Bez dogovora o sprovođenju briselskog sporazuma nema datuma za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ponavljaju sada i srpski zvaničnici, koji za prekid razgovora o implementaciji i blokadu primene sporazuma krive Prištinu. Pošto od 19. aprila pregovarači Beograda i Prištine nisu uspeli da se dogovore ni o jednoj jedinoj tački plana implementacije sporazuma, u Brisel će za nekoliko dana ponovo morati da putuju čelnici vlada Srbije i Kosova. A ako ni njima dogovor na pođe za rukom, mogao bi im ga na kraju izdiktirati Brisel.
Najpre se implementacija briselskog sporazuma nekako prećutno i opušteno podrazumevala, nije bilo nervoze i žurbe, da bi se poslednjih nekoliko dana, kada je vreme počelo ubrzano da ističe, srpski zvaničnici trgli iz letargije i počeli da shvataju da od datuma za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom krajem juna neće biti ništa ako od implementacije ne bude ništa.
Premijer Ivica Dačić iz Vašingtona je poručio da će tema susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem sledeće nedelje u Briselu biti implementacija sporazuma i da je optimista da će doći do rešenja iako će to biti veoma teško.
Da bez dogovora o sprovođenju briselskog sporazuma neće biti dobijen datum za otpočinjanje pregovora za ulazak u EU", upozorila je onda i potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić:
“Bez dogovora o sprovođenju sporazuma ne možemo ni na koji način da se nadamo da ćemo dobiti datum za otpočinjanje pregovora krajem juna. To je ključno za dobijanje datuma”, kazala je Grubješićeva.
Na sastanku sa visokom predstavnicom Ketrin Ešton premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić moraće da izvuku čitav proces iz slepe ulice, da ispeglaju razlike i da ubrzaju dinamiku primene sporazuma.
Veliki problem na putu implementacije briselskog sporazuma pravili su lideri Srba sa severa Kosova i na usaglašavanje sa njima srpski državni vrh potrošioje izvesno vreme. Otuda se po mišljenju Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, ne može reći da Beograd ništa nije uradio na planu implementacije. Nakon razgovora na severu Kosova srpski državni vrh je stvorio mnogo bolju bazu za primenu briselskog sporazuma, koji će premijeri Dačić i Tači 21. maja ubrzati, očekuje Kacin:
“Srbija je po mom mišljenju posvećena implementaciji sporazuma, implementaciji su posvećeni i Srbi u enklavama, dosta je nedoumica samo među Srbima na severu, ali je, ipak, došlo do proboja različitih sagledavanja svih pozitivnih posledica, tako da ja imam puno poverenje i pouzdanje da će Srbija u sledećim sedmicama svakako dokazati da je sposobna za implementaciju dogovora”, kaže Kacin.
U Briselu, međutim, ipak, vlada nervoza zbog zastoja razgovora o implementaciji, zbog čega je visoka predstavnica i pozvala premijere dveju strana na ponovni sastanak 21. maja. Ako ni taj susret ne urodi plodom, i to brzo, može se lako dogoditi da plan i tempo implementacije sporazuma izdiktira sama Evropska unija, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Džozviak:
“Ako se ne dogovore brzo, EU će izvršiti pritisak na obe strane i manje-više im odrediti šta moraju da urade, ali problem je što vreme brzo ističe. Mnogi diplomati u Briselu – Nemci, Francuzi i drugi - kažu da su veoma razočarani i u Beograd i u Prištinu jer se za četiri nedelje nisu dogovorili baš ni o čemu. Ako tako nastave, Evropska unija lako može da im zapreti nedobijanjem datuma početka pristupnih pregovora, odnosno, Sporazuma o pridruživanju. Iako se briselski sporazum može kritikovati kao previše načelan i neodređen – a u takvom obliku je ponuđen da bi ga dve strane uopšte prihvatile, što je, uostalom, taktika koja je na delu još od Kupera – dakle, iako je sporazum nedovoljno precizan, zaključci Evropskog saveta iz decembra meseca više su nego jasni – mora da se reši pitanje severa Kosova, kao i problemi energije i telekomunikacija. Dakle, sasvim je otvoreno rečeno šta članice EU žele od Srbije i Kosova, uprkos tome što briselski sporazum pati od neodređenosti”, kaže Džozviak.
Konfuziji doprinosi i činjenica, što ne postoji pisani predlog plana implementacije, što su se, dakle, pregovori o implementaciji vodili bez ikakvog papira, kaže naš dopisnik:
“Na sastancima bi posrednik (Fernando) Đentilini čitao obema stranama iz svog papira, a one bi hvatale beleške. Taj metod naišao je na kritike i diplomata iz nekih članica EU jer ni oni nisu videli taj plan implementacije na papiru. Dakle, to je doprinelo stvaranju još veće konfuzije jer su Srbi i Albanci onda interpretirali kako su hteli ono što je izneto usmeno, što im je posrednik samo pročitao ali ne i predočio na papiru. Ono, međutim, što diplomati ovde smatraju još skandaloznijim jeste to što se uopšte ne zna koji briselski sporazum je zapravo važeći jer onaj koji je parafiran nije bio objavljen i distribuiran. Ja sam, recimo, video četiri različita plana od 15 tačaka, iako su te razlike neznatne. U jednom se, primera radi, pominje 26. april kao rok za završavanje plana implementacije, ali u drugom toga nema”, kaže Džozviak.
Najpre se implementacija briselskog sporazuma nekako prećutno i opušteno podrazumevala, nije bilo nervoze i žurbe, da bi se poslednjih nekoliko dana, kada je vreme počelo ubrzano da ističe, srpski zvaničnici trgli iz letargije i počeli da shvataju da od datuma za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom krajem juna neće biti ništa ako od implementacije ne bude ništa.
Premijer Ivica Dačić iz Vašingtona je poručio da će tema susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem sledeće nedelje u Briselu biti implementacija sporazuma i da je optimista da će doći do rešenja iako će to biti veoma teško.
Da bez dogovora o sprovođenju briselskog sporazuma neće biti dobijen datum za otpočinjanje pregovora za ulazak u EU", upozorila je onda i potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić:
“Bez dogovora o sprovođenju sporazuma ne možemo ni na koji način da se nadamo da ćemo dobiti datum za otpočinjanje pregovora krajem juna. To je ključno za dobijanje datuma”, kazala je Grubješićeva.
Na sastanku sa visokom predstavnicom Ketrin Ešton premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić moraće da izvuku čitav proces iz slepe ulice, da ispeglaju razlike i da ubrzaju dinamiku primene sporazuma.
Veliki problem na putu implementacije briselskog sporazuma pravili su lideri Srba sa severa Kosova i na usaglašavanje sa njima srpski državni vrh potrošioje izvesno vreme. Otuda se po mišljenju Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, ne može reći da Beograd ništa nije uradio na planu implementacije. Nakon razgovora na severu Kosova srpski državni vrh je stvorio mnogo bolju bazu za primenu briselskog sporazuma, koji će premijeri Dačić i Tači 21. maja ubrzati, očekuje Kacin:
Jelko Kacin
“Ja bih rekao da je Srbija ulagala velike napore da obezbedi podršku za implementaciju na Kosovu, posebno na severu Kosova. To je stvarno malo potrajalo, ali je ta javna rasprava, to suočavanje sa realnošću i budućnošću svakako donelo rezultate, tako da ne bih rekao da nisu ništa implementirali. Stvorili su znatno bolju polaznu osnovu za implementaciju. Drugo, Pjer Mirel, direktor za zapadni Balkan pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje, u petak će se sastati sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović i ministrom za telekomunikacije Rasimom Ljajićem, kao i sa zamenicom kosovskog premijera Editom Tahiri, kako bi otvorili dogovore o elektroprivredi i telekomunikacijama, ključnim pitanjima koja se moraju rešiti do 15. juna. I na osnovu tog dijaloga premijer Dačić i Tači imaće štošta da dogovore, kao i da podrže i ubrzaju tu implementaciju. Takođe mislim da je razgovor između Dačića i Bajdena u Vašingtonu veoma značajan za srpsku stranu da ubrza proces implementacije”, ocenjuje Kacin, koji kaže da ne smatra da je Srbiji ugrožen datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.“Srbija je po mom mišljenju posvećena implementaciji sporazuma, implementaciji su posvećeni i Srbi u enklavama, dosta je nedoumica samo među Srbima na severu, ali je, ipak, došlo do proboja različitih sagledavanja svih pozitivnih posledica, tako da ja imam puno poverenje i pouzdanje da će Srbija u sledećim sedmicama svakako dokazati da je sposobna za implementaciju dogovora”, kaže Kacin.
U Briselu, međutim, ipak, vlada nervoza zbog zastoja razgovora o implementaciji, zbog čega je visoka predstavnica i pozvala premijere dveju strana na ponovni sastanak 21. maja. Ako ni taj susret ne urodi plodom, i to brzo, može se lako dogoditi da plan i tempo implementacije sporazuma izdiktira sama Evropska unija, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Džozviak:
“Ako se ne dogovore brzo, EU će izvršiti pritisak na obe strane i manje-više im odrediti šta moraju da urade, ali problem je što vreme brzo ističe. Mnogi diplomati u Briselu – Nemci, Francuzi i drugi - kažu da su veoma razočarani i u Beograd i u Prištinu jer se za četiri nedelje nisu dogovorili baš ni o čemu. Ako tako nastave, Evropska unija lako može da im zapreti nedobijanjem datuma početka pristupnih pregovora, odnosno, Sporazuma o pridruživanju. Iako se briselski sporazum može kritikovati kao previše načelan i neodređen – a u takvom obliku je ponuđen da bi ga dve strane uopšte prihvatile, što je, uostalom, taktika koja je na delu još od Kupera – dakle, iako je sporazum nedovoljno precizan, zaključci Evropskog saveta iz decembra meseca više su nego jasni – mora da se reši pitanje severa Kosova, kao i problemi energije i telekomunikacija. Dakle, sasvim je otvoreno rečeno šta članice EU žele od Srbije i Kosova, uprkos tome što briselski sporazum pati od neodređenosti”, kaže Džozviak.
Konfuziji doprinosi i činjenica, što ne postoji pisani predlog plana implementacije, što su se, dakle, pregovori o implementaciji vodili bez ikakvog papira, kaže naš dopisnik:
“Na sastancima bi posrednik (Fernando) Đentilini čitao obema stranama iz svog papira, a one bi hvatale beleške. Taj metod naišao je na kritike i diplomata iz nekih članica EU jer ni oni nisu videli taj plan implementacije na papiru. Dakle, to je doprinelo stvaranju još veće konfuzije jer su Srbi i Albanci onda interpretirali kako su hteli ono što je izneto usmeno, što im je posrednik samo pročitao ali ne i predočio na papiru. Ono, međutim, što diplomati ovde smatraju još skandaloznijim jeste to što se uopšte ne zna koji briselski sporazum je zapravo važeći jer onaj koji je parafiran nije bio objavljen i distribuiran. Ja sam, recimo, video četiri različita plana od 15 tačaka, iako su te razlike neznatne. U jednom se, primera radi, pominje 26. april kao rok za završavanje plana implementacije, ali u drugom toga nema”, kaže Džozviak.