Ovogodišnji Dan Evrope, Srbija dočekuje sa nadom da će joj krajem sledećeg meseca biti određen datum za otpočinjanje pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
„Neću da kažem da se nadam... Siguran sam da će Savet EU Srbiji dodeliti datum za otpočinjanje pregovora“, rekao je premijer Srbije Ivica Dačić.
Iako još nema potvrde da će se njegov optimizam i ostvariti 28. juna, kada odluku o tome donose evropski lideri, zvančnici Srbije se uveliko pripremaju za taj naredeni evropski korak, koji neće biti niti lak, niti kratkog veka.
Direktor vladine kancelarije za evropske integracije Milan Pajević, kaže da su već isplanirani „domaći zadaci“ za sve organe državne uprave i da je, iako još nije zvanično oformljen pregovarački tim, formulisana platforma strukture za pristupanje EU.
„Ona je troslojna – imamo nacionalno koordinaciono telo kojim predsedava premijer i u kome sede ministri, 12 ministara iz oblasti koje su najvažnije za proces evropskih integracija. Zatim imamo drugi nivo – to je stručna ili espertska grupa. Nju čine uglavnom državni sekretari ili rukovodioci drugih organa državne uprave. I, na kraju, najvažniji, najradniji nivo čini 35 stručnih podrupa. Po broju je jasno da one korespondiraju pregovaračkim poglavljima i jasno je da će se one, u jednom trenutku, transformisati u pregovaračke timove“, rekao je Pajević.
Iako se uveliko pripremaju za naredni korak, zvaničnici Srbije su svesni da su u veoma velikom zaostatku na putu ka Evropi. Poređenja radi, susedna Hrvatska, koja će 1. jula postati 28. članica EU, u proces pregovora je ušla još davne 2005. godine. Ipak, prema rečima Milana Pajevića, ako u toj i takvoj situaciji postoji bilo šta dobro, to je onda „to što smo bili u prilici da sve ove godine učimo i akumuliramo znanje kolega i država koje su prolazile kroz ovaj proces“.
A države regiona su, prema rečima njihovih predstavnika, spremne da svoja teško stečena znanja i iskustva podele sa Srbijom. Franc But, ambasador Slovenije, jedine eks-ju republike koja je već u EU, inače nekadašnji član pregovaračkog tima te zemlje, za kolege iz Srbije ima jasan savet.
„Što pre harmonizirati sve politike, otpustiti sve što u EU ne postoji, postaviti institucije koje će stvarno raditi, jer poverenje da se pare trošiti na ono što treba i na kontrolirani način su osnova rada EU“, rekao je But.
Najveće promene pre članstva
Maja Bakran iz hrvatskog pregovaračkog tima savetuje da u procesu pregovora „ne treba izmišljati toplu vodu“, jer su drugi kroz to već prošli, te se što više treba oslanjati na tuđa iskustva. Kolegama iz Srbije, na osnovu iskustva njene države, poručuje da sve treba raditi na vreme.
Milica Delević
„Kada su pregovori formalno zatvoreni u zadnjem poglavlju – fešta, priča gotova i idemo doma. Od tada, vjerujte, do dana današnjeg, traje vrlo rigorozan post-pretpristupni monitoring... Tri kruga smo imali i praktično, evo, još uvek se pregovara. Na žalost, neke stvari nismo napravili na početku i sigurno će to u budućnosti biti lošije za Hrvatsku“, kaže Maja Bakran, a na to da se treba oslanjati na iskustva suseda, ukazuje i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, podsetivši da otvaranjem pregovora tek počinje težak tehnički rad i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, koje je sadržano u 35 poglavlja.
„Ne možete da odete u Brisel, i kažete – ovo hoću, a ovo neću. Tako stvari ne funkcionišu“, rekao je Dežer
Predsednica odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Milica Delević kaže da je svesna velikog posla koji otvaranjem pregovora tek počinje, ali ističe da su reforme potrebne zbog nas samih.
„Najveća promena se ne dešava ulaskom u članstvo, promene se dešavaju pre ulaska u članstvo. I zato je taj put koji vodi do ulaska veoma važan. Otvaranje pregovora najkonkretnije znači promenu načina funkcionisanja jednog društva. Smatramo da smo svim ovim promenama koje su se desile pre otvaranja pregovora, stvorili preduslove da zaista počne ovaj proces velikog menjanja Srbije. Neće tu biti velike promene ako mi nismo spremni da se menjamo“, zaključuje Milica Delević
