Kako se približavaju parlamentarni izbori koji će se u Crnoj Gori održati 14. oktobra, tako se zagrijavaju i partijske propagandne mašine kojima će stranke nastojati da ubijede birače da je baš njihova ponuda najbolja za budućnost nacije.
Jedna od ključnih tema sigurno će biti ekonomija, pa se postavlja pitanje - na čemu će se zasnivati ekonomski programi koje će partije nuditi biračima tokom narednih, nešto više od mjesec dana.
Nimalo iznenađujuće, ekonomski program koji će vladajuća koalicija ponuditi biračima predstavljaće kontinuitet dosadašnje ekonomske politike Vlade uz neke modifikacije i intenziviranje određenih aktivnosti.
"Kvalitetnom ekonomskom politikom će se stvarati povoljan ambijent, prije svega za otvaranje novih radnih mjesta u malom i srednjem biznisu jer tu postoji veliki potencijal za zapošljavanje velikog broja ljudi, naročito na sjeveru gdje je i veća stopa nezaposlenosti", rekao je za RSE funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista Zoran Jelić koji je naglasio i da će se revidirati cjelokupan bankarski sistem.
Bankarska politika se mora promijeniti jer se preduzetnici ne mogu finansirati skupim kreditima, rekao je Jelić.
"Do kraja ove godine će biti realizovano sve ono što je bilo dato ekonomskom politikom. Takođe, biće ralizovano i ono što je zadatak u okviru pristupanja EU. U nastupajućem periodu poseban pažnja će se obratiti na strane investicije koje treba da dođu u Crnu Goru. Znači, ona priča koja je bila prije par godina o prilivu stranih investicija biće nastavljena i mora se intezivirati na sasvim drugačijim osnovama. Moraju se privući investitori kako bi se obnovio ekonomski razvoj. Takođe, mora se voditi računa o uravnoteženom budžetu, o naplati svih prihoda budžeta. Takođe, mora se voditi računa o investicionom ambijentu, naročito o otvaranju novih radnih mjesta, o širenju proizvodne osnove na teritoriji cijele Crne Gore".
Vladajuća koalicija je već duži niz godina na meti kritika zbog realizacije "neoliberalnog" koncepta. Za sad nema naznaka da bi se u tom smislu mogao desiti značajniji preokret. S druge strane, čini se da u ostatku političke scene postoji opredjeljenje da se pojača uloga države u ekonomskom životu zemlje.
U te partije spada i novoosnovana Pozitivna Crna Gora.
"Da li smatramo da država treba da ima veću ulogu? Da, ali u smislu pravilnog korišćenja državnih resursa, a ne samo da organizuje prodaju tih resursa. Moramo naročito pojačati tržišnu privredu u smislu da kroz intervenciju države utiče da se privredne aktivnosti razvijaju u više pravaca i da se ne oslanjamo samo na turizam i poljoprivredu. Naravno, da vratimo industriju kao jednu od osnovnih grana ekonomije u Crnoj Gori, da regionalni razvoj pospješimo tako što će država subvencijama i poreskim sistemom obezbijediti da oni dijelovi zemlje koji trenutno zaostaju, da se brže razvijaju", ističe generalni sekretar Pozitivne, Mladen Bojanić.
Sporne privatizacije
Dio izbornog programa opozicione koalicije Demokratski front koja se odnosi na ekonomsku politiku posebno tretira bolnu tačku domaće privrede podgorički - Kombinat aluminijuma, ali i Rudnike boksita i nikšićku Željezaru - Toščelik.
"Naša prva mjera biće da izvršimo reviziju svih privatizacija u Crnoj Gori i svih dugogodišnjih zakupa. Što se socijalnih mjera tiče uvešćemo socijalni karton", navodi funkcioner Demokratskog fronta Branko Radulović.
Često pominjanje opšte revizije privatizacije domaćih privrednih subjekata u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista smatraju običnom"političkom pričom", a u prilog tome navode okolnost da za razliku od učesnika tendera koji se ne žale na proceduru opozicija pokušava da kaže da su postupci sprovedeni nezakonito.
Funkcioner DPS-a Zoran Jelić kaže da ima puno povjerenje u rad državnih institucija, te da shodno tome nije potrebno nikakvo preispitivanje sprovedenih privatizacionih aranžmana.
"Sve privatizacije koje su urađene u Crnoj Gori urađene su na javan, transparentan način u skladu sa zakonima koji su tada važili u Crnoj Gori", ističe Jelić.
Najjača opoziciona Socijalistička narodna partija sebe deklariše kao jedinu partiju socijalne pravde u Crnoj Gori, pa u skladu sa tim i formira ekonomsko-socijalnu ponudu koja u prvi plan stavlja težak ekonomsko-socijalni položaj građana, odnosno, načine za njegovo poboljšanje.
Funkcioner SNP-a Aleksandar Damjanović kaže da bi njegova partija osvajanje vlasti iskoristila da ukine neoliberalno prepuštanje regulacije tržišta njemu samom, ali i naglašava da je jedan od ključnih preduslova ekonomske renesanse Crne Gore upravo preispitivanje privatizacije.
"U srži našeg programa je socijalno ekonomski model koji sve više prihvataju i zemlje zapada, koji čuva sve ono gdje država treba da informiše, pogotovo u granama privrede koje ne mogu bez državne zaštite, tu prije svega mislim na infrastrukturu, energetiku, saobraćaj, a sa druge strane ukida barijere za normalno poslovanje, naročito koje se tiču i svojinskih odnosa i sudskih procesa i prostornog reda čega u Crnoj Gori nema dovoljno. Probaćemo da olakšavanjem poslovanja za one koji plaćaju poreze i koji žele regularno da rade napravimo ambijent kako bismo imali i razvoj i rast privrede. Naravno da je u našem programu zapisano da krivična djela iz oblasti privatizacije ne zastarijevaju i svakako ćemo i u tom segmentu tražiti da se ispitaju sve sporne privatizacije u Crnoj Gori, a nije ih malo", kaže Damjanović.
Jedna od ključnih tema sigurno će biti ekonomija, pa se postavlja pitanje - na čemu će se zasnivati ekonomski programi koje će partije nuditi biračima tokom narednih, nešto više od mjesec dana.
Nimalo iznenađujuće, ekonomski program koji će vladajuća koalicija ponuditi biračima predstavljaće kontinuitet dosadašnje ekonomske politike Vlade uz neke modifikacije i intenziviranje određenih aktivnosti.
"Kvalitetnom ekonomskom politikom će se stvarati povoljan ambijent, prije svega za otvaranje novih radnih mjesta u malom i srednjem biznisu jer tu postoji veliki potencijal za zapošljavanje velikog broja ljudi, naročito na sjeveru gdje je i veća stopa nezaposlenosti", rekao je za RSE funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista Zoran Jelić koji je naglasio i da će se revidirati cjelokupan bankarski sistem.
Bankarska politika se mora promijeniti jer se preduzetnici ne mogu finansirati skupim kreditima, rekao je Jelić.
"Do kraja ove godine će biti realizovano sve ono što je bilo dato ekonomskom politikom. Takođe, biće ralizovano i ono što je zadatak u okviru pristupanja EU. U nastupajućem periodu poseban pažnja će se obratiti na strane investicije koje treba da dođu u Crnu Goru. Znači, ona priča koja je bila prije par godina o prilivu stranih investicija biće nastavljena i mora se intezivirati na sasvim drugačijim osnovama. Moraju se privući investitori kako bi se obnovio ekonomski razvoj. Takođe, mora se voditi računa o uravnoteženom budžetu, o naplati svih prihoda budžeta. Takođe, mora se voditi računa o investicionom ambijentu, naročito o otvaranju novih radnih mjesta, o širenju proizvodne osnove na teritoriji cijele Crne Gore".
Vladajuća koalicija je već duži niz godina na meti kritika zbog realizacije "neoliberalnog" koncepta. Za sad nema naznaka da bi se u tom smislu mogao desiti značajniji preokret. S druge strane, čini se da u ostatku političke scene postoji opredjeljenje da se pojača uloga države u ekonomskom životu zemlje.
U te partije spada i novoosnovana Pozitivna Crna Gora.
"Da li smatramo da država treba da ima veću ulogu? Da, ali u smislu pravilnog korišćenja državnih resursa, a ne samo da organizuje prodaju tih resursa. Moramo naročito pojačati tržišnu privredu u smislu da kroz intervenciju države utiče da se privredne aktivnosti razvijaju u više pravaca i da se ne oslanjamo samo na turizam i poljoprivredu. Naravno, da vratimo industriju kao jednu od osnovnih grana ekonomije u Crnoj Gori, da regionalni razvoj pospješimo tako što će država subvencijama i poreskim sistemom obezbijediti da oni dijelovi zemlje koji trenutno zaostaju, da se brže razvijaju", ističe generalni sekretar Pozitivne, Mladen Bojanić.
Sporne privatizacije
Dio izbornog programa opozicione koalicije Demokratski front koja se odnosi na ekonomsku politiku posebno tretira bolnu tačku domaće privrede podgorički - Kombinat aluminijuma, ali i Rudnike boksita i nikšićku Željezaru - Toščelik.
Branko Radulović
Jedna od mjera je ostvarivanje većinskog državnog vlasništva u Kombinatu čemu bi prethodilo raskidanje ugovora sa Centralno-evropskom aluminijumskom kompanijom ruskog oligarha Olega Deripaske koja trenutno gazduje KAP-om, odnosno, švajcarskim Glenkorom glavnim kupcem podgoričkog aluminijuma."Naša prva mjera biće da izvršimo reviziju svih privatizacija u Crnoj Gori i svih dugogodišnjih zakupa. Što se socijalnih mjera tiče uvešćemo socijalni karton", navodi funkcioner Demokratskog fronta Branko Radulović.
Često pominjanje opšte revizije privatizacije domaćih privrednih subjekata u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista smatraju običnom"političkom pričom", a u prilog tome navode okolnost da za razliku od učesnika tendera koji se ne žale na proceduru opozicija pokušava da kaže da su postupci sprovedeni nezakonito.
Funkcioner DPS-a Zoran Jelić kaže da ima puno povjerenje u rad državnih institucija, te da shodno tome nije potrebno nikakvo preispitivanje sprovedenih privatizacionih aranžmana.
"Sve privatizacije koje su urađene u Crnoj Gori urađene su na javan, transparentan način u skladu sa zakonima koji su tada važili u Crnoj Gori", ističe Jelić.
Najjača opoziciona Socijalistička narodna partija sebe deklariše kao jedinu partiju socijalne pravde u Crnoj Gori, pa u skladu sa tim i formira ekonomsko-socijalnu ponudu koja u prvi plan stavlja težak ekonomsko-socijalni položaj građana, odnosno, načine za njegovo poboljšanje.
Funkcioner SNP-a Aleksandar Damjanović kaže da bi njegova partija osvajanje vlasti iskoristila da ukine neoliberalno prepuštanje regulacije tržišta njemu samom, ali i naglašava da je jedan od ključnih preduslova ekonomske renesanse Crne Gore upravo preispitivanje privatizacije.
"U srži našeg programa je socijalno ekonomski model koji sve više prihvataju i zemlje zapada, koji čuva sve ono gdje država treba da informiše, pogotovo u granama privrede koje ne mogu bez državne zaštite, tu prije svega mislim na infrastrukturu, energetiku, saobraćaj, a sa druge strane ukida barijere za normalno poslovanje, naročito koje se tiču i svojinskih odnosa i sudskih procesa i prostornog reda čega u Crnoj Gori nema dovoljno. Probaćemo da olakšavanjem poslovanja za one koji plaćaju poreze i koji žele regularno da rade napravimo ambijent kako bismo imali i razvoj i rast privrede. Naravno da je u našem programu zapisano da krivična djela iz oblasti privatizacije ne zastarijevaju i svakako ćemo i u tom segmentu tražiti da se ispitaju sve sporne privatizacije u Crnoj Gori, a nije ih malo", kaže Damjanović.