Dok srpski zvaničnici iznose detalje o postignutom dogovoru u utorak da, kako su rekli, sva neakcizna roba i akcizna roba do tri i po tone ima slobodan ulaz na Kosovo, Vlada Kosova ne objašnjava o kakvom se tehničkom dogovoru radi kada je u pitanju plaćanje carine na graničnim prelazima na severu.
Zamenik premijera, Hajredin Kuci, iako nije hteo da komentariše detalje ovih razgovora, kazao je da će Kosovo ostati jedna carinska zona.
“Kosovo ima svoj zakon koji predvidja jednu carinsku zonu, a tako će biti i u budućnosti”, kazao je on.
Iz Carine Kosova kažu da ne poseduju nikakve informacije u vezi postignutog dogovora.
Kosovski analitičar Ardian Arifaj smatra da je teško to komentarisati, obzirom da ne postoje detalji, ali ukoliko ih ima a kriju se, to je zbog reakcije javnosti, kaže Arifaj.
“Kosovski zvaničnici insistiraju na tome da će Kosovo ostati jedinstvena carinska zona, a to je važno za integritet Kosova. Ako imaju neke detalje i to kriju, to je zato što se možda plaše neke reakcije u javnosti, mada dok nemamo više detalja teško je da sudimo o tome. Ono što znamo iz ovog dijaloga je da obe strane interpretiraju sporazume kako njima odgovara i zato smo rezervisani u komentarima na izjave iz Prištine i Beograda. Izgleda da Briselu to odgovara, jer ovako izgleda da su svi srećni sa sporazumima”, kaže Arifaj.
Arifaj dodaje da je tokom procesa dijaloga Prištine I Beograda transparentnost bila problem, na šta su se žalili kako ljudi iz medija tako I civilno društvo.
“Izgleda da je namerno dogovorena ova politika, da svaka strana ima svoju interpretaciju pa da svi ispadnu kao pobednici i srećni sa onim što se dogovorilo u Briselu”, kaže on.
Analitičar Shenoll Muharremi ističe da se dijalog Prištine I Beograda pretvorio u igru različitih interpretacija.
“Nastavlja se stara pesma neobjavljivanja postignutih sporazuma u Briselu, a mi dok ne vidimo te sporazume ne možemo spekulisati šta tačno postiglo. U svakom slučaju, vidi se da se dijalog, uz dozvolu Brisela, pretvorio u igru različitih interpretacija, a to može rizikovati održivost sprovođenja sporazuma uzimajući u obzir da su oni u interes građana. Zato je jako važno da ovaj proces bude transparentan I da se sporazumi postižu u saradnji sa građanima, kojima su inače namenjeni”, kaže Muharremi.
Zamenik premijera, Hajredin Kuci, iako nije hteo da komentariše detalje ovih razgovora, kazao je da će Kosovo ostati jedna carinska zona.
“Kosovo ima svoj zakon koji predvidja jednu carinsku zonu, a tako će biti i u budućnosti”, kazao je on.
Iz Carine Kosova kažu da ne poseduju nikakve informacije u vezi postignutog dogovora.
Kosovski analitičar Ardian Arifaj smatra da je teško to komentarisati, obzirom da ne postoje detalji, ali ukoliko ih ima a kriju se, to je zbog reakcije javnosti, kaže Arifaj.
“Kosovski zvaničnici insistiraju na tome da će Kosovo ostati jedinstvena carinska zona, a to je važno za integritet Kosova. Ako imaju neke detalje i to kriju, to je zato što se možda plaše neke reakcije u javnosti, mada dok nemamo više detalja teško je da sudimo o tome. Ono što znamo iz ovog dijaloga je da obe strane interpretiraju sporazume kako njima odgovara i zato smo rezervisani u komentarima na izjave iz Prištine i Beograda. Izgleda da Briselu to odgovara, jer ovako izgleda da su svi srećni sa sporazumima”, kaže Arifaj.
Arifaj dodaje da je tokom procesa dijaloga Prištine I Beograda transparentnost bila problem, na šta su se žalili kako ljudi iz medija tako I civilno društvo.
“Izgleda da je namerno dogovorena ova politika, da svaka strana ima svoju interpretaciju pa da svi ispadnu kao pobednici i srećni sa onim što se dogovorilo u Briselu”, kaže on.
Analitičar Shenoll Muharremi ističe da se dijalog Prištine I Beograda pretvorio u igru različitih interpretacija.
“Nastavlja se stara pesma neobjavljivanja postignutih sporazuma u Briselu, a mi dok ne vidimo te sporazume ne možemo spekulisati šta tačno postiglo. U svakom slučaju, vidi se da se dijalog, uz dozvolu Brisela, pretvorio u igru različitih interpretacija, a to može rizikovati održivost sprovođenja sporazuma uzimajući u obzir da su oni u interes građana. Zato je jako važno da ovaj proces bude transparentan I da se sporazumi postižu u saradnji sa građanima, kojima su inače namenjeni”, kaže Muharremi.
