Krajnje očekivano, jer toliko puta do sad viđeno: briselski razgovori radnih grupa Srbije i Kosova, o planu implementacije briselskog sporazuma prekinuti i dve strane za to okrivljuju jedna drugu. Sva je prilika da će premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači za nešto više od desetak dana u Briselu morati da pokrenu dinamiku implementacije sporazuma koja je zapala u ćorsokak.
Šef radne grupe Srbije Marko Đurić optužuje prištinsku delegaciju što je u sredu napustila razgovore, rekavši da je srpska strana došla u najboljoj nameri da se sporazum sprovede.
Vođa radne grupe Prištine Hajredin Kuči, navodi, međutim, da do dogovora nije došlo zato što je srpska delegacija iznenada iznela nove teme o kojima se u tom formatu ne može razgovarati. To je kazao u odgovoru na pitanje da li je prihvatljivo da beogradski tim u razgovore uključi pitanja kao što su položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, srpske imovine i uklapanja Zajednice srpskih opština u centralne institucije Kosova.
I evropski diplomati koji posreduju u razgovorima i Priština za prekid razgovora upiru prstom u srpsku stranu. To potvrđuje i dospisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak:
“Ono što sam saznao od evropskih posrednika jeste da je Marko Đurić ođednom izašao sa novim zahtevima, što je dovelo do prekida razgovora. Evropski posrednik bio je veoma besan i frustriran jer se ni nakon dva dana razgovora stvari nisu pomerile ni za centimetar, pošto je Đurić odjednom na sto stavio nove zahteve. U štuštini, on je tražio da rešavanje tih zahteva bude prvi korak, pre nego što se uopšte pređe na plan implementacije, odnsno, na to kako integrisati policiju i sudstvo u kosovski sistem. Gospodin Kuči to nije prihvatio objasnivši da nema mandat za razgovore o tim novim zahtevima jer o njima treba da se razgovara na višem nivou”, javlja dopisnik RSE.
U Briselu se, naglašava Jozwiak, Djurichevo postavljanje novih zahteva objašnjava kao taktika ometanja i odugovlačenja da bi se pomoglo vicepremijeru Aleksandru Vučiću pred njegov odlazak na Kosovo na sastanak sa predstavnicima Srba sa severa koji se sporazumu i implementaciji protive.
Maratonska trka
U EU sada očekuju da premijeri Srbije i Kosova Dačić i Tači reše problem prekida razgovora, a njihov susret se očekuje 21. maja.
To, međutim, nije kraj nesporazuma. I kad je u pitanju način implementacije briselskog sporazuma, između Beograda, na jednoj strani, i Brisela i Prištine, na drugoj, postoje krupne razlike. Rikard Jozwiak najpre o tome šta je tražio srpski tim:
“Tražio je da prvi korak bude formiranje Zajednice srspkih opština, sa čime se nisu složili ni posrednik EU Fernando Gentilini ni kosovska strana. Oni žele pristup po principu korak po korak u implementaciji plana od 15 tačaka, koji najpre predviđa da počne integracija sudija i policije u kosovski sistem, da se, dakle, uspostavi plan u okviru kojeg će ti organi funkcionisati”, navodi Jozwiak.
Najviši evropski zvaničnici, među njima i komesar za proširenje Štefan File, kao i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, upozoravaju da je nužno da briselski sporazum Beograda i Prištine bude što pre primenjen jer će se tako na duži rok izbeći tenzije i konflikti i građanima omogućiti da žive u stabilnom i sigurnom okruženju.
„Što se pre postigne sporazum o implementaciji, to bolje. Približava se odluka o eventualnom dodeljivanju Srbiji datuma za početak pristupnih pregovora sa EU, tako da je i sa te strane, naravno, dobro ako bude napretka na ovom planu. Srbija napreduje na putu evropskih integracija i sprovođenje sporazuma je značajno u smislu kontinuiteta u tom kontekstu“, rekao je Dežer.
Iako je proces evrointegracija označila kao maratonsku trku, potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić rekla je da se nada da će u junu biti pređena tačka iza koje će taj proces biti nepovratan.
Uprkos prekidu razgovora o implementaciji briselskog sporazuma, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku veruje da će dogovor biti postignut, što je i uslov da Srbija i Kosovo zakorače na sledeće stepenike na putu svojih evrointegracija.
“Svaki sporazum se, naravno, može tumačiti na različite načine, ali očigledno je da je u obostranom interesu da do implementacije dođe u što kraćem roku. U tom kontekstu očekujem da će do nove runde koja će se odnositi na primenu sporazuma doći veoma brzo, a da će u međuvremenu biti bilateralnih razgovora koji će omogućiti da se iz ćorsokaka izađe. Postignut je sporazum za koji se činilo da je bilo nemoguće da bude postignut, prema tome – verujem da će priča o tehničkoj implementaciji, ipak, ići nešto jednostavnije nego proces koji je doveo do parafiranja sprorazuma”, uverena je Aleksandra Joksimović.
Šef radne grupe Srbije Marko Đurić optužuje prištinsku delegaciju što je u sredu napustila razgovore, rekavši da je srpska strana došla u najboljoj nameri da se sporazum sprovede.
Vođa radne grupe Prištine Hajredin Kuči, navodi, međutim, da do dogovora nije došlo zato što je srpska delegacija iznenada iznela nove teme o kojima se u tom formatu ne može razgovarati. To je kazao u odgovoru na pitanje da li je prihvatljivo da beogradski tim u razgovore uključi pitanja kao što su položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, srpske imovine i uklapanja Zajednice srpskih opština u centralne institucije Kosova.
I evropski diplomati koji posreduju u razgovorima i Priština za prekid razgovora upiru prstom u srpsku stranu. To potvrđuje i dospisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak:
“Ono što sam saznao od evropskih posrednika jeste da je Marko Đurić ođednom izašao sa novim zahtevima, što je dovelo do prekida razgovora. Evropski posrednik bio je veoma besan i frustriran jer se ni nakon dva dana razgovora stvari nisu pomerile ni za centimetar, pošto je Đurić odjednom na sto stavio nove zahteve. U štuštini, on je tražio da rešavanje tih zahteva bude prvi korak, pre nego što se uopšte pređe na plan implementacije, odnsno, na to kako integrisati policiju i sudstvo u kosovski sistem. Gospodin Kuči to nije prihvatio objasnivši da nema mandat za razgovore o tim novim zahtevima jer o njima treba da se razgovara na višem nivou”, javlja dopisnik RSE.
U Briselu se, naglašava Jozwiak, Djurichevo postavljanje novih zahteva objašnjava kao taktika ometanja i odugovlačenja da bi se pomoglo vicepremijeru Aleksandru Vučiću pred njegov odlazak na Kosovo na sastanak sa predstavnicima Srba sa severa koji se sporazumu i implementaciji protive.
Maratonska trka
U EU sada očekuju da premijeri Srbije i Kosova Dačić i Tači reše problem prekida razgovora, a njihov susret se očekuje 21. maja.
To, međutim, nije kraj nesporazuma. I kad je u pitanju način implementacije briselskog sporazuma, između Beograda, na jednoj strani, i Brisela i Prištine, na drugoj, postoje krupne razlike. Rikard Jozwiak najpre o tome šta je tražio srpski tim:
“Tražio je da prvi korak bude formiranje Zajednice srspkih opština, sa čime se nisu složili ni posrednik EU Fernando Gentilini ni kosovska strana. Oni žele pristup po principu korak po korak u implementaciji plana od 15 tačaka, koji najpre predviđa da počne integracija sudija i policije u kosovski sistem, da se, dakle, uspostavi plan u okviru kojeg će ti organi funkcionisati”, navodi Jozwiak.
Najviši evropski zvaničnici, među njima i komesar za proširenje Štefan File, kao i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, upozoravaju da je nužno da briselski sporazum Beograda i Prištine bude što pre primenjen jer će se tako na duži rok izbeći tenzije i konflikti i građanima omogućiti da žive u stabilnom i sigurnom okruženju.
„Što se pre postigne sporazum o implementaciji, to bolje. Približava se odluka o eventualnom dodeljivanju Srbiji datuma za početak pristupnih pregovora sa EU, tako da je i sa te strane, naravno, dobro ako bude napretka na ovom planu. Srbija napreduje na putu evropskih integracija i sprovođenje sporazuma je značajno u smislu kontinuiteta u tom kontekstu“, rekao je Dežer.
Iako je proces evrointegracija označila kao maratonsku trku, potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić rekla je da se nada da će u junu biti pređena tačka iza koje će taj proces biti nepovratan.
Uprkos prekidu razgovora o implementaciji briselskog sporazuma, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku veruje da će dogovor biti postignut, što je i uslov da Srbija i Kosovo zakorače na sledeće stepenike na putu svojih evrointegracija.
“Svaki sporazum se, naravno, može tumačiti na različite načine, ali očigledno je da je u obostranom interesu da do implementacije dođe u što kraćem roku. U tom kontekstu očekujem da će do nove runde koja će se odnositi na primenu sporazuma doći veoma brzo, a da će u međuvremenu biti bilateralnih razgovora koji će omogućiti da se iz ćorsokaka izađe. Postignut je sporazum za koji se činilo da je bilo nemoguće da bude postignut, prema tome – verujem da će priča o tehničkoj implementaciji, ipak, ići nešto jednostavnije nego proces koji je doveo do parafiranja sprorazuma”, uverena je Aleksandra Joksimović.
