Izbori, od kojih Srbiju deli svega nekoliko meseci, biće drugačiji od svih dosadašnjih u poslednjih jedanaest godina, procene su analitičara. I to ne pre svega zbog do sada nezabeležene ekonomske krize i ljudi koji žive ispod granice siromaštva čiji broj se približio jednom milionu, već više zbog percepcije građana da su se svi izmenili na vlasti, da su svi isti i da nikome ne treba verovati.
Ogromna je masa socijalno-ekonomski i politički nezadovoljnih građana, koji kažu da nemaju za koga da glasaju. Među njima su i oni koji su pre četiri godine bili očarani, a sada razočarani Demokratskom strankom, stubom vladajuće koalicije.
I naša mini-anketa u Beogradu pokazuje da su građani razočarani u sve partije i da su u velikoj meri nepoverljivi i neodlučni za koga će glasati:
- Glasali smo za Demokrate, ali izneverili su nas. Ne znamo, još razmišljamo.
- Ja sam odlučio, ali verujem da su mnogi neodlučni, zbog nemanja izbora.
- Odmah da kažem, za ovu vlast nisam, ali i ne vidim koja će to nova da nam dođe da donese poboljšanje. Sve je to čista borba za vlast. Nisam još odlučio, ne znam.
- Ni za koga više, zato što su svi kao muzička stolica – trče, trče ko će pre da sedne. Svi isto rade.
Uprkos velikom nezadovoljstvu građana, Vladimir Goati, politički analitičar i čelnik Transparentnosti Srbija, ne očekuje veliku apstinenciju na sledećim izborima. On podseća da primeri zapadnih zemalja u vreme konjunkture pokazuju da ima mnogo apstinenata jer se birači rukovode logikom „stvar ide dobro i bez moje intervencije“.
I obrnuto – u vremenima krize, građani imaju potrebu da promene tok stvari aktivnim odnosom prema izborima. Upitan kakvu izbornu artikulaciju bi višemilionsko nezadovoljstvo i bes u Srbiji mogli proizvesti, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Moglo bi da smanji podršku Demokratskoj stranci, pri čemu ja ne sumnjam da će ona, zajedno sa Srpskom naprednom strankom, ostati mega-stranka, bez obzira što u ovom momentu SNS u odnosu na DS prednjači za jača prsa, što bi se reklo. Pitanje je, naravno, da li će sa tom smanjenom podrškom Demokratska stranka uspeti da privuče neke druge, manje, partije – mislim na Liberalno-demokratsku partiju, G17 plus, manjinske partije – da zajedno izvojuju većinu u parlamentu“.
Da li ogromno socijalno nezadovoljstvo automatski radi za noseći stub opozicije i glavnog rivala Demokrata Srpsku naprednu stranku?
„Srpska napredna stranka ima velike šanse da, relativno gledano, bude najjača partija, ali to još uvek ne znači i vladajuća partija u narednom mandatu“, ocenjuje Goati.
Birači „prema džepu“
Da je globalna percepcija građana Srbije da zapravo i nemaju izbora jer su svi učesnici već bili na vlasti, neuspešno potrošili sve velike izborne teme, pa time i biračko poveranje, slaže se i Svetlana Logar, čelnica Strateškog marketinga. Ona zato procenjuje da će na sledećim izborima odlučujući momenat biti kvalitet kampanja izbornih učesnika.
„Neće više biti dovoljno obećati 200 000 radnih mesta ili 1000 evra za akcije, građani će biti mnogo nepoverljiviji i oprezniji jer je ta vrsta poverenja uveliko potrošena“, ocenjuje Logar.
Ono što aktuelnu partijsku scenu Srbije razlikuje od prošlih i svih prethodnih izbora, ukazuje sagovornica RSE, jeste što se u percepciji birača, u velikoj meri izgubila distinktivnost, odnosno, razlika u ideološkoj profilisanosti između političkih stranaka.
„Dakle, nema više nekih zaoštrenih razlika, što se i ogleda u istraživanjima javnog mnenja. Kada pitate građane za koga bi glasali, oni vam kažu da bi birali svoje preferisane stranke, ali odmah zatim dodaju da nisu baš sasvim sigurni i da imaju i druge izbore. Drugim rečima, mnogo građana se koleba između stranaka. Uz to je, bar ovog trenutka, jako veliki procenat onih koji kažu da bi možda bili apstinenti ili da su neodlučni za koga da glasaju“, kaže Logar.
Kad je reč o biračkoj percepciji kapitalnih propusta i grešaka vladajuće partije koji nisu uzrokovani međunarodnim okolnostima i svetskom ekonomskom krizom, izdvaja se ukazivanje na nedovoljno odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. To joj građani veoma zameraju.
Zameraju i nerealna obećanja jednog broja funkcionera vladajuće koalicije, zbog kojih će je kazniti oni birači koji glasaju „prema džepu“, a takvih je zaista mnogo, primećuje Vladimir Goati.
Ko bi mogao pobrati glasove razočaranih koji su prošli put glasali za Demokrate?
„Beneficijari nezadovoljstva učinkom ključne partije mogli bi biti LDP i G17 plus, odnosno, Udruženi regioni Srbije, a moguće je da će se i jedan broj birača partija nacionalnih manjina koji su do sada u velikom broju glasali za Demokratsku stranku, na sledećim izborima prikloniti Savezu vojvođanskih Mađara i drugim nacionalnim partijama“, procenjuje Goati.
Ogromna je masa socijalno-ekonomski i politički nezadovoljnih građana, koji kažu da nemaju za koga da glasaju. Među njima su i oni koji su pre četiri godine bili očarani, a sada razočarani Demokratskom strankom, stubom vladajuće koalicije.
I naša mini-anketa u Beogradu pokazuje da su građani razočarani u sve partije i da su u velikoj meri nepoverljivi i neodlučni za koga će glasati:
- Glasali smo za Demokrate, ali izneverili su nas. Ne znamo, još razmišljamo.
- Ja sam odlučio, ali verujem da su mnogi neodlučni, zbog nemanja izbora.
- Odmah da kažem, za ovu vlast nisam, ali i ne vidim koja će to nova da nam dođe da donese poboljšanje. Sve je to čista borba za vlast. Nisam još odlučio, ne znam.
- Ni za koga više, zato što su svi kao muzička stolica – trče, trče ko će pre da sedne. Svi isto rade.
Uprkos velikom nezadovoljstvu građana, Vladimir Goati, politički analitičar i čelnik Transparentnosti Srbija, ne očekuje veliku apstinenciju na sledećim izborima. On podseća da primeri zapadnih zemalja u vreme konjunkture pokazuju da ima mnogo apstinenata jer se birači rukovode logikom „stvar ide dobro i bez moje intervencije“.
I obrnuto – u vremenima krize, građani imaju potrebu da promene tok stvari aktivnim odnosom prema izborima. Upitan kakvu izbornu artikulaciju bi višemilionsko nezadovoljstvo i bes u Srbiji mogli proizvesti, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Moglo bi da smanji podršku Demokratskoj stranci, pri čemu ja ne sumnjam da će ona, zajedno sa Srpskom naprednom strankom, ostati mega-stranka, bez obzira što u ovom momentu SNS u odnosu na DS prednjači za jača prsa, što bi se reklo. Pitanje je, naravno, da li će sa tom smanjenom podrškom Demokratska stranka uspeti da privuče neke druge, manje, partije – mislim na Liberalno-demokratsku partiju, G17 plus, manjinske partije – da zajedno izvojuju većinu u parlamentu“.
Da li ogromno socijalno nezadovoljstvo automatski radi za noseći stub opozicije i glavnog rivala Demokrata Srpsku naprednu stranku?
„Srpska napredna stranka ima velike šanse da, relativno gledano, bude najjača partija, ali to još uvek ne znači i vladajuća partija u narednom mandatu“, ocenjuje Goati.
Birači „prema džepu“
Da je globalna percepcija građana Srbije da zapravo i nemaju izbora jer su svi učesnici već bili na vlasti, neuspešno potrošili sve velike izborne teme, pa time i biračko poveranje, slaže se i Svetlana Logar, čelnica Strateškog marketinga. Ona zato procenjuje da će na sledećim izborima odlučujući momenat biti kvalitet kampanja izbornih učesnika.
Svetlana Logar, foto: Vesna Anđić
„Neće više biti dovoljno obećati 200 000 radnih mesta ili 1000 evra za akcije, građani će biti mnogo nepoverljiviji i oprezniji jer je ta vrsta poverenja uveliko potrošena“, ocenjuje Logar.
Ono što aktuelnu partijsku scenu Srbije razlikuje od prošlih i svih prethodnih izbora, ukazuje sagovornica RSE, jeste što se u percepciji birača, u velikoj meri izgubila distinktivnost, odnosno, razlika u ideološkoj profilisanosti između političkih stranaka.
„Dakle, nema više nekih zaoštrenih razlika, što se i ogleda u istraživanjima javnog mnenja. Kada pitate građane za koga bi glasali, oni vam kažu da bi birali svoje preferisane stranke, ali odmah zatim dodaju da nisu baš sasvim sigurni i da imaju i druge izbore. Drugim rečima, mnogo građana se koleba između stranaka. Uz to je, bar ovog trenutka, jako veliki procenat onih koji kažu da bi možda bili apstinenti ili da su neodlučni za koga da glasaju“, kaže Logar.
Kad je reč o biračkoj percepciji kapitalnih propusta i grešaka vladajuće partije koji nisu uzrokovani međunarodnim okolnostima i svetskom ekonomskom krizom, izdvaja se ukazivanje na nedovoljno odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. To joj građani veoma zameraju.
Zameraju i nerealna obećanja jednog broja funkcionera vladajuće koalicije, zbog kojih će je kazniti oni birači koji glasaju „prema džepu“, a takvih je zaista mnogo, primećuje Vladimir Goati.
Ko bi mogao pobrati glasove razočaranih koji su prošli put glasali za Demokrate?
„Beneficijari nezadovoljstva učinkom ključne partije mogli bi biti LDP i G17 plus, odnosno, Udruženi regioni Srbije, a moguće je da će se i jedan broj birača partija nacionalnih manjina koji su do sada u velikom broju glasali za Demokratsku stranku, na sledećim izborima prikloniti Savezu vojvođanskih Mađara i drugim nacionalnim partijama“, procenjuje Goati.