Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc po prvi put u Beogradu razgovara sa svojim kolegama tužiocima, a ne sa državnim zvaničnicima.
Tema je razgovor i razmena iskustava sa kolegama iz Srbije, a ne politička pitanja i saradnja sa sudom za ratne zločine, kaže Bramerc.
Serž Bramerc bio je ovoga puta u Beogradu u jednoj drugačijoj ulozi. Mediji su, kako je sam primetio, ovu posetu predstavili kao prvu prijateljsku. Poručio je da to nije tačno:
“Mislim da su sve moje posete i sastanci u Beogradu bili u okviru uzajamnog poštovanja i uvažavanja,” rekao je Bramerc na tribini "Samostalnost i izazovi u radu međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju" koju su organizovali Udruženje tužilaca i Misija OEBS-a.
Kao i kada je dolazio da se informiše o stepenu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, u pripremama svojih izveštaja zvaničnicima EU i UN ni ovoga puta glavni haški tužilac nije želeo da govori o temama za koje su prevashodno, od početka njegovog mandata, zaduženi političari.
“Ja nisam ovde da dajem političke komentare o saradnji sa Haškim tribunalom, ovde sam da razgovaramo o važnim pitanjima za našu kancelariju i da objasnim kako mi radimo, da smo tužioci profesionalci i da radimo nepristrasno i nezavisno. Svestan sam da percepcija u javnom mnenju ovde nije uvek upravo ovakva. Dakle, za mene je diskusija sa kolegama jedna od mogućnosti da mi bolje objasnimo sta radimo kao tužioci zarad boljeg razumevanja,” poručio je Bramerc.
PODRŽAVAMO I OČEKUJEMO
Jedina ocena Beogradu koju je Bramerc dao u delu otvorenom za medije bila je ona koja se ticala njegovih kolega:
“Moja kancelarija dve godine radi sa vašim tužiocem Vukčevićem i njegovim timom i oni ovde rade veoma profesionalno svoj posao.”
Za razliku od već poslovično uzdržanog Bramerca Ron van Dartel, ambasador Holandije, zemlje koja je više puta zbog neispunjavanja haških obaveza blokirala Srbiji evropske integracije, izrazio je očekivanje i nadu da će poslednja dva haška begunca Ratko Mladić i Goran Hadžić biti uskoro u Haškom tribunalu:
"Želeo bih da citiram jednog Nobelovca koji je rekao: “Sada je vreme za promene”. Snažna obaveza sprske Vlade je da stvori snažnu inicijativu na putu ka EU. Ukoliko propustite nešto u ovom procesu to će biti propuštena prilika koja se neće vratiti. Svi znate da ja predstavljam Vladu koja snažno podržava rad haškog tužioca, naravno podržavamo i rad tužilaštva u Srbiji. I mi mnogo očekujemo od njih, odnosno trebalo bi da kažem od vas,” rekao je van Dartel.
INOVACIJA
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da srpsko tužilaštvo i tužilaštvo u Hagu imaju isti cilj. Vukčevic je, u delu koji je bio zatvoren za medije, uz podatke da je za ratne zločine u Srbiji optuženo 112 lica a osuđeno 41 na ukupno 595 godina i podsetio:
“Mi smo u Srbiji, u vreme kada je Erdemović otišao u Hag, zatvarali oči pred tim užasom u Potočarima, negirali i poricali i sve druge ratne zločine koji su činjeni u ime srpskog naroda, da bi skoro deceniju kasnije, pravosnažno bio okončan predmet Škorpioni u Beogradu. Srbija je zemlja u kojoj nema mesta za ratne zločince. Demokratska Srbija prepoznala je zločine Ratka Mladića, jasno ih definisala, ali je i dalje, na žalost, u velikoj meri protiv njegovog izručenja Hagu,” kaže Vukčević.
Iskustva Haškog tribunala i princip konvergencije sistema, mogu biti veoma značajni za nas, rekao nam je nakon tribine Goran Ilić predsednik Udruženja tužilaca, navodeći da će takav princip biti omogućen izmenama reforme pravosuđa u Srbiji.
“Nas je posebno interesovalo kako u praksi Haškog tužilaštva izgleda primena tzv. konvergencije sistema, odnosno približavanje anglosaksonskog i kontinentalnog postupka. Kao i da li u Haškom tužilaštvu postoji akt o vrednovanju rada tužilaca, akt o disciplisnkom postupku, odnosno disciplinskoj odgovornosti tužilaca jer su to novi instituti koji su uvedeni u naše zakonodavstvo,“ rekao je Ilić.
Ovakva razmena iskustava je potrebna kaže nam Stevan Lilić, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Udruženja Pravnici za demokratiju.
“Sudovi kao što je Haški tribunal su jedna forma u kojoj se postiže pravda tako što konvergiraju sistemi i anglosaksonskog i kontinentalnog prava. Recimo, jedna od tih inovacija, koju mi imamo u našem krivičnom sistemu, jeste tzv. nagodna sa tužiocima, odnosno institucija zaštićenog svedoka, insajdera i tako dalje. Način na koji se pristupa ovom gledanju, tzv. konvergenciji sistema, anglosaksonskog, kontinentalnog i tako dalje stvara jedan mnogo efikasniji pravni sistem koji je zasnovan na savremenim, pre svega evropskim vrednostima i poštovanju ljudskih prava,” objašnjava Lilić.
Tema je razgovor i razmena iskustava sa kolegama iz Srbije, a ne politička pitanja i saradnja sa sudom za ratne zločine, kaže Bramerc.
Serž Bramerc bio je ovoga puta u Beogradu u jednoj drugačijoj ulozi. Mediji su, kako je sam primetio, ovu posetu predstavili kao prvu prijateljsku. Poručio je da to nije tačno:
“Mislim da su sve moje posete i sastanci u Beogradu bili u okviru uzajamnog poštovanja i uvažavanja,” rekao je Bramerc na tribini "Samostalnost i izazovi u radu međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju" koju su organizovali Udruženje tužilaca i Misija OEBS-a.
Kao i kada je dolazio da se informiše o stepenu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, u pripremama svojih izveštaja zvaničnicima EU i UN ni ovoga puta glavni haški tužilac nije želeo da govori o temama za koje su prevashodno, od početka njegovog mandata, zaduženi političari.
“Ja nisam ovde da dajem političke komentare o saradnji sa Haškim tribunalom, ovde sam da razgovaramo o važnim pitanjima za našu kancelariju i da objasnim kako mi radimo, da smo tužioci profesionalci i da radimo nepristrasno i nezavisno. Svestan sam da percepcija u javnom mnenju ovde nije uvek upravo ovakva. Dakle, za mene je diskusija sa kolegama jedna od mogućnosti da mi bolje objasnimo sta radimo kao tužioci zarad boljeg razumevanja,” poručio je Bramerc.
PODRŽAVAMO I OČEKUJEMO
Jedina ocena Beogradu koju je Bramerc dao u delu otvorenom za medije bila je ona koja se ticala njegovih kolega:
“Moja kancelarija dve godine radi sa vašim tužiocem Vukčevićem i njegovim timom i oni ovde rade veoma profesionalno svoj posao.”
Za razliku od već poslovično uzdržanog Bramerca Ron van Dartel, ambasador Holandije, zemlje koja je više puta zbog neispunjavanja haških obaveza blokirala Srbiji evropske integracije, izrazio je očekivanje i nadu da će poslednja dva haška begunca Ratko Mladić i Goran Hadžić biti uskoro u Haškom tribunalu:
"Želeo bih da citiram jednog Nobelovca koji je rekao: “Sada je vreme za promene”. Snažna obaveza sprske Vlade je da stvori snažnu inicijativu na putu ka EU. Ukoliko propustite nešto u ovom procesu to će biti propuštena prilika koja se neće vratiti. Svi znate da ja predstavljam Vladu koja snažno podržava rad haškog tužioca, naravno podržavamo i rad tužilaštva u Srbiji. I mi mnogo očekujemo od njih, odnosno trebalo bi da kažem od vas,” rekao je van Dartel.
INOVACIJA
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da srpsko tužilaštvo i tužilaštvo u Hagu imaju isti cilj. Vukčevic je, u delu koji je bio zatvoren za medije, uz podatke da je za ratne zločine u Srbiji optuženo 112 lica a osuđeno 41 na ukupno 595 godina i podsetio:
“Mi smo u Srbiji, u vreme kada je Erdemović otišao u Hag, zatvarali oči pred tim užasom u Potočarima, negirali i poricali i sve druge ratne zločine koji su činjeni u ime srpskog naroda, da bi skoro deceniju kasnije, pravosnažno bio okončan predmet Škorpioni u Beogradu. Srbija je zemlja u kojoj nema mesta za ratne zločince. Demokratska Srbija prepoznala je zločine Ratka Mladića, jasno ih definisala, ali je i dalje, na žalost, u velikoj meri protiv njegovog izručenja Hagu,” kaže Vukčević.
Goran Ilić: Nas je posebno interesovalo kako u praksi Haškog tužilaštva izgleda primena tzv. konvergencije sistema, odnosno približavanje anglosaksonskog i kontinentalnog postupka.
Iskustva Haškog tribunala i princip konvergencije sistema, mogu biti veoma značajni za nas, rekao nam je nakon tribine Goran Ilić predsednik Udruženja tužilaca, navodeći da će takav princip biti omogućen izmenama reforme pravosuđa u Srbiji.
“Nas je posebno interesovalo kako u praksi Haškog tužilaštva izgleda primena tzv. konvergencije sistema, odnosno približavanje anglosaksonskog i kontinentalnog postupka. Kao i da li u Haškom tužilaštvu postoji akt o vrednovanju rada tužilaca, akt o disciplisnkom postupku, odnosno disciplinskoj odgovornosti tužilaca jer su to novi instituti koji su uvedeni u naše zakonodavstvo,“ rekao je Ilić.
Ovakva razmena iskustava je potrebna kaže nam Stevan Lilić, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Udruženja Pravnici za demokratiju.
“Sudovi kao što je Haški tribunal su jedna forma u kojoj se postiže pravda tako što konvergiraju sistemi i anglosaksonskog i kontinentalnog prava. Recimo, jedna od tih inovacija, koju mi imamo u našem krivičnom sistemu, jeste tzv. nagodna sa tužiocima, odnosno institucija zaštićenog svedoka, insajdera i tako dalje. Način na koji se pristupa ovom gledanju, tzv. konvergenciji sistema, anglosaksonskog, kontinentalnog i tako dalje stvara jedan mnogo efikasniji pravni sistem koji je zasnovan na savremenim, pre svega evropskim vrednostima i poštovanju ljudskih prava,” objašnjava Lilić.