Nezakonito je da strani državljani, uključujući zvaničnike inostranih vlada, prilažu novac ili pružaju bilo šta od vrednosti u znak podrške kandidatu za funkciju na američkim izborima.
Tumačeći američku pravnu regulativu, to kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) američki pravni eksperti - Ričard Hasen, stručnjak za izborno zakonodavstvo i profesor prava i političkih nauka na Univerzitetu Kalifornije i Džejms Gardner sa Univerziteta države Njujork.
Povod za njihova pojašnjenja američkog izbornog zakonodavstva je nedavna najava ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da će organizovati Amerikance, srpskog porekla, koji žive u SAD da na predsedničkim izborima sledeće godine u toj zemlji glasaju za drugi mandat aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
"Konkretno, kao ministar spoljnih poslova organizovaću da formalizujemo podršku Trampu na sledećim izborima. Srbi u Americi ionako glasaju za Trampa. Ako to uradimo pametno, ako objedinimo te glasove, kojih nije malo, stvorićemo bolju poziciju u novoj administraciji", rekao je Dačić, uz opasku da u Americi živi 650.000 Srba.
Pročitajte i ovo: Dačićevo lobiranje za TrampaNakon što je Majkl Karpenter, nekadašnji savetnik američkog potpredsednika i aktuelnog kandidata Demokratske stranke za predsedničku nominaciju Džoa Bajdena, za Glas Amerike rekao da srpski ministar planira da se meša u američku unutrašnju politiku, Dačić je te kritike odbacio i uzvratio:
"A kad Jevreji glasaju za Trampa, to nije mešanje, ili kad Albanci glasaju za Klintonove ili Engela (Eliot, demokratski kongresmen, prim.red). Ne govorim ja o Srbiji kao državi, govorim o državljanima SAD našeg porekla. U Americi tako stvari funkcionišu. U Engelsovoj izbornoj jedinici Albanci mu uvek donose pobedu", kazao je Dačić za dnevnik "Politika".
Međutim, iako je šef srpske diplomatije kazao da ne govori u kontekstu Srbije kao države, potvrdio je da govori o organizovanju i objedinjavanju Amerikanaca srpskog porekla da glasaju za Donalda Trampa.
Hasen: Dačić prešao liniju
Američki pravnik Ričard Hasen najpre kaže da izjava srpskog ministra prelazi liniju, jer najavljuje preduzimanje političke aktivnosti u drugoj državi, sugerišući da bi on možda tako nešto želeo da učini.
Zatim objašnjava šta je, u pogledu aktivnosti stranih državljana, prema američkim federalnim izbornim zakonima striktno zabranjeno, odnosno, protivzakonito:
"Prema američkom izbornom zakonu nezakonito je da strani državljanin ili strana vlada, odnosno, kompanija, ulažu novac, stvari od vrednosti, ili daju priloge kao podršku kandidatu za neku funkciju na američkim izborima. Primera radi, vi u Sjedinjenim Državama ne možete ulagati novac u reklamu kojom biste podržali nekog kandidata na američkim izborima ukoliko niste američki državljanin ili ako nemate trajni boravak u Sjedinjenim Državama."
Pročitajte i ovo: Pančić: Ivica Dačić i Srbi d.o.o.Hasen dalje govori i o poziciji američkih državljana, te ograničenjima tamošnjeg izbornog zakonodavstva, kada je reč o podršci nekim od izbornih kandidata:
"Ako američki građanin pruži značajnu podršku stranom državljaninu koji pokušava da finansijski podrži kandidata na američkim izborima, on time čini nezakonito delo. A ako to radi s namerom, dakle, znajući da time krši zakon, to potencijalno može biti tretirano kao krivično delo za koje može biti osuđen i na zatvorsku kaznu. Međutim, i ako to čini iz nesmotrenosti ili neznanja zakona, zbog takvih prekršaja može platiti građansku novčanu kaznu koju bi izrekla Savezna izborna komisija, ali ne bi bio krivično odgovoran", navodi Hasen.
Pouke navodnog ruskog uplitanja
I Hasenov kolega Džejms Gardner, profesor prava na Univerzitetu države Njujork, ukazuje na to da u federalnom Izbornom zakonu postoji delo konspiracije, odnosno, podsticanja ili pomaganja da se prekrši Izborni zakon.
Dodaje da bi moglo biti predmet sankcionisanja, ukoliko bi američki građani izvršili udruživanje, odnosno, konspiraciju sa stranim državljaninom tako što bi primili njegov novac ili druge vrednosti i transferisali te fondove u korist izborne kampanje jednog kandidata, a prikazivali ih kao svoje.
Gardner navodi da bi i druge aktivnosti američkih građana sa stranim zvaničnikom mogle biti tumačene kao konspiracija, no opet, u zavisnosti od toga kako bi sud tumačio zakone.
"Ako bi se, recimo, američki građanin složio da sa ministrom radi na tome da samo identifikuje ljude koji bi potencijalno bili prijemčivi za poruke ministra, moguće je da i tako nešto moglo da bude tumačeno kao konspiracija", precizira ovaj pravni ekspert.
Vaš browser nepodržava HTML5
Američki izbori: Kako se ulazi u Belu kuću?
Kakve bi konsekvence u eventualnom slučaju da, posredstvom američkih građana finansijski ili drugim uslugama, pomaže izbornu kampanju svog omiljenog kandidata snosio inostrani zvaničnik?
"Pa, kao što smo videli sa Rusima optuženima u vezi sa aktivnostima u američkim predsedničkim izborima 2016. godine, često nema praktičnih konsekvenci. Ne znam šta bi se moglo preduzeti na diplomatskom planu - ovo o čemu govorimo je na terenu spekulacija, naravno, jer do sada nije ništa učinjeno - ali, ako bi bio optužen za takvu aktivnost, moguće je da bi mu zbog takve optužbe bio zabranjen ulazak u Sjedinjene Države. Ali teže posledice bi bile za Amerikance koji bi sa njim u tome sarađivali, jer su pod direktnim dejstvom američkog zakona, što znači da bi oni ovde bili predmet krivičnog gonjenja", kaže Ričard Hasen.
Gardner: Pre Trampa nije bilo potrebe
Džejms Gardner, pak, podseća da do sada ne postoji sudska praksa u ovakvim slučajevima, pošto ih, dodaje, do dolaska aktuelnog američkog predsednika zapravo nije ni bilo. A drugi razlog, je, kako ističe, uticaj Prvog amandmana na američki Ustav.
"Postoji oblast neizvesnosti koju ne pokriva zakon o kažnjivosti za donacije stranih aktera u izbornoj kampanji, koje ne moraju biti samo finansijske prirode. Ta zona pravne nesigurnosti postoji zbog dva razloga. Jedan je, koliko ja znam, to što takvi primeri nikada nisu ni dospevali na sud. Nisu uglavnom zato što su do dolaska Donalda Trampa na vlast strani zvaničnici, ministri itd, držali da je neprikladno da otvoreno govore o tome kog predsedničkog kandidata podržavaju, ali otkako je Tramp izabran za predsednika, stranci češće javno ispoljavaju svoje preferencije. To je, dakle, jedan razlog. Drugi je uticaj Prvog amandmana (na američki ustav, koji ne dozvoljava sputavanje slobode govora i štampe, veroispovesti, potpisivanja peticija, okupljanja građana, prim. aut)", kaže Gardner.
"Generalno", navodi Gardner, "naši zakoni i njihova tumačenja moraju biti konzistentni sa Prvim amandmanom".
"I tu se ne radi pre svega o tome što bi strani državljani mogli da se pozivaju na slobodu govora koju im daje Prvi amandman, već više o tome kako će sudovi tumačiti zakone, a posebno krivične zakone, koji u ovoj zemlji na sudovima imaju pre usko nego široko tumačenje", komentariše Gardner.
Pročitajte i ovo: Dačić: Sigurno nećemo imati veće neprijatelje od Klintona i OlbrajtZonu pravne nesigurnosti o kojoj govori Gardner ilustruje sledećom eventualnom, situacijom:
"To bi bio slučaj da sve što ministar radi jeste držanje govora u kojima snažno podstiče američke građane srpskog porekla ili one koji imaju neku vrstu veze sa Srbijom, da glasaju za Trampa. Ukoliko bi im on, recimo, u javnom govoru poručivao: 'Ako vam je stalo do Srbije, treba da glasate za Trampa jer je to mnogo bolje za Srbiju nego da podržite njegovog oponenta', nije uopšte sigurno da bi se na tako nešto mogao odnositi, odnosno, da bi na takvu situaciju mogao biti primenjen zakon koji zabranjuje donacije stranaca kandidatima na američkim izborima", objašnjava američki ekspert za izborno zakonodavstvo Džejms Gardner.
Volonitranje da, doniranje ne
Naravno, kako ističu i američki poznavaoci tamošnjih izbornih i pravnih prilika, oblasti sive zone ili pravne nesigurnosti, odnosno, neizvesnosti kako će sudovi neku aktivnost proceniti nisu male.
Stranci mogu čak i volontirati u podršci pojedinih kandidata, ali ne mogu za to biti plaćani, niti oni mogu uplaćivati novac u fondove izabranih kandidata.
Događalo se, recimo, u prethodnim predizbornim kampanjama da su strani državljani podržavali neke američke predsedničke kandidate.
Slavni britanski muzičar Elton Džon je koncertima podržavao demokratsku predsedničku kandidatkinju Hilari Klinton tokom izbora pre četiri godine, ali ništa u toj aktivnosti umetnika nije ukazivalo na to da je za to primao nadoknadu, odnosno, da je sam donirao za njen izborni fond.