Ako je suditi po istorijskom uspehu EU na Balkanu, kako je ocenjen njen posrednički poduhvat u postizanju sporazuma između Beograda i Prištine pre mesec dana, visoka predstavnica EU Cahterine Ashton, položiće medijatorski diplomatski ispit i ovoga puta. Makar ponovo u kasnim noćnim satima dovela premijere Ivicu Dačića i Hashima Tačija do kompromisnog plana implementacije briselskog sporazuma koji je već mesec dana u ćorsokaku.
Okolnost koja ide u prilog scenariju postizanja dogovora o primeni briselskog sporazuma svakako je činjenica da u Briselu ne očekuju nerealno, naime, to da se dogovor primeni odmah i odjednom, već po principu korak po korak. Ono što se mora usaglasiti, međutim, jesu prvi koraci i vremenska mapa puta implementacije.
Da je potrebno da proces sprovođenja sporazuma bar počne pre kraja juna, odnosno, pre nego što čelnici EU odluče o dodeljivanju Srbiji datuma za početak pregovora o članstvu, potvrđuje i Vincent Deger, šef delegacije EU u Srbiji.
I sam srpski premijer Ivica Dačić rekao je nakon susreta sa nemačkim šefom diplomatije Guidom Westerwelleom, a neposredno pred odlazak u Brisel, da do kraja ove nedelje mora biti dogovoren plan za primenu briselskog sprazuma jer u suprotnom, „Bundestag neće dati saglasnost za otpočinjanje pregovora, a onda se tek nalazimo u najtežoj mogućoj situaciji, a to je da smo nešto parafirali i potpisali, ali da primena ne ide kako treba“.
Poruka koju je Westerwelle preneo državnom vrhu Srbije dan pred briselski samit nije mogla biti jasnija: Nemačka traži opipljive rezultate u primeni sporazuma, postupnoj, korak po korak, implementaciji, kako bi se odobrio datum za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU. A da li će poslanici nemačkog parlamenta, čiju većinu čine pripadnici Hrišćansko-demokratske unije, dati zeleno svetlo za dodeljivanje datuma Srbiji zavisiće od signala koji će im poslati njihov šef diplomatije.
Dobra volja i konkretni potezi
I Doris Pack, poslanica ove političke grupacije u Evropskom parlamentu, za Radio Slobodna Evropa kaže da je ključni uslov za to da briselski papir bar počne i da se realizuje:
„Mora bar da bude jasno da dobra volja neće ostati samo na papiru, tražiće se da se vidi da je u konkretnim oblastima počela implementacija. To se ne može izmeriti, ali to mora da bude vidljivo, a biće vidljivo ako dobru volju budu pratili i konkretni potezi. Mora, dakle, da bude jasno da sporazum nije prihvaćen kako bi se pre svega dobio datum pristupnih pregovora sa EU, nego da bez obzira na to zaista postoji namera da se on primeni“, upozorava Pack.
Oko prvih koraka u sprovođenju sporazuma i nema mnogo nepoznanica, s obzirom na to da EU očekuje da se u kosovski legalni sistem uključe sektori bezbednosti i sudstva na severu Kosova. To je i pozicija Berlina, u pogledu koje Westerwelle nije ostavio nikakvu sumnju rekavši da moraju da se rasformiraju paralelne strukture bezbednosti na severu Kosova.
Dvojica premijera, kako Radio Slobodna Evropa saznaje u briselskim krugovima bliskim dijalogu, u ovoj rundi takođe će pretresti pitanja energetike i telekomunikacija, moglo bi se dogoditi i da već tokom ovog sastanka postignu kompromis o kosovskom pozivnom broju, srpskom telekom operateru na severu Kosova i elektroenergetskim kompanijama, ali prvenstvo imaju razgovori o planu implementacije briselskog sporazuma. Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost da tome u junu bude posvećena još jedna runda dijaloga na premijerskom nivou.
Okolnost koja ide u prilog scenariju postizanja dogovora o primeni briselskog sporazuma svakako je činjenica da u Briselu ne očekuju nerealno, naime, to da se dogovor primeni odmah i odjednom, već po principu korak po korak. Ono što se mora usaglasiti, međutim, jesu prvi koraci i vremenska mapa puta implementacije.
Da je potrebno da proces sprovođenja sporazuma bar počne pre kraja juna, odnosno, pre nego što čelnici EU odluče o dodeljivanju Srbiji datuma za početak pregovora o članstvu, potvrđuje i Vincent Deger, šef delegacije EU u Srbiji.
Vincent Deger
„Ovo će zahtevati vreme, kao i u slučaju drugih sporazuma, ali proces mora što pre početi kako bi se sve države članice EU, njihovi ministri i njihovi parlamenti uverili da je sporazum zaista počeo da se sprovodi“, kazao je Deger.I sam srpski premijer Ivica Dačić rekao je nakon susreta sa nemačkim šefom diplomatije Guidom Westerwelleom, a neposredno pred odlazak u Brisel, da do kraja ove nedelje mora biti dogovoren plan za primenu briselskog sprazuma jer u suprotnom, „Bundestag neće dati saglasnost za otpočinjanje pregovora, a onda se tek nalazimo u najtežoj mogućoj situaciji, a to je da smo nešto parafirali i potpisali, ali da primena ne ide kako treba“.
Poruka koju je Westerwelle preneo državnom vrhu Srbije dan pred briselski samit nije mogla biti jasnija: Nemačka traži opipljive rezultate u primeni sporazuma, postupnoj, korak po korak, implementaciji, kako bi se odobrio datum za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU. A da li će poslanici nemačkog parlamenta, čiju većinu čine pripadnici Hrišćansko-demokratske unije, dati zeleno svetlo za dodeljivanje datuma Srbiji zavisiće od signala koji će im poslati njihov šef diplomatije.
Dobra volja i konkretni potezi
I Doris Pack, poslanica ove političke grupacije u Evropskom parlamentu, za Radio Slobodna Evropa kaže da je ključni uslov za to da briselski papir bar počne i da se realizuje:
„Mora bar da bude jasno da dobra volja neće ostati samo na papiru, tražiće se da se vidi da je u konkretnim oblastima počela implementacija. To se ne može izmeriti, ali to mora da bude vidljivo, a biće vidljivo ako dobru volju budu pratili i konkretni potezi. Mora, dakle, da bude jasno da sporazum nije prihvaćen kako bi se pre svega dobio datum pristupnih pregovora sa EU, nego da bez obzira na to zaista postoji namera da se on primeni“, upozorava Pack.
Oko prvih koraka u sprovođenju sporazuma i nema mnogo nepoznanica, s obzirom na to da EU očekuje da se u kosovski legalni sistem uključe sektori bezbednosti i sudstva na severu Kosova. To je i pozicija Berlina, u pogledu koje Westerwelle nije ostavio nikakvu sumnju rekavši da moraju da se rasformiraju paralelne strukture bezbednosti na severu Kosova.
Dvojica premijera, kako Radio Slobodna Evropa saznaje u briselskim krugovima bliskim dijalogu, u ovoj rundi takođe će pretresti pitanja energetike i telekomunikacija, moglo bi se dogoditi i da već tokom ovog sastanka postignu kompromis o kosovskom pozivnom broju, srpskom telekom operateru na severu Kosova i elektroenergetskim kompanijama, ali prvenstvo imaju razgovori o planu implementacije briselskog sporazuma. Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost da tome u junu bude posvećena još jedna runda dijaloga na premijerskom nivou.