U svetlu evropskih izbora i rezultata koje će doneti, te izbora u institucijama Evropske unije (EU), Brisel radi na preispitivanju pristupa u dijalogu Srbije i Kosova i pronalasku naslednika evropskih političara koji će njime baviti.
Dijalog koji bi trebao eventualno voditi do konačnog sporazuma Srbije i Kosova o potpunoj normalizaciji odnosa, spada u portfelj visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, funkcija koju trenutno vrši španski političar Žozep Borelj (Josep Borrell).
Tokom mandata odlazećih struktura evropskih institucija uvedena je i funkcija specijalnog predstavnika EU za dijalog koju je obavljao bivši slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak.
Prije toga, u prethodnim sazivima evropskih institucija i od kada je počeo proces dijaloga, u martu 2011. godine, nije postojao specijalni predstavnik. Dijalogom su se isključivo bavile bivše šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton (Catherine Eshton) i Federika Mogerini (Federica Mogherini).
Kako je Lajčak nedavno imenovan za ambasadora EU u Švajcarskoj od 1. septembra ove godine, traže se potencijalni kandidat za njegovog naslednika na mestu specijalnog predstavnika za dijalog Kosova i Srbije.
Pročitajte i ovo: Izbori za Evropski parlament u vreme evropske demografske krizeNova imena uz novi pristup u dijalogu
Više diplomatskih izvora Radija Slobodna Evropa (RSE) su podvukli da je, pored toga ko će biti imenovan, važno razmotriti kakav će pristup strukture EU dalje imati u procesu dijaloga.
Zato će imenovanje specijalnog predstavnika za dijalog sačekati završetak izbornog procesa u EU.
Pročitajte i ovo: Lajčak u Prištini: Početi sa provedbom sporazuma o normalizaciji odnosaPrvo treba da bude imenovan novi visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, koji će potom odlučiti ko će biti evropski izaslanik za dijalog.
Kako su objasnili izori RSE, ime novog posrednika za dijalog će zavisiti od toga koliko će budući šef evropske diplomatije biti zainteresovan da se direktno bavi dijalogom.
Lajčak je na neki način predstavljao motor procesa od prvog dana stupanja na tu funkciju, 2020. godine.
Pročitajte i ovo: Vučić i Lajčak razgovarali o nastavku dijaloga Srbije i KosovaBorelj je predsedavao sastancima u okviru dijaloga samo kada se radilo o susretu na nivou lidera, dok je sve pripreme, druge sastanke i medijaciju obavljao Lajčak.
"Sačekaćemo imenovanje visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost za sledeći petogodišnji mandat. Pošto on vodi dijalog na visokom nivou, logično je da može da odluči koga treba da imenuje za specijalnog izaslanika za dijalog", rekao je za RSE jedan diplomata EU.
Ovaj izvor objašnjava da će imenovanje naslednika Miroslava Lajčaka biti subjektivan izbor evropskog predstavnika, u zavisnosti koliko će ta osoba hteti da se bavi dijalogom.
"Ako će budući EU visoki predstavnik ili predstavnica hteti da bude direktno uključen u proces i vodi dijalog, onda će Lajčakov naslednik biti političar nižeg profila. Ako se nastavi praksa koju je praktikovao Borelj, onda bi novi izaslanik trebao da bude neki političar koji je u svojoj zemlji imao važnu funkciju (poput ministra inostranih poslova)", objašnjavaju izvori RSE.
Pročitajte i ovo: EU poručuje da se nacrt Zajednice treba predstaviti u dijaloguIako za sada niko ne želi da spekuliše imenima za ove dve funkcije koje su direktno vezane za dijalog, ono što se u Briselu već zna jeste da oba imena trebaju biti iz onih zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost.
Od 27 država članica EU, njih pet nije priznalo Kosovo kao državu, Kipar, Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka.
U odlazećem petogodišnjem mandatu evropskih struktura dijalogom su se bavili političari koji dolaze upravo iz grupe od ovih pet država: Borelj iz Španije i Lajčak iz Slovačke.
Čeka se izbor čelnika EU institucija
Imenovanje novih čelnika institucija, kao i novog izaslanika za dijalog, treba dakle da sačeka završetak izbornog procesa u EU koji traje od 6. i 9. juna.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta će se desiti ako proruski populisti ostvare uspeh na izborima za Evropski parlament?
Odmah po završetku izbora za Evropski parlament, lideri zemalja članica EU će pokušati da se usaglase oko imenovanja nosioca ključnih institucija Unije: Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.
Idealni scenario bi bio da se svi ovi funkcioneri imenuju do kraja juna kada će biti održana dva susreta šefova država i vlada EU.
Ako se do kraja ovog meseca postigne saglasnost, to bi omogućilo Evropskom parlamentu da potvrdi imenovanja na julskom zasedanju.
Osim čelnika institucija, Evropski parlament potom potvrđuje i predloge za nove evropske komesare. Svi oni bi trebali da preuzmu dužnost na jesen.
Imenovanje evropskog izaslanika za dijalog sledi nakon imenovanja evropskog predstavnika za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.
I do ovog treba da dođe tokom leta budući da Miroslav Lajčak preuzima novu dužnost ambasadora EU u Švajcarskoj od 1. septembra ove godine.
Pročitajte i ovo: Miroslav Lajčak u septembru preuzima novu dužnostPotencijalni kandidati za Lajčakovog naslednika
Jedina kandidatura za ovu funkciju za sada dolazi iz Slovenije.
Bivši predsednik ove države Borut Pahor je izrazio interesovanje da se bavi dijalogom Srbije i Kosova u budućem mandatu evropskih struktura.
Bivši predsednik Slovenije Borut Pahor, septembar 2021. u New Yorku
Iako Pahor ispunjava neke željene i neformalne kriterijume, poput političkog profila i geografske pozadine, njegovo imenovanje i dalje je neizvesno.
Pročitajte i ovo: Koliko građana u članicama EU ima pravo glasa na izborima za Evropski parlament?U briselskim kuloarima se spominju i političari iz nekih skandinavskih država za koje se smatra da takođe imaju iskustvo u regionu Zapadnog Balkana.
Bez obzira na to da li će biti promenjen pristup u dijalogu i ko će se direktno baviti procesom, ono što je izvesno jeste da će se nastaviti da se insistira na sprovođenju svih obaveza i sporazuma koji su postignuti tokom pregovora.
Fokus će ostati na punoj primeni dogovora koji su lideri Srbije i Kosova postigli 27. februara 2023. godine u Briselu o putu ka normalizaciji odnosa, te aneksa za primenu usaglašenog 18. marta te godine u Ohridu.