog bloka, ljuti su rivali.

Medvedev: Da, ali one slede svoj interes u ruskom ratu u Ukrajini i lepo profitiraju.

od istog autora

Sve izgledniji rat Rusije i Zapada

RSE: Sve u svemu, da li će u narednih nekoliko godina Rusija i Zapad biti bliži otvorenom sukobu ili će samo nastaviti dosadašnji rivalitet ali bez direktne konfrontacije?

Medvedev: Postaje sve veća mogućnost, verovatnoća. Nadam se da bi ovaj spor mogao da se reši bez direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a. I dalje smatram da je to verovatnija opcija, ali je njihova konfrontacija svakog meseca sve izglednija. Vazdušni rat u Ukrajini će biti presudan

RSE: Kažete da se nekako reši njihov spor. Da li samo kao prećutni dogovor o dva rivalska bloka, ili je na kraju moguć bilo kakav dogovor između Zapada i Rusije o nekoj vrsti koegzistencije, nekim zajedničkim principima koje će obe strane poštovati?

Medvedev: Ne, ne vidim mogućnost njihovog dogovora. Mislim da je najverovatnija opcija politika nalik vremenu ranog Hladnog rata. To znači obuzdavanje i odvraćanje. Zahvaljujući tim dvema komponentama, mi smo nekako preživeli 1950-te, zatim Kubansku raketnu krizu (1962), a da ne propadnemo,

Dakle, nadamo se da će se ovo nastaviti. Takođe, mislim da je sasvim moguće da će Zapad u jednom trenutku poslati neke kontingente u Ukrajinu, pre svega superiornu avijaciju. Ako Ukrajina pobedi u vazdušnom ratu, pobediće sveukupno. Mislim da je to važna stvar koju treba imati na umu i već u 2024. postoje neke veoma dobrodošle promene u ovom pravcu.

RSE: Šta konkretno znači da Ukrajina dobije rat, da potpuno protera ruske snage sa svoje teritorije, uključujući Krim, ili ih bar delimično potisne?

Medvedev: Verovatno na kraju i oslobađanje Krima, ako ruska protivvazdušna odbrana bude onesposobljena i nema vazdušnu nadmoć. Dakle, u slučaju da Ukrajina ima dovoljno F-16 i prednost u radio elektronskim uređajima, lako bi mogla da se zamisli situacija da su ruske snage u potpunosti izbačene iz Ukrajine.

To se zaista svodi na vazdušni rat, jer je Ukrajina već, zapravo, dobila pomorski rat. Može se reći da je ruska mornarica blokirana u lukama, jer može da ispaljuje rakete, ali ne i da plovi.

U kopnenom ratovanju je zastoj sa malim pomeranjima, tako da će sudbina rata biti odlučena u vazduhu.

Evropa je u opasnoj situaciji

RSE: Da, ali ako Rusija ne može lako da porazi samu Ukrajinu, kako onda može razmišljati o ratu protiv NATO-a, naročito ako se angažuju i SAD?

Medvedev: Pa, kao što sam rekao, to ne bi bio sveopšti rat, već hibridni. Rusija ne bi direktno napala Evropu, ali može izvesti manje operacije, da upadne iz Belorusije, upotrebi prljave, toksične bombe, pošalje masu migranata.

Može doći do terorističkih napada u evropskim prestonicama. To je opkoljena teroristička država i ona će se ponašati u skladu sa tim. Dakle, mi smo ovde u Evropi u veoma opasnoj situaciji.