Međunarodni dan nestalih, u Srbiji, koja, prema podacima izbegličkih udruženja, traga za 4.000 ljudi nestalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, obeležen je apelom porodica da se ubrza rad na obelodanjivanju njihovih sudbina
„Kako, nakon 20 godina i pored svih dokumenata, ne znam gde počivaju kosti moga sina? To je nepojmljivo! On nije bio nikakav političar ili dobrovoljac, on je bio ekonomista, radio je u Crvenki u šećerani... Običan čovek. Bio je rezervni kapetan, bio je mobilisan, naišao je na zasedu, uhvaćen je i odveden... Skoro će se napuniti 21 godina kako tragam za njim“, priča Irina Olejar, penzionisana učiteljica iz vojvođanskog mesta Ruski Krstur, koja već 21 godinu traga za sinom Romkom, ekonomistom u šećerani u Crvenki, koji je kao rezervista JNA, 1991. godine mobilisan i odveden u Hrvatsku, nakon čega mu se gubi svaki trag.
Romko Olejar, jedan je od 12.656 nestalih na području bivše Jugoslavije prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta. Svedočenje njegove majke i mnogih drugih čiji se bližnji i dalje vode kao nestali, pokazuju koliko je ovaj problem težak i koliko je njegovo rešavanje važno.
Koalicija za Regionalnu komisiju za utvrđivanje istine o žrtvama ratova 90-ih je, povodom ovogodišnjeg dana nestalih, zatražila da prioritet u regionalnoj saradnji budu obelodanjivanje lokacija masovnih grobnica, ekshumacije, identifikacije i predavanje posmrtnih ostataka porodicama žrtava. Predstavnica REKOM-a, Maja Mićić, smatra da se stvari i dalje odvijaju veoma sporo.
„Ne rešava se na adekvatan način ili se ne rešava adekvatnom brzinom, 15 ili 20 godina od kako su se određeni sukobi dešavali. Ono što je važan zadatak REKOM-a i što će biti zadatak REKOM-a kada komisija bude osnovana, jeste i da se pozabavi ovim pitanje. Ali, važno je, i pre nego što REKOM bude osnovan i pre nego što bude mogao aktivnije da se ovim pozabavi, podsetiti javnost na potrebu toga, pre svega zbog porodica žrtava koje još uvek ne znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima“, kaže Mićić.
Srpska udruženja nestalih na području bivše Jugoslavije traže bolju razmenu informacija o novim grobnim mestima, hitno otvaranje i ekshumaciju poznatih pojedinačnih i masovnih grobnica i bržu identifikaciju žrtava.
Predsednica Koordinacije srpskih udruženja nestalih, Nataša Šćepanović, rekla je da su porodice nezadovoljne dinamikom rada nadležnih institucija i apeluje na vlade Srbije i regiona da učine sve da se pronalaženje i identifikacija nestalih privedu kraju.
„Bez obzira na karakter proteklih ratova u regionu, na pobednike i poražene, žrtve zaslužuju posebnu pažnu. Pitanje nestalih je, pre svega, civilizacijsko i humanitarno i kao takvog i u tom kontekstu ga treba i predstavljati i rešavati. Zato danas šaljemo poruku i vapaj svim vladama u regionu, i našoj vladi naravno, da daju svoj maksimum i da se krajnje profesionalno, odgovorno i odlučno posvete rešavanju ovakvih problema“, rekla je Šćepanović.
(FOTOGALERIJA: Obeležavanje Međunarodnog dana nestalih, Beograd)
U Srbiji se, osim sudbina nestalih za kojima tragaju udruženja, proveravaju i informacije o masovnim grobnicama na njenoj teritoriji, gde je u poslednjih desetak godina pronađeno 827 tela kosovskih Albanaca.
Trenutno su otvoreni lokaliteti u Rudnici i Raškoj, ali tamo do sada nisu otkriveni dokazi o postojanju grobnica. Obraćajući se porodicama povodom Međunarodnog dana nestalih, predsednik Vladine komisije za nestale, VeljkoOdalović, ocenio je da je broj nestalih na prostoru bivše Jugoslavije zabrinjavajući i obećao dalji rad na traganju i identifikaciji.
„Nisam zadovoljan onim što smo do sada uradili i neću biti zadovoljan dok se i poslednji nestali ne pronađe. Dokle god postoji ovoliki broj nestalih i dokle god nema odgovornih za te zločine, stanje i stabilizacija stanja u regionu je mnogo teža i neće imati onaj kvalitet za koji se svi deklarativno opredeljuju“, kaže Odalović
Dve decenije nerazjašnjenih sudbina, idu u prilog tvrdnji porodica da se traganje za njihovim najbližima odvija presporo. Dragan Pjevač, predstavnik Udruženja porodica poginulih i nestalih iz Hrvatske “Suza”, ukazuje da teško da će pomaka biti dok se ovaj problem ne reši sistemski
„Svi su u okruženju to rešili samo Srbija nije. Zašto? Ne znam. Pokušalo se, i ja sam bio u jednoj radnoj grupi koja je to pitanje trebalo da reši i reklki su nam da se to mora rešiti odlukom Vlade jer je potreban Zakon, procedura je duga i tako dalje... Sedam smo puta bili na sedam sastanaka i kada smo na kraju već bili, kada smo vladi dali predlog, onda je neko rekao – ne može“, rekao je Pjevač, a dok se problem nestalih ne reši, nadležne će nastaviti da opominju potresne sudbine Irine Olejar i hiljada drugih iz čitavog regiona.
„Do dana današnjeg znam samo da je ubijen, ali grobno mesto i njegove posmrtne ostatke nikako da dobijem. Ja sam već stara, ja ću umreti, a neću dočekati da dobijem kosti svoga sina... da ih nakon 20 godina sakupim, donesem i sahranim pored oca“, kaže Olejar.
„Kako, nakon 20 godina i pored svih dokumenata, ne znam gde počivaju kosti moga sina? To je nepojmljivo! On nije bio nikakav političar ili dobrovoljac, on je bio ekonomista, radio je u Crvenki u šećerani... Običan čovek. Bio je rezervni kapetan, bio je mobilisan, naišao je na zasedu, uhvaćen je i odveden... Skoro će se napuniti 21 godina kako tragam za njim“, priča Irina Olejar, penzionisana učiteljica iz vojvođanskog mesta Ruski Krstur, koja već 21 godinu traga za sinom Romkom, ekonomistom u šećerani u Crvenki, koji je kao rezervista JNA, 1991. godine mobilisan i odveden u Hrvatsku, nakon čega mu se gubi svaki trag.
Romko Olejar, jedan je od 12.656 nestalih na području bivše Jugoslavije prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta. Svedočenje njegove majke i mnogih drugih čiji se bližnji i dalje vode kao nestali, pokazuju koliko je ovaj problem težak i koliko je njegovo rešavanje važno.
Koalicija za Regionalnu komisiju za utvrđivanje istine o žrtvama ratova 90-ih je, povodom ovogodišnjeg dana nestalih, zatražila da prioritet u regionalnoj saradnji budu obelodanjivanje lokacija masovnih grobnica, ekshumacije, identifikacije i predavanje posmrtnih ostataka porodicama žrtava. Predstavnica REKOM-a, Maja Mićić, smatra da se stvari i dalje odvijaju veoma sporo.
„Ne rešava se na adekvatan način ili se ne rešava adekvatnom brzinom, 15 ili 20 godina od kako su se određeni sukobi dešavali. Ono što je važan zadatak REKOM-a i što će biti zadatak REKOM-a kada komisija bude osnovana, jeste i da se pozabavi ovim pitanje. Ali, važno je, i pre nego što REKOM bude osnovan i pre nego što bude mogao aktivnije da se ovim pozabavi, podsetiti javnost na potrebu toga, pre svega zbog porodica žrtava koje još uvek ne znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima“, kaže Mićić.
Srpska udruženja nestalih na području bivše Jugoslavije traže bolju razmenu informacija o novim grobnim mestima, hitno otvaranje i ekshumaciju poznatih pojedinačnih i masovnih grobnica i bržu identifikaciju žrtava.
Predsednica Koordinacije srpskih udruženja nestalih, Nataša Šćepanović, rekla je da su porodice nezadovoljne dinamikom rada nadležnih institucija i apeluje na vlade Srbije i regiona da učine sve da se pronalaženje i identifikacija nestalih privedu kraju.
„Bez obzira na karakter proteklih ratova u regionu, na pobednike i poražene, žrtve zaslužuju posebnu pažnu. Pitanje nestalih je, pre svega, civilizacijsko i humanitarno i kao takvog i u tom kontekstu ga treba i predstavljati i rešavati. Zato danas šaljemo poruku i vapaj svim vladama u regionu, i našoj vladi naravno, da daju svoj maksimum i da se krajnje profesionalno, odgovorno i odlučno posvete rešavanju ovakvih problema“, rekla je Šćepanović.
(FOTOGALERIJA: Obeležavanje Međunarodnog dana nestalih, Beograd)
Obeležavanje Međunarodnog dana nestalih u Beogradu
U Srbiji se, osim sudbina nestalih za kojima tragaju udruženja, proveravaju i informacije o masovnim grobnicama na njenoj teritoriji, gde je u poslednjih desetak godina pronađeno 827 tela kosovskih Albanaca.
Trenutno su otvoreni lokaliteti u Rudnici i Raškoj, ali tamo do sada nisu otkriveni dokazi o postojanju grobnica. Obraćajući se porodicama povodom Međunarodnog dana nestalih, predsednik Vladine komisije za nestale, VeljkoOdalović, ocenio je da je broj nestalih na prostoru bivše Jugoslavije zabrinjavajući i obećao dalji rad na traganju i identifikaciji.
„Nisam zadovoljan onim što smo do sada uradili i neću biti zadovoljan dok se i poslednji nestali ne pronađe. Dokle god postoji ovoliki broj nestalih i dokle god nema odgovornih za te zločine, stanje i stabilizacija stanja u regionu je mnogo teža i neće imati onaj kvalitet za koji se svi deklarativno opredeljuju“, kaže Odalović
Dve decenije nerazjašnjenih sudbina, idu u prilog tvrdnji porodica da se traganje za njihovim najbližima odvija presporo. Dragan Pjevač, predstavnik Udruženja porodica poginulih i nestalih iz Hrvatske “Suza”, ukazuje da teško da će pomaka biti dok se ovaj problem ne reši sistemski
„Svi su u okruženju to rešili samo Srbija nije. Zašto? Ne znam. Pokušalo se, i ja sam bio u jednoj radnoj grupi koja je to pitanje trebalo da reši i reklki su nam da se to mora rešiti odlukom Vlade jer je potreban Zakon, procedura je duga i tako dalje... Sedam smo puta bili na sedam sastanaka i kada smo na kraju već bili, kada smo vladi dali predlog, onda je neko rekao – ne može“, rekao je Pjevač, a dok se problem nestalih ne reši, nadležne će nastaviti da opominju potresne sudbine Irine Olejar i hiljada drugih iz čitavog regiona.
„Do dana današnjeg znam samo da je ubijen, ali grobno mesto i njegove posmrtne ostatke nikako da dobijem. Ja sam već stara, ja ću umreti, a neću dočekati da dobijem kosti svoga sina... da ih nakon 20 godina sakupim, donesem i sahranim pored oca“, kaže Olejar.