Branioci Karadžića tvrde da im sud duguje honorare

Žene Srebrenice očekuju pravdu

(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)

Pravni savjetnici koji u odbrani pred Haškim tribunalom pomažu optuženom Radovanu Karadžiću prestali su obavljati taj posao jer tvrde da im sud nije isplatio honorare. Ovu je izjavu sam Tribunal okarakterizirao kao neosnovanu, a naši sagovornici smatraju da potenciranje priče oko advokatskih honorara zapravo predstavlja još jedan pokušaj ratnog vođe bosanskih Srba da opstruira suđenje.

Haški optuženik Radovan Karadžić u Hagu ima osam pravnih savetnika, tri advokata, dva pravnika i tri istoričara istražitelja. Svi oni odlučili su da taj posao ne rade do daljeg jer tvrde da im Sekretarijat Suda duguje oko 70.000 evra za 3.000 radnih sati koje su utrošili od avgusta 2008., kada ih je Sud zvanično postavio.

Advokat Goran Petronijević, član Karadžićevog pravnog tima, izjavio je za naš radio da Karadžićev tim odbrane jednostavno više ne može da radi:

„Od aprila meseca nije isplaćen ni dinar. Mi smo se finansijski potpuno iscrpli, imamo velike aktivnosti na terenu poslednjih meseci i na kraju smo došli do situacije da jednostavno morao da se obustavi rad. Gospodin Karadžić nema ličnih sredstava da plaća odbranu. Nažalost, novca nema iz drugih izvora. Ako neko kaže da neko finansira gospodina Karadžića, to može samo da bude njegov tim odbrane koji je gotovo šest meseci bez dinara pro bono radio.“


Optuženi Radovan Karadžić žalio se Tribunalu u vezi sa plaćanjem njegovih pravnih savetnika i Žalbeno veće o tome će odlučiti u razumnom roku, rečeno nam je u tom sudu.

IGRA

Nerma Jelačić
, portparolka Haškog tribunala, izjavila je za naš radio da Karadžićevom pravnom timu honorari ne kasne i da je Sekretarijat u podnesku koji je dostavio Karadžiću obrazložio sve troškove i dostavio specifikaciju:

„U kojem, ustvari, piše da je dobio mnogo više nego što pravila nalažu. Znači ono što Tribunal radi je da, u skladu su ovim pravilnikom, obezbjeđuje najveća moguća prava za svakog optuženog, uključujući i optužene koji se sami brane. Što se tiče konkretno ovog predmeta, Sekteratrijat je uzeo u obzir i kompleksnost njegovog predmeta, tako da mu je dodijelio i više nego što je uobičajeno za ove predmete.“


Biljana Kovačević - Vučo
, predsednica JUKO-a, Komiteta pravnika za ljudska prava, izjavila je za naš radio da prava optuženog Radovana Karadžića nikako nisu ugrožena pred Haškim sudom i podseća da se slična priča dogodila i u slučaju optuženog Vojislava Šešelja:

„To je jedna igra, politička igra koju nameću i Šešelj i Karadžić kao jedno sredstvo za manipulaciju - da pokažu kako im sud onemogućava odbranu. Meni je jako žao što oni uspeju da podmetnu jednu priču. Radovan Karadžić se žalio da je finansijski urnisan i da nema para i da sud mora da mu plati - mislim, cela priča je do te mere nategnuta da se na nju ne treba ni osvrtati.“

Beogradski advokat Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo izjavio je za naš radio da veruje da Radovan Karadžić pokušava da odugovlači suđenje i ocenio da pitanje finansiranja njegove odbrane ne bi trebalo da bude važno, već ono zbog čega se i našao u Hagu:

„Osnovno je sumnja da je počinio najteže krivično delo - genocid, i moj odgovor na svako pitanje o njemu je da on treba da odgovara. Mislim da on vrši pritisak na Tribunal, a ne Tribunal na njega.“


Suđenje Radovanu Karadžiću počelo je krajem oktobra, a pošto su sudije delimično odobrile njegov zahtev za odlaganjem, ono se nastavlja 1. marta 2010.

Biljana Kovačević - Vučo kaže da nema dileme da se Haški sud korektno odnosi prema optuženom i da bi javnost više pažnje trebala da obrati na to za šta je Radovan Karadžić optužen:

„Ovde se radi o suštini stvari da je on optužen za najteže zločine protiv čovečnosti, za ratne zločine i za genocid - i da se o tome u našoj sredini, niti u izveštajima medija apsolutno ništa ne govori.“


WATERS O SUĐENJU

Suđenje Radovanu Karadžiću, koje je odgođeno do 1. marta iduće godine, i dalje je tema koja se provlači kroz svjetske medije. Tako u posljednjem izdanju Foreing Policy Timothy William Waters, profesor prava i bivši djelatnik Haškog suda, analizira zašto Karadžićevo suđenje neće pomoći ponovnom ujedinjenju BiH.

„21.jula 2008. godine, kada je napokon uhvaćen Radovan Karadžić, napravio sam kratku turu kroz BiH. Započeo sam ju u Sarajevu, kojeg je Karadžić sa svojim trupama tri godine držao u opsadi, zaustavio se da pojedem pizzu na Palama, njegovom ratnom sjedištu, a zatim prošao kroz Srebrenicu, mjesto najvećeg zločina u bosanskom ratu. Te sam noći u Ulici maršala Tita u Sarajevu gledao slavlje na ulicama, bosanske zastave i povike „Ovo je Bosna!“ Na ulicama Banje Luke nije bilo nikoga. I ovo je Bosna, ali neka druga“, piše Waters. „Bez Titove ulice i bosanskih zastava.“


I to je, nažalost, suština bh. stvarnosti. Karadžiću je počelo suđenje, i kako god to završilo, samo je jedno izvjesno - ubijeni u Srebrenici i dalje će biti mrtvi.



* * *

Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:

Norac neće tražiti pomilovanje

Smanjena kazna Miloševiću za zločine u Sarajevu


* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.