Autonomija za srpske opštine na Kosovu, ali ne po ugledu na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini, nego po ugledu na Kataloniju u Španiji. Po svemu sudeći to je ono što stoji u tekstu iščekivane srpske Platforme koju je predsednik Srbije Tomislav Nikolić predočio liderima opozicionionih partija, dva dana nakon što je sa dokumentom upoznao ambasadore država Evropske unije u Srbiji, a koju je (pre nego oficijelnog iznošenja u javnost) na svoj Internet sajt postavio i američki ekspert za balkanske prilike Danijel Server. Doduše uz oznaku „nezvanično“. Za razliku od niza ranijih platformi ova je verovatno najkonkretnija. Sasvim sigurno probudiće razne komentare, skoro da je sigurno da mnogi će mnogi njeni delovi bez prviše razmišljanja biti neprihvatljivi za Prištinu, ali po prvi put Beograd izlazi sa jasnim predlozima.
Autonomija ali ne samo za na severu (severni deo Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), nego i za one na jugu, poput Štrpca i Gračanice. Sve u duhu modela koji se do sada uglavnom nije potezao:
„U ovom tekstu se najčešće pominje katalonski model. Na njega se najčešće poziva“, izneo je nekadašnji premijer i najvatreniji zagovornik odustajanja od proevrospke politike zarad Kosova Vojislav Koštunica, nakon što je izašao iz Nikolićevog kabineta.
Njemu i ostalim opozicionarima pokazan je dokument koji kao osnovu dijaloga sa Prištinom zacrtava, ako je suditi po dokumentu koji je ranije obelodanio Danijel Server, da „ništa nije dogovoreno, dok se ne dogovori“. Od konkretnih rešenja koja se predlažu - stoji:
- razgovori na visokom političkom nivou trebalo bi da omoguće prevazilaženje institucionalnog paralelizma, ne zalazeći u pitanja međunarodnog i državnog statusa.
- za opštine sa srpskom većinom traži se ujedinjene u zajednicu, sa visokim stepenom teritorijalne i političke autonomije, po ugledu na slučaj Katalonije, kao i da se ta autonomija garantuje najvišim zakonskim aktima Kosova i da iza nje stoje zvaničnici međunarodne zajednice koji učestvuju u pregovorima.
- traži se i poseban status za male enklave, poput sela, za koje se predlaže davanje statusa opštine.
- zahteva se i da autonomne zajednice imaju mogućnost direktne saradnje
sa vlastima u Beogradu, uključujući dodatno finansiranje iz Budžeta Srbije. Takođe bi samostalno odlučivale o izboru i upotrebi simbola.
- novosnovane autonimije imale bi nadležnosti u obrazovanju, zdravstvu, sportu, kulturi, javnom informisanju, energetici, privredi, finansijama, telekomunikacijama ...
- uspostavljanje specijalnih veza Srpske pravoslavne crkve i vlasti u Prištini, kao i međunarodne garancije za pitanje crkvene imovine i aktivnosti na Kosovu, kao i garantovanje povratka Srba izbeglih sa Kosova.
Slede i dve tačke koje su srpske vlasti po prvi put na ovaj način formulisale:
- formiranje dvodomne Skupštine Kosova koja bi imala dom građana i dom regiona i religijskih zajednica kao gornji dom.
- demilitarizacija Kosova pri čemu bi jedine oružane snage bile policijske snage, dok bi garanti bezbednosti bili vojne snage Evropske unije i oružane snage Vojske Srbije i Republike Albanije.
U odnosu na pitanje kosovske nezavisnosti smernice se ne menjaju:
- "u skladu sa međunarodnim zakonom, Ustavom i voljom naroda, Republika Srbija ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".
I možda je poslednji momenat najsporniji upozorava analitičar balkanskih prilika profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber:
“To zvuči veoma nerealno ukoliko uzmete u obzir realno stanje. Da Kosovo jeste nezavisno i da Vlada Kosova neće prihvatiti neki od predloga koji bi uključivali neki povratak, iako je to samo simbolično, pod srpsku vlast”, kaže Biber.
Koliko 17. januara za kada je zakazan četvrti susret kosovskog i srpskog premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića, videće se i šta je, i da li je išta iz dokumenta od šest starnica prihvatljivo za Prištinu. Do tada bi isti tekst trebalo da bude usvojen u Skupštini Srbije, a po prvim utiscima čini se da je u opozicionim redovima još najprihvatljivi za već spomenutog Koštunicu:
“To nije ‘Ahtisari plus’. Treba proći kroz sam tekst. Radi se o rešenju koje je ipak drugačije. On uvodi mnoge nove institucije. Utvrđuje niz nadležnosti kada je reč o autunomiji Srba na Kosovu. Jedino što ostaje ta dilema da li je to autonomija Srba unutar Kosova kao nezavisne države ili pak autonomija Srba unutar Kosova, kao autonomne srpske pokrajine”, kaže Koštunica.
Revizija Ahtisarijevog plana?
U danu u kom je prvake opozicije informisao o tekstu Platforme prvi je u kabinet Tomislava Nikolića stigao lider vodeće opozicione Demokratske stranke, te gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas. Đilas je potom sa konferencije za novinare Platformu koja mu je predstavljena opisao kao “populističku i nerealnu”. Posebno naglašava da ista Platforma:
“U sebi sadrži, između ostalog, i predlog prekida tehničkog dijaloga sa Evropskom unijom. To bi samo po sebi značilo i prekid dalji evrointegracija Srbije. Odnosno, datum za pregovore koji očekujemo sigurno bi bio mnogo dalji nego što danas jeste.”
Ali u oceni koju je izneo Đilas o samoj Platformi (koju su obojica videli), mogao bi se složiti i kritičar odnosa prema kosovskom pitanju, kako ranije tako i aktuelne vlasti, liderom Liberalno demokratske partije Čedomirom Jovanovićem:
„Teško da možemo da podržimo Platformu koja je u ovakvom formatu. Ona mora biti korigovana i to pre svega kroz formulisanje vrlo jasne politike koja će isključiti mogućnost bilo kakvog novog nesporazuma u procesu rešavanja kosovskog problema. Dajte da se vratimo na ona realna pitanja koja mogu da dobiju svoje odgovore.“
S tim u vezi sugeriše i da je za kosovske Srbe Ahtisarijev plan najbolji okvir. Dok, po Jovanoviću, problem poslednjeg rešenja nije samo u sadržini:
„Prvo, mislim da je problem ove Platforme u tome što je vladajuća koalicija podmukla. I što sada mi treba da razmišljamo da li iza ovog dokumenta stoji Vlada ili je ovo dokument samo predsednika Republike. To je za mene ključno pitanje. Očekujem od Dačića da počne politiku da vodi u institucijama gde mu je i mesto. Da prestane sa glumatanjem kog je bilo i previše u poslednjih nekoliko meseci", kaže Jovanović.
Premijer Ivica Dačić, sa drugog mesta, istovremeno:
„U toku su razgovori o tome šta bi moglo da bude rešenje u uslovima da Srbija ne menja svoj stav o nezavisnosti Kosova. Da u toj postojećoj situaciji izbegnemo taj paralelizam institucija. Na koji način da postignemo da to budu institucije koje bi bile prihvatljive i za Albance i za Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako da Platforma nije Sveto pismo ili nešto što je sada uklesano u kamen pa sad mora da se sprovodi. Već se vodi jedan otvoreni razgovor“, poručuje Dačić.
U taj razgovor je uključen i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. Posle sastanka sa Nikolićem agitovao je za postizanje konsenzusa o kosovskom pitanju, sa ciljem da, kako se izrazio, “nadalje ne budemo robovi iste priče”, te da se suočimo sa realnošću. Očigledno zadovoljan onim što mu je predočeno kao nužni korak je naveo:
“Da u okviru tog suočavanja izvlačimo ono što je maksimalno moguće, vodeći računa o interesima ljudi koji su na Kosovu. Koliko sam imao prilike da se, slušajući predsednika, upoznam sa suštinom ove Platforme mislim da ona ide u tom pravcu. I ako, nakon što je budemo pročitali, to i bude potvrđeno mi smo spremni da to podržimo.”
Pastor je iz opozicionih redova i jedini koji je nedvosmisleno iskazao takvu spremnost. Kako je navedeno u saopštenju iz Nikolićevog kabineta, predsednik je upravo zbog “istorijskog značaja” kosovskog pitanja pozvao na konsenzus. Takođe se navodi da su mu četiri stranačka lidera potvrdili da će definitivni stav izneti za nekoliko dana, nakon što Platformu predstave stranačkim kolegama.
Nikolić još podvlači da se Platforma zasniva na celovitosti Srbije. No, za sada su barem otklonjene dileme da se iz Srbije protura ideja o novoj Republici Srpskoj unutar Kosova.
Florijan Biber navodi da upravo iz Platforme proizlazi da bi ovlašćenja autonomije koja se predlaže bila manja od onih koje ima bosanskohercegovački entitet, pogotovu što srpska zajednica na Kosovu ne bi imala pravo veta. Biber zaključuje da ono što Beograd sada predlaže jeste delom revizija Ahtisarijevog plana:
“Jeste revizija. Ali kad čujem taj predlog ponovo mi se čini da srpska Vlada ne poznaje Ahtisarijev plan tako dobro. Oni predlažu da te zajednice imaju pravo na veto u oblastima koje se tiču te zajednice. Nešto jako slično već postoji u Ustavu Kosova koji je usvojen na osnovu Ahtisarijevog predloga. To se naravno ne odnosi na teritorijalnu jedinicu, ali se odnosi na manjine.”
No, s druge strane, podvlači Biber, tekst predloga o kome se govori u ovom trenutku mogao bi predstavljati otklon Srbije od često pominjanih ambicija o podeli Kosova:
“Čini mi se da je tako zato što se predviđa srpska zajednica na Kosovu, ali koja uključuje srpske opštine na jugu", kaže Biber.
A vezivanje subine severa Kosova za južne enklave jeste ključna promena u stavu Srbije, koja je često opominjana da za ljubav preteći raspoloženih sunarodnika sa “severa” zanemaruje pozicije onih koji su razbacani po enklavama u drugim delovima Kosova.
Autonomija ali ne samo za na severu (severni deo Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), nego i za one na jugu, poput Štrpca i Gračanice. Sve u duhu modela koji se do sada uglavnom nije potezao:
„U ovom tekstu se najčešće pominje katalonski model. Na njega se najčešće poziva“, izneo je nekadašnji premijer i najvatreniji zagovornik odustajanja od proevrospke politike zarad Kosova Vojislav Koštunica, nakon što je izašao iz Nikolićevog kabineta.
Njemu i ostalim opozicionarima pokazan je dokument koji kao osnovu dijaloga sa Prištinom zacrtava, ako je suditi po dokumentu koji je ranije obelodanio Danijel Server, da „ništa nije dogovoreno, dok se ne dogovori“. Od konkretnih rešenja koja se predlažu - stoji:
- razgovori na visokom političkom nivou trebalo bi da omoguće prevazilaženje institucionalnog paralelizma, ne zalazeći u pitanja međunarodnog i državnog statusa.
- za opštine sa srpskom većinom traži se ujedinjene u zajednicu, sa visokim stepenom teritorijalne i političke autonomije, po ugledu na slučaj Katalonije, kao i da se ta autonomija garantuje najvišim zakonskim aktima Kosova i da iza nje stoje zvaničnici međunarodne zajednice koji učestvuju u pregovorima.
- traži se i poseban status za male enklave, poput sela, za koje se predlaže davanje statusa opštine.
- zahteva se i da autonomne zajednice imaju mogućnost direktne saradnje
sa vlastima u Beogradu, uključujući dodatno finansiranje iz Budžeta Srbije. Takođe bi samostalno odlučivale o izboru i upotrebi simbola.
- novosnovane autonimije imale bi nadležnosti u obrazovanju, zdravstvu, sportu, kulturi, javnom informisanju, energetici, privredi, finansijama, telekomunikacijama ...
- uspostavljanje specijalnih veza Srpske pravoslavne crkve i vlasti u Prištini, kao i međunarodne garancije za pitanje crkvene imovine i aktivnosti na Kosovu, kao i garantovanje povratka Srba izbeglih sa Kosova.
Slede i dve tačke koje su srpske vlasti po prvi put na ovaj način formulisale:
- formiranje dvodomne Skupštine Kosova koja bi imala dom građana i dom regiona i religijskih zajednica kao gornji dom.
- demilitarizacija Kosova pri čemu bi jedine oružane snage bile policijske snage, dok bi garanti bezbednosti bili vojne snage Evropske unije i oružane snage Vojske Srbije i Republike Albanije.
U odnosu na pitanje kosovske nezavisnosti smernice se ne menjaju:
- "u skladu sa međunarodnim zakonom, Ustavom i voljom naroda, Republika Srbija ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".
I možda je poslednji momenat najsporniji upozorava analitičar balkanskih prilika profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber:
“To zvuči veoma nerealno ukoliko uzmete u obzir realno stanje. Da Kosovo jeste nezavisno i da Vlada Kosova neće prihvatiti neki od predloga koji bi uključivali neki povratak, iako je to samo simbolično, pod srpsku vlast”, kaže Biber.
Koliko 17. januara za kada je zakazan četvrti susret kosovskog i srpskog premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića, videće se i šta je, i da li je išta iz dokumenta od šest starnica prihvatljivo za Prištinu. Do tada bi isti tekst trebalo da bude usvojen u Skupštini Srbije, a po prvim utiscima čini se da je u opozicionim redovima još najprihvatljivi za već spomenutog Koštunicu:
“To nije ‘Ahtisari plus’. Treba proći kroz sam tekst. Radi se o rešenju koje je ipak drugačije. On uvodi mnoge nove institucije. Utvrđuje niz nadležnosti kada je reč o autunomiji Srba na Kosovu. Jedino što ostaje ta dilema da li je to autonomija Srba unutar Kosova kao nezavisne države ili pak autonomija Srba unutar Kosova, kao autonomne srpske pokrajine”, kaže Koštunica.
Revizija Ahtisarijevog plana?
U danu u kom je prvake opozicije informisao o tekstu Platforme prvi je u kabinet Tomislava Nikolića stigao lider vodeće opozicione Demokratske stranke, te gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas. Đilas je potom sa konferencije za novinare Platformu koja mu je predstavljena opisao kao “populističku i nerealnu”. Posebno naglašava da ista Platforma:
“U sebi sadrži, između ostalog, i predlog prekida tehničkog dijaloga sa Evropskom unijom. To bi samo po sebi značilo i prekid dalji evrointegracija Srbije. Odnosno, datum za pregovore koji očekujemo sigurno bi bio mnogo dalji nego što danas jeste.”
Čedomr Jovanović
U objavljenoj nezvaničnoj verziji na engleskim jeziku, uslovljavanje evroprocesa se ne spominje.Ali u oceni koju je izneo Đilas o samoj Platformi (koju su obojica videli), mogao bi se složiti i kritičar odnosa prema kosovskom pitanju, kako ranije tako i aktuelne vlasti, liderom Liberalno demokratske partije Čedomirom Jovanovićem:
„Teško da možemo da podržimo Platformu koja je u ovakvom formatu. Ona mora biti korigovana i to pre svega kroz formulisanje vrlo jasne politike koja će isključiti mogućnost bilo kakvog novog nesporazuma u procesu rešavanja kosovskog problema. Dajte da se vratimo na ona realna pitanja koja mogu da dobiju svoje odgovore.“
S tim u vezi sugeriše i da je za kosovske Srbe Ahtisarijev plan najbolji okvir. Dok, po Jovanoviću, problem poslednjeg rešenja nije samo u sadržini:
„Prvo, mislim da je problem ove Platforme u tome što je vladajuća koalicija podmukla. I što sada mi treba da razmišljamo da li iza ovog dokumenta stoji Vlada ili je ovo dokument samo predsednika Republike. To je za mene ključno pitanje. Očekujem od Dačića da počne politiku da vodi u institucijama gde mu je i mesto. Da prestane sa glumatanjem kog je bilo i previše u poslednjih nekoliko meseci", kaže Jovanović.
Premijer Ivica Dačić, sa drugog mesta, istovremeno:
„U toku su razgovori o tome šta bi moglo da bude rešenje u uslovima da Srbija ne menja svoj stav o nezavisnosti Kosova. Da u toj postojećoj situaciji izbegnemo taj paralelizam institucija. Na koji način da postignemo da to budu institucije koje bi bile prihvatljive i za Albance i za Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako da Platforma nije Sveto pismo ili nešto što je sada uklesano u kamen pa sad mora da se sprovodi. Već se vodi jedan otvoreni razgovor“, poručuje Dačić.
U taj razgovor je uključen i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. Posle sastanka sa Nikolićem agitovao je za postizanje konsenzusa o kosovskom pitanju, sa ciljem da, kako se izrazio, “nadalje ne budemo robovi iste priče”, te da se suočimo sa realnošću. Očigledno zadovoljan onim što mu je predočeno kao nužni korak je naveo:
“Da u okviru tog suočavanja izvlačimo ono što je maksimalno moguće, vodeći računa o interesima ljudi koji su na Kosovu. Koliko sam imao prilike da se, slušajući predsednika, upoznam sa suštinom ove Platforme mislim da ona ide u tom pravcu. I ako, nakon što je budemo pročitali, to i bude potvrđeno mi smo spremni da to podržimo.”
Pastor je iz opozicionih redova i jedini koji je nedvosmisleno iskazao takvu spremnost. Kako je navedeno u saopštenju iz Nikolićevog kabineta, predsednik je upravo zbog “istorijskog značaja” kosovskog pitanja pozvao na konsenzus. Takođe se navodi da su mu četiri stranačka lidera potvrdili da će definitivni stav izneti za nekoliko dana, nakon što Platformu predstave stranačkim kolegama.
Nikolić još podvlači da se Platforma zasniva na celovitosti Srbije. No, za sada su barem otklonjene dileme da se iz Srbije protura ideja o novoj Republici Srpskoj unutar Kosova.
Florijan Biber navodi da upravo iz Platforme proizlazi da bi ovlašćenja autonomije koja se predlaže bila manja od onih koje ima bosanskohercegovački entitet, pogotovu što srpska zajednica na Kosovu ne bi imala pravo veta. Biber zaključuje da ono što Beograd sada predlaže jeste delom revizija Ahtisarijevog plana:
“Jeste revizija. Ali kad čujem taj predlog ponovo mi se čini da srpska Vlada ne poznaje Ahtisarijev plan tako dobro. Oni predlažu da te zajednice imaju pravo na veto u oblastima koje se tiču te zajednice. Nešto jako slično već postoji u Ustavu Kosova koji je usvojen na osnovu Ahtisarijevog predloga. To se naravno ne odnosi na teritorijalnu jedinicu, ali se odnosi na manjine.”
No, s druge strane, podvlači Biber, tekst predloga o kome se govori u ovom trenutku mogao bi predstavljati otklon Srbije od često pominjanih ambicija o podeli Kosova:
“Čini mi se da je tako zato što se predviđa srpska zajednica na Kosovu, ali koja uključuje srpske opštine na jugu", kaže Biber.
A vezivanje subine severa Kosova za južne enklave jeste ključna promena u stavu Srbije, koja je često opominjana da za ljubav preteći raspoloženih sunarodnika sa “severa” zanemaruje pozicije onih koji su razbacani po enklavama u drugim delovima Kosova.