Srbija treba da menja državnu politiku prema Kosovu

Zoran Ostojić

Srpski parlament će u ponedeljak na vanrednoj sednici raspravljati o odluci MSP o Kosovu. O ovoj odluci, kao i o srpskoj politici prema kosovskom problemu, u Press klubu programa RSE govori Zoran Ostojić, poslanik u Skupštini Srbije i član predsedništva Liberalno demokratske partije.

RSE: Međunarodni sud pravde je doneo svoje savetodavno mišljenje o nezavisnosti Kosova, koje će uputiti u UN. Tamo će se 15. septembra održati sednica Generalne skupštine i moći će da se vidi ko je za nezavisno Kosovo, a ko je protiv. Naša država hoće da šalje 50 diplomata u razne zemlje, da lobiraju za to da se ne prizna Kosovo. Kako to ocenjujete?

Ostojić: To mi izgleda kao doslednost jednoj politici koja očito nije donela rezultate. To je takozvana usaglašena državna politika, iza koje su svojevremeno stajali Tadić, Šešelj, Toma Nikolić i Koštunica. Mislim da je to pogrešno.

Mi insistiramo da se ovaj događaj, koji objektivno jeste značajan, i na neki način prelomni, iskoristi da se promeni politika oko Kosova. Zato tražimo jednu otvorenu debatu u Parlamentu. Institucije treba da daju odgovor na ovo državno pitanje. Parlament je apsolutno pravo mesto za to. Nemamo ništa protiv da se u Parlamentu pojavi i predsednik Tadić, iako spoljna politika nije njegovo ustavno ovlašćenje. Najviše se Kosovom bavi ministar
Problem između Beograda i Prištine nije nastao u UN, pa tamo neće moći ni da bude razrešen. On će moći da bude razrešen samo u direktnom kontaktu.
spoljnih poslova, iz čega cinično zaključujem da je Kosovo za Vladu spoljnopolitičko pitanje.

Treba utvrditi novu politiku jer mi ne želimo dalju kosovizaciju Srbije pošto će to samo otežati naše odnose sa Evropskom unijom i zapadnim partnerima i usporiti naš put ka Evropskoj uniji. Ta politika je pogrešna. Ako je neko zadovoljan ovim rezultatima, a vidim da niko nije, onda se ne može reći da je politika bila ispravna.

RSE: Očekujete li da će na sednici Generalne skupštine, protiv nezavisnosti Kosova, i dalje biti one zemlje koje imaju tu vrstu problema?

Ostojić: Mene više interesuje šta se dešava u Srbiji, sa Srbijom i građanima Srbije, nebo Generalna skupština. Problem između Beograda i Prištine nije nastao u UN, pa tamo neće moći ni da bude razrešen. On će moći da bude razrešen samo u direktnom kontaktu. Generalna skupština može da donese rezolucije i deklaracije, ali one nisu obavezujućeg karaktera. Daleko je septembar. Videćemo da li će u međuvremenu doći do novih priznanja i da li će taj datum Kosovo dočekati sa preko 100 priznanja. Možda će se tada otvoriti pitanje prijema Kosova u UN.

Mislim da je ta priča odvraćanje pažnje od suštine, a to je da Beograd i Priština moraju da sednu i da reše praktična pitanja koja muče građane Kosova, bilo da su Srbi, ili Albanci. LDP se oduvek zalagala za dijalog i sporazum sa kosovskim Albancima, koji će biti u evropskom interesu ili u interesu evropske budućnosti, i Srbije i Kosova.

RSE: Koliko bi ta nova politika ubrzala naš ulazak u Evropsku uniju? Neki, vrlo značajni političari u Evropi, smatraju da Kosovo ne bi trebalo da ima veze s tima, a neki smatraju da je bitno.

Ostojić: Mi smo daleko od punopravnog članstva u ovom trenutku. Ako ovi kažu da danas to nema veze, to je verovatno tako. Nemam razloga dasumnjam. Greška Evropske unije je da prvo nije razrešila pitanje Severnog Kipra, a primila je Severni Kipar u Evropsku uniju. Dodatni princip su dobrosusedski odnosi. U principu, to je ono o čemu pričamo.

Mi moramo da pokažemo Evropi, ako želimo da budemo članica Evropske unije, da smo sposobni da negujemo dobrosusedske odnose. Niko od nas ne traži da formalno priznamo Kosovo i da tamo pošaljemo ambasadora, ali je neosporno da je za 22, od 27 članica Evropske unije, Kosovo nezavisna država. Ni Zapadna Nemačka nije priznala Istočnu Nemačku sve godine hladnog rata, ali je održavala odnose. U tom smislu pokušavamo da gurnemo ovu državnu politiku, kada je već propuštena šansa, da u direktnim pregovorima dođemo do istorijskog kompromisa.

Kosovo je proglasilo nezavisnost, brže ili sporije ga priznavaju zemlje, a Srbija u tome nije faktor, nema uticaja. Mi smo predlagali, kada su vođeni pregovori, da se iskoriste za ozbiljne pregovore o položaju i statusu srpske manjine, o ljudskim i građanskim pravima. Nismo bili apriori protiv Artisarijevog plana, ali smo govorili da je on dobra osnova da se na njemu radi. Na žalost, jedna izolacionistička i imperijalistička, ili nerealna politika, je pobedila i rezultat je takav kakav je.

RSE: Postoje neka mišljenja da bi podela Kosova bila rešenje. Da li LDP ima stav oko toga?

Ostojić:
Nemamo stav. Zato i insistiramo na raspravi o novoj kosovskoj politici u institucijama kao što je Skupština. Treba razgovarati. Ako je državni vrh spreman da menja politiku, onda su u principu sve opcije nove politike otvorene. Koliko vidim, ne postoji volja za tim. LDP ima samo 12 poslanika, i to
Mi moramo da pokažemo Evropi, ako želimo da budemo članica Evropske unije, da smo sposobni da negujemo dobrosusedske odnose. Niko od nas ne traži da formalno priznamo Kosovo i da tamo pošaljemo ambasadora, ali je neosporno da je za 22, od 27 članica Evropske unije, Kosovo nezavisna država.
opozicionih, u Parlamentu i u ovom trenutku nismo faktor koji presudno može da utiče na kreiranje državne politike.

RSE: Nikolić i Vučić, prvi ljudi Srpske napredne stranke, bili su na sastanku sa Stefanom Fileom i govorili o tome da je put Srbije ulazak u Evropsku uniju, da Srbija ne bi imala perspektivu ako se tamo ne nađe. Taj veliki preokret, koji se desio, tumačite kao nešto što je iskreno ili je proračunato?

Ostojić: Zaista ne znam da li je iskreno. Voleo bih da im je to motiv, da to cene kao probitačno, što znači da se podrška evro-atlantskim integracijama u Srbiji širi. Na neki način me raduje kada neki, koji su govorili sve najgore o onome za šta se zalaže LDP, na kraju pričaju kao LDP. Voleo bih da u Srbiji postoji konsenzus oko toga da je naša budućnost u punopravnom članstva u EU i u NATO. Nadam se da će svi vremenom doći na te pozicije i da će Nikolić i Vučić, ako su iskreni pro-Evropljani, reći u jednom trenutku, pošto želimo punopravno članstvo u EU, brže je ako prvo uđemo u NATO. To nam je rekao i Bajden.

Mi zato želimo da Srbija zvanično postane kandidat, pa da tek onda idemo na izbore, da bi u jednoj relaksiranoj atmosferi to odlučili, gde se ne određuje sudbinski da li će Srbija u rusku guberniju, ili u EU, gde postoji konsenzus oko ovog drugog. Mi se takmičimo sa drugim političkim partijama, pa i sa tim novopečenim pro-Evropljanima, u tome ko će to brže, bolje i efikasnije obaviti.

RSE: Da li na sledećim izborima očekujete novu koaliciju DS i SNS, na čijem je čelu Toma Nikolić?

Ostojić: Ne očekujem jer bi to bio neobjašnjiv potez DS, obzirom da sam siguran da će DS, zajedno sa LDP-om i manjinama, možda i bez SPS, imati većinu. Ne vidim motiv i razlog da partija, koja sebe smatra proevropskom, između partnera koje sam pomenuo i dojučerašnjih Šešeljevih Radikala, izabere ovu drugu opciju, ali u Srbiji je sve moguće.

RSE: LDP je vrlo konzistentna, što se tiče programa i aktivnosti. Mislite li da je to prednost ili mana?

Ostojić: Biti dosledan, svakako mora biti prednost. Ako svi mogu sa svakim, ako svi žude da imaju što veći koalicioni kapacitet, a samim tim to znači nikakvu politiku i nikakvu ideologiju, onda bar jedna partija mora da pokazuje društvu šta je to bavljenje politikom, da to nije doći na vlast po svaku cenu i sa bilo kim, kao što je partija Rasima Ljajića. On lično je na vlasti bez prekida od 2000. godine, a stalo se nešto iščuđava kakva je situacija u Srbiji. Čak je duže ministar nego Tomica Milosavljević, što mislim da je za divljenje.

Nije suština u broju glasova. Populista levih i desnih ima dovoljno u Srbiji, a to su trenutno najveće partije. Nama je stalo da ceo politički spektar, i levice i desnice, pređe iz nečeg što je totalitarno i autoritarno u građansko. Pa kada se ovde bude formirala prava građanska, i levica i desnica, kakva postoji u Evropi, onda ćemo mi Liberali imati zaista partnere.

O izboru guvernera

RSE: Zašto LDP nije podržala izbor novog guvernera Dejana Šoškića?

Ostojić: Iz principijelnih razloga. Već dve godine, i pre nego su počeli prvi znaci krize, predlažemo Vladi ekonomke mere jer smo duboko nezadovoljni ekonomskom politikom Vlade. U dve tačke ne možemo, skoro ni u čemu, da podržimo Vladu - a to je ekonomija i spoljna politika, a posebno politika prema regionu.

RSE: Sada je sve bolja politika prema regionu?

Ostojić: To je u redu, ali mislim da je to na neki način kompenzacija za glupave poteze i apsolutne nepotrebne poteze zaoštravanja sa Crnom Gorom i Makedonijom, pre izvesnog vremena. Ne mislim da se to promenilo. Videćemo odnose sa Makedonijom i Crnom Gorom kada postanu članice NATO, a nadam se da će to biti krajem godine. To će biti ključni događaj za stabilnost Balkana. To priželjkujem jer tada će i ovi pro-Evropljani u Srbiji morati polako da se opredeljuju po toj temi jer će politika kvazi-neutralnosti postati neizdrživa.

Imali smo s vremena na vreme primedbe na Jelašića, ali generalno, njegov rad ocenjujemo pozitivnim. Jasno nam je da je on otišao pod političkim pritiscima.

RSE: Zar nije razlog što je dobio bolju ponudu napolju?
Ostojić: Ne sumnjam da je dobio bolju ponudu, ali govorimo o tome šta je bilo prvo, a šta drugo. On je otišao pod političkim pritiscima. Pogledajte štampu proteklih meseci, pre odlaska Jelašića. Pitanja od strane nekih velikih privrednika i tajkuna su bila - zašto se devizne rezerve čuvaju, zašto
Jelašić je otišao pod političkim pritiscima. Pogledajte štampu proteklih meseci, pre odlaska Jelašića.
se ne upumpavaju u privredu i tako dalje. Oni su prezaduženi i trebaju im pare, a s druge strane devizne rezerve služe za odbranu kursa, a ne za privredni razvoj. Privredni razvoj se obezbeđuje većom produktivnosti i stranim ulaganjima.

Nemamo mi ništa protiv Šoškića, ali ne možemo da glasamo za ime i prezime, što je mlad, lep i pametan i rođen u Beogradu. On je savetnik predsednika Vlade i blizak je izvršnoj vlasti.

RSE: Da li ste dobili neki njegov program?

Ostojić: Ne, to je i suština. Hteli smo da dođemo u priliku da popričamo sa njim, da vidimo kakav je njegov stav o fiksnom kursu, šta on namerava, koliko deviznih rezervi namerava da troši, da li je svestan da je kurs dinara posledica stanja u ekonomiji, a ne politike Centralne banke, da li je svestan da Vlada mora da smanji potrošnju, da smanji državni aparat, da smanji poreze i doprinose, da ostane više privredi? Hteli smo da pričamo s njim o stručnim stvarima.

O tome ništa ne znamo. Činjenica je da je prethodni guverner otišao pod misterioznim okolnostima. Činjenica je da je novi guverner blizak izvršnoj vlasti. Činjenica je da je promenjen Zakon u Narodnoj banci, gde Vlada dobija veću ulogu u određivanju režima kursa dinara. Vlada je prošla drugi mandat i polako se približavalo izborima.

Sve to nas navodi na sumnju da je u pitanu stavljanje Narodne banke pod kontrolu izvršne vlasti i politike. Pošto se dosledno zalažemo za samostalnost i nezavisnost Centralne banke i njenu glavnu ulogu u vođenju monetarne politike, to sve nas navodi na to da možda mi ulazimo u jedan period kada samostalnost Centralne banke neće biti onakva kakva je potreban da bi nezavisno od politike branila valutu.