Gube li Crnogorci polako jutarnju naviku listanja novina uz prvu kafu, dok se u vazduhu miješaju mirisi novinske hartije i tek skuvane kafe? Zašto se sve više medija, i štampanih i elektronskih, orijentišu na internet izdanja i portale i gdje je novac u svemu tome?
U brzom vremenu brzo se živi, pa u kafanama i baštama kafića nema više dugog ispijanja jutarnje kafe uz omiljene novine i debate sa sa prijateljima o najnovijim vijestima. Sve češća slika koju, umjesto prelistavanja štampe gledamo, je „listanje“ pametnih mobilnih telefona, da bi se saznalo što ima novo kod nas i u svijetu.
Kupuju li građani Nikšića dnevnu štampu ili se informišu na Internetu.
„Kupuju, ali sve manje. Obično, kada prime penziju, časte se. Neki uzmu pa prelistaju naslove. Lokali kupuju po dva primjerka novina, pa ostali čitaju u lokalima, uz kafu. Najveći razlog je što se nema para, a obično i u vijestima bude sve ono što i u štampi. I meni je milije pročitati vijest na Internetu jer je tekst kraći“, kaže građanka Jadranka.
Opšti trend, u svijetu i kod nas, je prelazak tradicionalnih medija na portale i Internet izdanja. Vlasnik crnogorskih medija: portala CDM (Cafe Del Montenegro) i lista Dnevne novine, Boris Darmanović, objašnjava to bržom i jednostavnijom dostupnosti medijskih sadržaja za čitaoca.
Trafika, ilustrativna fotografija
„Zbog novine morate da odete do trafike, da ih kupite. Portali su dostupni i na mobilnim telefonima i na računarima, i na poslu i kode kuće. Ljudi smatraju da je mnogo jednostavnije pročitati informaciju sa portala. Portale možete dnevno da ažurirate, dnevno, iz minute u minut, da mijenjate informacije, tako da ste mnogo brže u toku sa onim što je aktuelno. Što je možda najvažnije, 99 posto portala na Balkanu i u Evropi su besplatni za pristup“, kaže Darmanović.
Glavni urednik portala Vijesti i direktor digitalnog razvoja u istoimenom dnevnom listu, čovjek koji povezuje novine Vijesti i portal, koji u Crnoj Gori ima više pregleda nego sva izdanja dnevnih novina ukupnog dnevnog tiraža, Srdan Kosović, pored lakše dostupnosti, ukazuje i na još jednu prednost portala u opštoj tranziciji klasičnih medija na internet izdanja.
„Portali pružaju mogućnost da objedinite sve tipove medija i informacija u jedno, naročito preko mobilnih uređaja. On-line medij zaokružuju energiju svih dosadašnjih štampanih medija. Drugi razlog je što su on-line mediji, sami po sebi, jeftiniji“, smatra Kosović.
A koliko je sve to isplativo - iz pozicije vlasnika medija?
„Tu dolazimo do jednog apsurda, da su i dalje štampani mediji isplativiji nego portali, posebno na Balkanu. Ako pođemo malo zapadnije od Crne Gore, ili na neka malo veća tržišta, onda se situacija mijenja, portali postaju isplativi i sve isplativiji. I dalje je rijetkost da su oni izuzetno profitabilni. Govorim o news portalima, a ne o socijalnim mrežama, koje zahtijevaju mnogo manje resursa. Apsurd cijele te prče je da oglašivači, koji su glavni izvor za finansiranje portala, imaju mnogo veći doseg sa svojim reklamama na portalima“, navodi Boris Darmanović, te dodaje:
„Mnogo više novca su i dalje spremni da daju na neke duge vrste medija. To je problem sa sviješću oglašivača, ali to se mijenja i sve više novca ide na portale. Međutim mediji, kao što smo mi, i dalje nisu spremni da odustanu od papira i pređu samo na elektronske medije, upravo zbog toga što papir, u jako mnogo manjem tiražu, i dalje stvara izuzetno velike prihode u odnosu na portal. Suština čitave priče je da dijelite resurse, posebno novinarske, da proizvodite sadržaj koji ćete imati, i na papiru i na portalu.“
Najčitaniji crnogorski portal Vijesti od nedavno naplaćuje dio svojih sadržaja, ali Kosović objašnjava da je još uvijek rano za zaključke o isplativosti.
Mi smo zadovolji. Naplata za informaciju sa portala nije imala nikakvog uticaja na našu posjećenost. I sada imamo dinamičan rast koji traje godinama.
„Mi smo zadovolji. Naplata za informaciju sa portala nije imala nikakvog uticaja na našu posjećenost. I sada imamo dinamičan rast koji traje godinama i na tržištu Crne Gore smo prilično dominantna on-line novina. Mi smo od početka računali na stvaranje navike kod čitalaca, da će u jednom trenutku informacija morati da se naplati“, ističe Srdan Kosović.
Naši sagovornici su saglasni da novinarstvo generalno gubi na kvalitetu prelaskom klasičnih medija na internet izdanja i portale, ali napominju da je to veoma kompleksno pitanje koje zahtijeva detaljniju analizu. Ali, jedan od glavnih problema leži u činjenici da danas svako može da otvori portal. Srdan Kosović ukazuje na još jedan problem sa kojim se suočavaju i bore ozbiljne redakcije.
„Do sada ste bilo koju negativnu pojavu ili informaciju, koja nije uzela nekog maha u društvu putem mainstream mediji ili medija koji drže do sebe, jednostavno ignorisali. Na taj način je postojala filtracija i neka vrsta civilizacijske cenzure, nije svaka informacija dolazila do vašeg čitalaca. Usled široke dostupnosti informacija i ne postojanje posrednika, nekoga ko se postavlja kao odgovoran za određenu informaciju, to druge medije stavlja u situaciju da oni ne smiju biti pasivni prema toj informaciji, već se moraju kritički osvrnuti prema njoj, ako im je stvarno stalo da njihovi čitaoci budu pravilno i dobro informisani“, zaključuje Kosović.