Marliere: Dolazak ultradesnice na vlast u Francuskoj bio bi prekretnica za Evropu

Mislim da bi uspeh krajnje desnice u Francuskoj bio apsolutna prekretnica za Evropu. Francuska je jedna od osnivačica Evropske unije i njena veoma važna članica, kaže za Radio Slobodna Evropa Filip Marlije (Philippe Marliere), profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu (University College London).

"Pomislite, na primer, na situaciju u Ukrajini i agresorski rat Rusije. Marin Le Pen je u nedavnoj prošlosti bila prilično prijateljski nastrojena prema Putinu. Takođe je oklevala sa podrškom slanja oružja Ukrajini. Tako da bi postojala brojna pitanja u međunarodnim poslovima za koja bi Bardelina vlada (ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja) bila u poziciji da kaže Makronu, mi to ne želimo. I Makron bi sigurno morao da pravi kompromise", ističe Marlije.

On smatra da ako se ne formira front protiv krajnje desnice, ona bi mogla biti na putu da osvoji apsolutnu većinu u drugom krugu izbora.

Marlije navodi da mnogi u Francuskoj smatraju da je predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) odgovoran za uspon krajnje desnice.

"On je imao sve karte u rukama 2017. kada je prvi put izabran. Raspolagao je sa apsolutnom većinom. Bio je veoma moćan u Francuskoj i Evropi. Sada je izgleda izgubio sve. Nije morao da pre tri nedelje raspusti skupštinu. To je bilo potpuno nepotrebno i loše osmišljeno. Tu odluku je doneo bez konsultacija i posledice su užasne. Dakle, Makron je prilično odgovoran za ovu situaciju", ocenjuje Marlije.

Drugi razlog je što je došao na vlast 2017. godine kao neka vrsta liberala sa idejom da ponovo dinamizira ekonomiju. Istovremeno se prikazivao i na političkom planu kao liberal, inkluzivan, otvoren prema različitostima Francuske.

"U stvari, te najavljene politike nije primenio. Otkako je na vlasti, on je potencirao na zakonima koji su u mnogome preuzeti iz agende Nacionalnog okupljanja o imigraciji, islamu. Makron je smatrao da će neutralisati krajnju desnicu tako što će prihvatiti neke od njenih politika što se, naravno, pokazalo netačnim. Ako to radite, samo legitimišete krajnju desnicu. To se desilo. Zato su se sada birači potpuno ohrabrili. Oni misle da je krajnja desnica stranka kao i svaka druga, što nije tačno. Mislim da je Makron definitivno krivac za ovaj haos", smatra Marlije.

Referendum o zaustavljanju krajnje desnice

RSE: Ultradesničarska stranka Nacionalno okupljanje (RN) vodi nakon prvog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj približivši se osvajanju vlasti kao nikada do sada. Da li će uspeti da osigura pobedu u drugom krugu čak i da osvoji većinu u parlamentu ili će široka koalicija na koju poziva francuski predsednik Emanuel Makron moći da spreči Nacionalno okupljanje da dođe na vlast?

Marlije: Nacionalno okupljanje je posle prvog kruga u veoma jakoj poziciji da pobedi na ovim izborima. Ostaje da se vidi da li će imati apsolutnu većinu u Nacionalnoj skupštini. Moguća je i politička blokada ako nijedna stranka ne bude imala većinu što bi vodilo nestabilnosti.

Izgledna su dva scenarija na koja će uticati niz faktora. Pre svega zavisi od toga da li će se Ujedinjena levica, koja je zauzela drugo mesto i stranka predsednika Emanuela Makrona, koja je trećem mestu sa velikim zaostatkom iza prve dve grupacije, uspeti da se dogovore da se treći kandidat povuče i pozove da se glasa za drugoplasiranog.

Na primer, ako je kandidat Makronove stranke treći u nekoj izbornoj jedinici, dok su prva dva iz Nacionalnog okupljanja i Ujedinjene levice, onda bi on mogao da pozove svoje birače da glasaju za levicu.

Naravno, postavlja se pitanje zašto bi to uradio kada su Makron i Ujedinjena levica politički protivnici? Oni bi tu učinili u ime višeg interesa a to je sprečavanje krajnje desnice da dođe na vlast.

Dakle, ovo su veoma dramatični izbori, u kome nije opredeljivanje kao ranije između kandidata levog ili desnog centra, već neka vrsta referenduma u cilju zaustavljanja krajnje desnice.

Mogu li Makron i Ujedinjena levica zajedno?

RSE: Da li je realna takva vrsta dogovora iako je Ujedinjena levica najavila da će postupati kao što ste vi rekli, ali nije jasno da li će Makron slediti taj scenario imajući u vidu i da je u tom bloku i partija Žan Luk Melanšona (Jean Luc Melenchon) Nepokorena Francuska.

Marlije: U tome je čitav problem, jer su juče uveče, naravno, svi pažljivo pratili šta će o tome reći Makron, premijer Gabrijel Atal i drugi čelnici njegove partije.

Čuli su se različiti stavovi. Neki ne bi da se povuku kako bi omogućili prolaz kandidata levice zato što je njen deo i radikalna ili ekstremna levica, mislim pre svega na Melanšonovu stranku.

Dakle, to je zaista problem. Imaju dva dana da donesu odluku, tačnije do utorka, jer u svakoj izbornoj jedinici kandidati u kojojo žele da se povuku moraju to da kažu javno.

Ako to ne urade, onda će se u nekoliko stotina izbornih jedinica nadmetati kandidati Nacionalnog okupljanja, Ujedinjene levice i Makronove stranke. Ako se na taj način podele glasovi Ujedinjene levice i Makronove stranke, onda se pobeda krajnje desnice čini izvesnijom.

RSE: Neizvesno je šta će učini pre svega Makron, da li će se nekako dogovoriti o zajedničkom nastupu sa Ujedinjenom levicom. Kakva je situacija sa Republikanskom strankom, bivšim degolistima?

Njen lider Erik Sjoti je pozvao uoči izbora na savez sa Nacionalnim okupljanjem. Stranka ga je kritikovala, ali da li će stati uz ekstremnu desnicu ili Makrona?

Marlije: Stanje među republikancima, odnosno partiji Žaka Širaka, Nikole Sarkozija, veoma je nestabilno i konfuzno jer je, kako ste istakli, njihov lider odlučio da sklopi savez sa krajnjom desnicom, pa je isključen iz stranke.

Dakle, republikanski glasovi su podeljeni. Ipak, sinoć su prošli prilično dobro obezbedivši deset odsto glasova iako su u anketama stajali slabije. Tako da su i oni u poziciji da uđu u taj takozvani republikanski front protiv krajnje desnice.

Međutim, loša je vest da je nekoliko njihovih lidera već reklo da neće povući kandidaturu u drugom krugu kako bi omogućili prolaz levici. To znači da front protiv krajnje desnice nije ujedinjen. Neki republikanci ističu da ne žele da biraju između krajnje desnice i krajnje levice, jer je i ona opasna kao i ultradesnica.

Bez jedinstvenog fronta, desnica dolazi na vlast

RSE: Šta je najverovatniji scenario?

Marlije: Mislim da postoje tri scenarija. Prvi je nešto lakši. Sledeće nedelje, krajnja desnica dobija apsolutnu većinu. Dakle, tu nema problema. Predsednik Makron će morati da pozove Žordana Bardelu, 28-godišnjeg lidera Nacionalnog okupljanja i političara koji se još nije dokazao kao političar, da postane premijer.

Žordan Bardela, juni 2024.

Dakle, u Francuskoj bi se u tom slučaju formirala vlada krajnje desnice. Drugi scenario je blokirani parlament sa krajnjom desnicom koja je pojedinačno najjača, ali nema većinu.

Bardela je već rekao da ako njegova stranka ne dobije apsolutnu većinu, neće prihvatiti poziciju premijera jer neće moći da usvaja zakone bez dovoljno glasova.

Postoji i treći scenario, da u slučaju nepostojanja parlamentarne većine, Makron pokuša da organizuje neku vrstu vlade nacionalnog jedinstva sa ljudima sa različitih strana političkog spektra - sa nekim poslanicima sa levice, zatim centra, desnog centra uključujući pojedine republikance.

Mislim da su najverovatniji scenariji broj jedan i dva. Ako ne bude formiran front protiv krajnje desnice, ona bi mogla biti na putu da osvoji apsolutnu većinu.

Le Pen bila prijateljski nastrojena prema Putinu

RSE: Kakav god scenario da se ostvari, Nacionalno okupljanje će biti pojedinačno najjača grupacija. Kako će se to odraziti na dalji uspon desnice, koji je očigledan u poslednje nekoliko godina, ne samo u Francuskoj, već i u Evropi uopšte?

Marlije: Kao što znate, postoji trend širom Evrope svojevrsnog naleta krajnje desnice. Ne možemo baš da upotrebimo reč uspon za poslednje izbore za Evropski parlament.

Povećala je broj poslanika, ali prilično umereno. U nekim zemljama nije ojačala, ali bez obzira na to ona je sve snažnija, ima moć. Mislim na Mađarsku, Italiju. Naravno, te stranke nisu u potpunosti ujedinjene u Evropi.

To je verovatno njihova slabost, jer su u Evropskom parlamentu njihovi poslanici u različitim parlamentarnim grupama i ne uspevaju uvek da se dobro snađu. Između Mari Le Pen i Đorđe Meloni (italijanske premijeke) očito nema bliskosti. Ali mislim da bi uspeh krajnje desnice u Francuskoj bio apsolutna prekretnica za Evropu. Francuska je jedna od osnivačica i njena veoma važna zemlja.

Naravno, kada su u pitanju međunarodna pitanja pomislite, na primer, na situaciju u Ukrajini i agresorski rat Rusije. Kao što znate, Marin Le Pen je u nedavnoj prošlosti bila prilično prijateljski nastrojena prema Putinu.

Takođe je oklevala sa podrškom slanja oružja Ukrajini. Tako da bi postojala brojna pitanja u međunarodnim poslovima, za koja bi Bardelina vlada bila u poziciji da kaže Makronu, mi to ne želimo. I Makron bi sigurno morao da pravi kompromise.

Kada je reč o izvršnoj vlasti i predsednik i premijer imaju moć, tako da bi to bila veoma teška pozicija za Makrona čiji bi uticaj bio znatno smanjen ako Nacionalno okupljanje formira vladu.

Marine Le Pen (na fotografiji iz 2017. sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi) takođe je oklevala sa podrškom slanja oružja Ukrajini, podseća Marlije.

Otežana pomoć Ukrajini

RSE: Ako Nacionalno okupljanje formira vladu, da li bi to vodilo ne samo smanjenju francuske podrške Ukrajini već i celokupne evropske?

Marlije: Mislim da da. Trenutno Makron, kao što znate, veoma podržava Ukrajinu. U slučaju da Nacionalno okupljanje formira vladu, ono bi odugovlačilo, što bi otežalo Evropi da šalje oružje i finansijsku pomoć Ukrajini.

Biće svašta. Znate, ne morate biti direktno protiv Ukrajine. Dovoljno je da odugovlačite i time otežavate situaciju, jer se gubi vreme koje je od suštinske važnosti za Ukrajinu, kojoj je sada potrebno oružje i sva ostala podrška. Stoga se može očekivati mnogo haotičnije stanje u Evropei, ako krajnja desnica dođe na vlast u Francuskoj.

Jačanje antiimigrantske politike

RSE: To bi verovatno vodilo i jačanju antiimigratnske politike?

Marlije: To je delimično razlog zašto se naziva krajnjom desnicom, jer je opsesivno nativistička, protiv migracija, a takođe obuzeta raspravama o tome šta znači biti Francuz.

Oni žele da redefinišu pravo na državljanstvo (Jus soli), koje je veoma liberalno u Francuskoj. Ako ste rođeni na francuskom tlu, a roditelji su vam stranci, do 18. godine automatski postajete Francuz. Nacionalno okupljanje želi da promeni tu klauzulu.

Takođe, da sprovedu politiku koja se zove nacionalna preferencija. To znači davanje prednosti francuskim državljanima kada su u pitanju benefiti, dodeljivanje socijalnih stanova, poslova.

To je diskriminacija. Takva praksa je sada protivzakonita, ali Nacionalno okupljanje bi želelo da revidira ustav da bi moglo da primeni tu politiku. To bi zaista redefinisalo zemlju i bilo protiv vrednosti Francuske liberalne, univerzalističke revolucije iz 1789.

Biti Francuz znači biti deo zajednice, a ne određene nacije ili vere. Nacionalno okupljanje upravo želi da to uspostavi. Zato je ultradesničarska stranka.

Glasač pored plakata Nacionalnog okupljanja, na dan izbora, 30. juni 2024.

RSE: Znači da će to uticati ne samo na situaciju u Francuskoj, već i na sveukupno jačanje antimigrantske agende na evropskom nivou?

Marlije: Nema sumnje da bi to ojačalo sve one u Evropi, bez obzira na državu, a ima ih dosta koji su protiv migranata.

Oni će svakako ojačati ovu agendu. Pri tom ne moraju da budu otvoreno rasistički nastrojeni već je dovoljno da komplikuju situaciju i otežu tako da se ne može doneti nikakva odluka ili da insistiraju na najrepresivnijem rešenju čime se stvara drugačije okruženje u Evropi.

Makronova odgovornost

RSE: Kako je Francuska došla u situaciju da oko 60 odsto birača podržava bilo ekstremnu desnicu ili levicu, dok centar zaostaje? Da li je za to delimično kriv Makron, čija je politika na neki način marginalizovala tradicionalistički desni centar, što znači degolističke stranke, i levi centar, odnosno Socijalističku partiju?

Marlije: Mislim da bi se mnogi ljudi u Francuskoj složili sa stavom da smo u politički veoma haotičnoj i očajnoj situaciji u Francuskoj - na ivici svojevrsnog ustupanja moći krajnjoj desnici – pre svega zbog Makrona.

On je imao sve karte u rukama 2017. kada je prvi put izabran. Raspolagao je sa apsolutnom većinom. Bio je veoma moćan u Francuskoj i Evropi. Sada je izgleda izgubio sve.

Nije morao da pre tri nedelje raspusti skupštinu. To je bilo potpuno nepotrebno i loše osmišljeno. Tu odluku je doneo bez konsultacija i posledice su užasne. Dakle, Makron je prilično odgovoran za ovu situaciju.

Drugi razlog je što je došao na vlast 2017. godine kao neka vrsta liberala sa idejom da ponovo dinamizira ekonomiju. Istovemeno se prikazivao i na političkom planu kao liberal, inkluzivan, otvoren prema različitostima Francuske.

U stvari, te najavljene politike nije primenio. Otkako je na vlasti, on je potencirao na zakonima koji su u mnogome preuzeti iz agende Nacionalnog okupljanja o imigraciji, islamu.

Makron je smatrao da će neutralisati krajnju desnicu tako što će prihvatiti neke od njenih politika što se, naravno, pokazalo netačnim. Ako to radite, samo legitimišete krajnju desnicu. To se desilo. Zato su se sada birači potpuno ohrabrili.

Oni misle da je krajnja desnica stranka kao i svaka druga, što nije tačno. Mislim da je Makron definitivno krivac za ovaj haos.

Makron će biti slabi predsednik

RSE: Nacionalno okupljanje je udvostručio broj glasova, ako se ne varam, u odnosu na prethodne izbore. Nedavno ste upozorili da je Francuska u opasnosti da normalizuje ekstremizam desničarske politike Mari Le Pen.

Kako će to da utiče na stanje u samoj Francuskoj, na poziciju Francuske u EU i na ukupnu situaciju u Evropskoj uniji?

Marlije: Pa, ako Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu, mislim da će Makron pozicija kao predsednika biti znatno oslabljena. Kako bi on mogao da u takvoj situaciji vodi Evropu jer će pored sebe imati premijera sa krajnje desnice koji se u mnogim pitanjima neće sa njim slagati.

Dakle, on će po Ustavu morati da sasluša šta želi krajnja desnica i teži kompromisu. To bi bila veoma napeta kohabitacija, odnosno koegzistenciju na vrhu izvršne vlasti između predsednika i vlade iz različitih partija.

Tako će se u Evropi na neki način pokazati da Makron više nije vrsta lidera koji može da napravi razliku i predloži neke politike. To više neće biti njegova politika već kompromisna sa krajnjom desnicom.

Makron je i pre ovih izbora izgubio većinu, ali je njegova stranka bila pojedinačno najjača, sada je treća po snazi. Francuski predsednici imaju veliku moć, ali sve dok je vlada iz njihove partije.

Ako nije tako, kao sada, u toj situaciji predsednik će morati da se povuče na rezervni položaj, a vlada je ta koja će voditi državu, odlučivati, donositi zakone. Makron će provoditi većinu vremena u odobravanju tih odluka i neće imati moć da ih zaustavi.

Dakle, Makronova moć će biti znatno umanjena ako Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu.

Marš desničara u Evropi

RSE: Da li će to oslabiti poziciju Francuske u EU i kako će uticati na ukupnu situaciju unutar evropskog bloka?

Marlije: Kao što sam već rekao, mislim da će to uticati i na Makronovu poziciju na međunarodnoj sceni, i u Evropi i u globalnim pitanjima. Moraće da pravi kompromis sa vladom krajnje desnice.

Ta situacija se već desila tri puta u prošlosti. Međutim, predsednici Fransoa Miteran, socijalista, i Žak Širak, konzervativac, bili su suočeni sa vladama levog ili desnog centra. Kohabitacija je protekla prilično dobro, jer je bila veoma civilizovana.

Ovde će biti mnogo napetije. Makron može da se nada da vlada koju bi formiralo Nacionalno okupljanje neće moći da se nosi sa situacijom, ali to može da se vrati kao rikošet, jer Evropa mora da govori jedinstvenim glasom o važnim pitanjima, posebno o Ukrajini.

Krajnja desnica već odustaje od nekih ekonomskih obećanja

RSE: Nacionalno okupljanje je zaista mnogo toga obećalo, kao što je povlačenje penzione reforme, što je po mišljenju eksperata nerealno. Kako će se njegova agenda odraziti na ekonomsku situaciju u Francuskoj kao i u Evropi?

Marlije: Ne bih previše ozbiljno shvatao predloge Nacionalnog okupljanja, jer su prema ekonomskim stručnjacima prilično nekoherentni. Neke stranke daju neverovatna obećanja koja potom ne ispune kada dođu na vlast i mislim da će Nacionalno okupljanje biti tipičan primer.

Žordan Bardela je već rekao da će odustati od nekih ključnih najavljenih mera i pre nego što su izabrani. Na primer, govorili su kao i levica da će vratiti starosni prag za penziju na 60 godinu.

Međutim, u međuvremenu su od toga odustali. Stoga nemojte pogrešno tumačiti ekonomski program Nacionalnog okupljanja. To nije partija levice. Ne zalaže se za oporezivanje bogatih za razliku od levice.

Dakle, Nacionalno okupljanje nije levičarska stranka u ekonomiji kako neki tvrde. Ono će verovatno učiniti sve što je potrebno da održi privredu. Naime, kao što znate, 2027. su predsednički izbori i Mari Le Pen neće želeti da Bardela uzdrma ekonomiju pošto nastoji da dođe na čelo francuske države.

Tako da mislim da neće biti velike razlike u odnosu na Makrona u ekonomskim pitanjima. Velike razlike bi bile po pitanju nacionalnog identiteta, državljanstva, spoljne politike i sukoba u svetu. Ovde bi krajnja desnica mogla biti drugačija i na neki način otežati stvari Evropi.

Rizik od još žešćih sukoba u Francuskoj

RSE: Bili smo svedoci u ovih nekoliko godina mnogo nasilnih sukoba u Francuskoj između različitih vrsta sindikata i države, zatim protesta oko migranata. Da li će u slučaju pobede Nacionalnog okupljanja ti sukobi biti još intenzivniji?

Marlije: Pa, ne mogu to da kažem. Ali ako Nacionalni okupljanje osvoji vlast i pokuša da sprovede neke od svojih ključnih politika o kojima sam govorio u vezi revizije pitanja nacionalnosti, državljanstva, onda može doći do velikih sukoba.

Francuska je zemlja imigracije. To je veoma mešana populacija i to bi zaista dotaklo srž francuskog identiteta. To može voditi velikim tenzijama u zemlji, uključujući masovne demonstracije i sukobe. Tu stvari mogu da se veoma iskomplikuju.

Kada je reč o policiji, čini se da se njoj sviđa ideja o dolasku Nacionalnog okupljanja na vlast. Policija je u Francuskoj poznata kao prilično brutalna. Tako da bi to bio drugi problem.

Dakle, ako u slučaju demonstracija policija tako brutalno reaguje, a iza nje stoji krajnje desna vlada, to su situacije kada se treba plašiti nasilja, a ne zbog nečeg nečuvenog što su vlasti uradile na ekonomskom planu.

U ovom slučaju su ključna pitanja nacionalnog identiteta, islama, namere Nacionalnog okupljanja da, na primer, zabrani nošenje hidžaba na javnim mestima. Islam je druga po veličini religija u Francuskoj i to bi zapalilo čitavu situaciju.