Poljoprivrednici u Srbiji čekaju ocenu antimonopolske komisije o eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu. Uz podsećanje da je prošle godine otkupna cena suncokreta bila minimum deset dinara (0,08 evra) viša, poljoprivrednici su od komisije zatražili da ispita da li se otkupljivači ponašaju "kartelski". Ovo je samo jedan u nizu problema na koji se žale. Visoke cene goriva i zakupa zemljišta, sve ih češće primoravaju da svoju zemlju prodaju i traže druge poslove.
"Problem je što je cela zemlja po Vojvodini otišla nebu pod oblake. Otišla je cena zakupa, a cenu zemlje i cenu zakupa diktiraju neki veliki igrači", ovim rečima situaciju na severu Srbije opisuje poljoprivrednik Ivan Vidaković iz Žednika u Bačkoj, oko 170 kilometara od Beograda.
Na slične probleme žali se i Miroslav Grubanov iz naselja Crepaja u južnobanatskom okrugu, tridesetak kilometara od Beograda.
"Živi se svake godine sve gore. Pre su pričali o nekim berzama, o nekim cenama, sad niko ništa. Sednu i dogovore se. Ove godine su izašli sa cenom od 28 dinara za suncokret, prošle godine je bio 36. Pa je l' postoji država ovde? O čemu brine, o investitorima ili o svojim građanima?", pita on.
Upravo su, nezadovoljni otkupnom cenom suncokreta, a nakon što je najveći otkupljivač, kompanija "Viktorija", ponudila 28,5 dinara (0,24 evra) po kilogramu, poljoprivrednici nedavno protestovali zahtevajući sastanak kod resornog ministra. Oni traže da se otkupna cena poveća na 35 dinara (0,29 evra) jer je, kako navode, tolika u okruženju, te da Komisija za zaštitu konkurencije ispita da li se otkupljivači "ponašaju kartelski".
"Prati se kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredviđenih poremećaja preduzeće se mere", obećao je ministar Branislav Nedimović na sastanku sa predstavnicima Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Tokom sastanka je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, konstatovano da je za sada samo jedan proizvođač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, "što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice".
Na pitanje da li je ponuđena cena realna i da li će popustiti ako proizvođači bojkotuju otkup, u "Viktorija grupi" su naveli da su utvrdili konačnu cenu za rod suncokreta za ovu godinu, bez poreza na dodatu vrednost.
Suncokret
"Viktorija grupu" nedavno je kupio vlasnik "MK grupe", biznismen Miodrag Kostić. U saopštenju dve kompanije navedeno je da "MK grupa" u agraru posluje 35 godina, u 70 opština u Srbiji obrađuje 30.000 hektara zemlje i ujedno je najveći izvoznik žitarica, a ostvaruje prihod od preko 600 miliona evra.
"Viktorija grupa", čija je osnovna delatnost trgovina i prerada uljarica, sarađuje sa više od 300 poljoprivrednih zadruga i 40.000 poljoprivrednika.
Prema upozorenjima stručnjaka, koje su izneli nedavnim raspravama koje je organizovao Zrenjaniski socijalni forum, poljoprivredu u Vojvodini poslednjih godina karakteriše enormna koncentracija vlasništva nad zemljištem.
"Ne mogu sedam, osam tajkuna da drže preko 200.000 hektara zemlje", kaže za RSE i agroekonomski analitičar Milan Prostran.
"Mali poljoprivrednici ovde po Žedniku se polako počinju zapošljavati. Moj komšija koji ima 10 hektara zemlje više ne može, u 52 godine je morao da se zaposli, zato što sa 10 hektara više ne možeš da živiš ni sam, a kamoli sa porodicom. Kupuju privatna lica, otimaju se, nije im dosta 500, 800, 1.000 hektara. Oni podižu cene zakupa, a mali polagano, ali sigurno nestaju", navodi poljoprivrednik Ivan Vidaković.
Pročitajte i ovo: Poljoprivredni kombinat Beograd se namešta za ciljanog kupca?Poljoprivrednici se žale i subvencije, koje su, prema njihovoj oceni, minimalne.
"Subvencije su 4.000 dinara (33 evra) po hektaru. Normalne subvencije svuda u Evropi su po 200, 300 evra po hektaru. Ljudi prodaju zemlju malo po malo da bi opstali i vratili dugove. Repromaterijal i cene nafte rastu. Mi jedini možda u svetu nemamo regresirano dizel gorivo. Plaćamo dizel kao što plaćaju automobili", kaže Miroslav Grubanov iz Crepaje.
Junskim protestima u Srbiji, kada su građani nezadovoljni poskupljenjem goriva, svojim vozilima blokirali saobraćajnice, pridružili su se i vojvođanski poljoprivrednici. Sa protesne vožnje traktorima u nekoliko mesta poručili su da gorivo plaćaju gotovo duplo više nego što je to standard u zemljama EU, te da su nezadovoljni generalnim stanjem u poljoprivredi.
"Kod nas je i dalje problem što ne možemo biti konkurenti u okruženju zbog raznih subvencija koje mi nemamo, zbog cene goriva koja je kod nas 160 dinara (1,35 evra) i više. Ja ne znam dokle to tako može ići", rekao je RSE Ivan Vidaković iz Žednika.
Vaš browser nepodržava HTML5
Blokade puteva zbog visoke cene goriva
Odsustvo "sluha" za probleme vojvođanskih paora datira još iz vremena bivše Jugoslavije kada je Vojvodina, po ukupnom stepenu razvijenosti, bila odmah iza Slovenije, ocenjuje Milan Prostran, koji je u to vreme bio na visokim funkcijama u saveznim ministarstvima za poljoprivredu i privredu.
"Uvek je postojao taj jaz i nerazumevanje poljoprivrede u Vojvodini. Ona je definitivno bila žitnica i, što bi narodski rekli, majka hraniteljica svih tadašnjih osam država. Nosila je najveći deo tereta i kada je u pitanju hrana u Srbiji. Taj poljoprivrednik je hranio naciju u najvećim poniženjima, pogotovo u periodu od '92 – '96. godine. Tada je taj seljak izneo ceo teret na svojim plećima", navodi Prostran.
Pročitajte i ovo: Siva zona srpske ekonomijeDanas bi država, prema rečima Milana Prostrana, morala da promeni politiku i da počne da pomaže malim poljoprivrednicima.
"Vojvodina je i dalje u nekom položaju neshvatanja jer, ako vi tom seljaku ukinete 12.000 dinara (oko 100 evra) po hektaru direktne podrške, pa mu posle date samo četiri (33 evra), sigurno će on najviše trpeti. Država danas daje u zakupe (zemljište) i oni to rade po principu podele plena, pa uzme malo lokalna samouprava, uzme malo pokrajina, uzme republika, a kakvo zemljište se ostavlja iza svih tih zakupaca, pitaj boga", dodaje Prostran.
Rešenje vidi u udruživanju "malih" i nekoj vrsti zadrugarstva, ali i predlaže da država fond zemljišta kojim raspolaže "podeli malim farmerima do 20 hektara, jer je to prosečna veličina farme u Evropskoj uniji sa kojom oni mogu da budu konkurentni".
"U suprotnom, veliki će ih pogušiti", upozorava Prostran.
Ivan Vidaković iz Žednika ne veruje da će dočekati drugačiju politiku države.
"Počeli smo da shvatamo da mi igrači drugog poluvremena to nećemo doživiti. Ja evo, danas, sutra 60 godina to neću doživeti", navodi Vidaković.
Iz Ministarstva poljoprivrede do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja - da li se i kakve mere preduzimaju kako bi se pomoglo malim poljoprivrednicima.