Apatiju i masovnu depresiju zbog materijalne i političke bede jedanaest godina nakon demokratskih promena građani često objašnjavaju time da za razliku od Miloševićevog vakta, pred njima više nema nikakvog boljeg izbora. Mnogi zato kažu da na proleće neće ni glasati.
U poslednje vreme, međutim, čuju se predlozi intelektualaca i političkih analitičara da je od neizlaska na izbore bolja opcija partije kazniti tako što će se na izbore izaći i u biračku kutiju ubacivati nevažeći, tzv. beli listići.
Sve demokratske opcije su se za poslednjih deset godina izmenjale na vlasti i pokazalo se da su sve manje-više iste.
Iza privida pluralizma i demokratije u Srbiji je zapravo na sceni surova i sirova partokratija. Bez obzira na to koja stranka je na vlasti ili stub vlasti, srpskom društvu se u poslednjih deset godina malo šta dobro dogodilo jer su korumpirani partijski vrhovi u sprezi sa krupnim kapitalom državu “raskomadali” i međusobno podelili i unovčili.
Kako iskoristiti predstojeće izbore i kazniti odgovorne za uspostavljanje diktature partija koja je “pojela” državu i društvo?
Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na Beograskom univerzitetu, smatra da građani svoje opravdano nezadovoljstvo ne treba da ispolje neizlaskom na glasanje; naprotiv, uverena je da bi političarima oduzeli legitimitet na sledećim izborima time što bi u kutije ubacivali nevažeće glasačke listiće.
Kao primer je navela Bosnu i Hercegovinu u kojoj je na poslednjim opštim izborima bilo preko 20 procenata poništenih listića. Iako ne jedini, to je po mišljenju mnogih analitičara, jedan od razloga što centralni organi vlasti ni godinu dana nakon izbora nisu formirani.
Veliki broj takvih nevažećih listića, kaže Vodinelićeva, značio bi da buduća vlast proizašla iz takvih izbora ne bi imala legitimitet.
“Mislim da je ideja da građani izađu na izbore, ali da učine glasački listić nevažećim posledica njihove potrebe da oduzmu legitimnost bilo kojoj vlasti koja bi še formirala posle novih izbora. Politički legitimitet je ozbiljna stvar. Način da se politički legitimitet uskrati bilo kojoj političkoj stranci, dakle, jeste izaći na izbore i precrtati glasački listić ili napisati bilo koju poruku koja taj listić čini nevažećim”, objašnjava Vodinelić.
"Tako nešto neće uspeti"
Sagovornica Radija Slobodna Evropa svesna je da bi, ako bi se realizovao, ovakav predlog mogao ići na štetu stranaka demokratske provenijencije, a u korist desnih i reakcionarnih partija, ali dodaje:
“Ako nemate nikakvu mogućnost izbora jer su oni koji bi trebalo da budu demokrate vukli duboko nedemokratske poteze koji su doveli u pitanje parlamentarizam a uveli na velika i mala vrata partokratiju ili vladavinu političkih stranaka, onda mislim da građani imaju pravo da reaguju tako što će im uskratiti politički legitimitet”, kaže Vodinelić.
Vesna Rakić - Vodinelić
I Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta, ocenjuje da nevažeći listić nedvosmisleno izražava nezadovoljstvo, ne ostavljajući prostor vlasti da neizlazak na izbore manipulativno objašnjavaju.
“Meni se čini da veliki broj ljudi neće više u ovome da učestvuje i neće da glasa. Ako je to tako, onda smatram da bi bilo bolje da ti ljudi predaju nevažeće listiće nego da ne izađu na izbore”, kaže Turajlić.
Ubacivanje nevažećih listića u kutije jeste legitimno sredstvo birača da kazne partije, ali nije realno očekivati da tako nešto u Srbiji uspe, ocenjuje, međutim, Zoran Lučić iz Centra za demokratske izbore:
“Tako nešto nikad nije uspevalo ovde, a to što se zahteva od biračkog tela jako je komplikovano. Znate, pola biračkog tela ovde ima problema sa pismenošću, i sad treba da izađu na biračko mesto i da nešto napišu na listiću, dajte molim vas! To mogu da urade samo pojedinci, ali to će biti užasno mali procenat. A čak i kad bi uspelo da veliki broj ljudi – deset, dvadeset, trideset odsto - ubaci nevažeće listiće, vlast bi to prosto ignorisala po sistemu – mi smo izabrani po zakonu, mi pravimo vladu i ćao. Jedini način da se ovde čovek bori protiv partokratske države jeste borba janošću”, ocenjuje Lučić.
