Proevropsko raspoloženje u Srbiji je u padu i danas 48 odsto građana podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, dok je 33 odsto protiv, pokazalo je istraživanje Ipsos stratedžik marketinga.
Iako građani Evropsku uniju najčešće povezuju sa boljim životom, podrška eventualnom članstvu Srbije daleko je od nekadašnjih 70 odsto koliko je bila pre desetak godina.
Jedan od glavnih razloga je to što najveći broj njih, oko 70 odsto, sada smatra da će EU postaviti Srbiji nove uslove za pridruživanje toj zajednici i da će jedan od ključnih uslova biti pitanje Kosova.
Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji, rekao je na predstavljanju ove ankete da neće biti novih uslova i da je poznato šta Srbija treba da ispuni da bi ušla u EU.
"Reč koju mrzim jesu novi uslovi. Evropska unija ne postavlja nove uslove, kriterijumi iz Kopenhagena su isti za sve, a pitanje Kosova se mora rešiti pre ulaska Srbije u EU. U suštini, nema novih uslova za Srbiju. Ako pogledate naše ranije izveštaje o napretku Srbije, uvek smo insistirali na reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i boljem funkcionisanju administracije. I hoću opet da naglasim da, po nama, nema novih uslova na evropskom putu koje Srbija treba da ispuni“, istakao je Dežer.
Raspoloženje prema Evropskoj uniji zavisi od aktulenog političkog trenutka i obično od načina na koji vlast građanima predstavlja dešavanja na putu evrointegracija.
Više emocija nego realnosti
Srđan Bogosavljević, istraživač javnog mnjenja, kaže da je interesantno da polovina građana podržava dijalog Beograda i Prištine iako deo ispitanih smatra da je Kosovo kao mogući uslov nepravedno nametnut od Evropske unije.
„Vi znate da mi stalno hoćemo pregovore i, hajde da se našalim, da uđemo u Evropsku uniju pod našim uslovima. Dakle, mi ne znamo da li su to očekivanja da ćemo u pregovorima dobiti nešto više. Ali podrška postoji i to je dobro. Ljudi žele da se komunicira, videćemo kako će se to završiti kada dođu neki odgovori sa pregovora. Da li će građani podržavati i ono što bude rezultat tih pregovora mi to sada ne znamo. U krajnjoj liniji, jasno je da je svima stalo do toga da se nekako taj proces okonča“, istakao je Bogosavljević.
Kada je u pitanju opšti odnos prema Evropskoj uniji, jedna trećina Srbije o njoj ima potpuno pozitivan stav, druga negativan, dok je 31 odsto ispitanih neutralno po tom pitanju. U Srbiji trenutno preovladava i mišljenje da je EU ne želi u svom članstvu i da je lošije tretira u poređenju sa zemljama regiona, posebno Hrvatskom.
Vensan Dežer smatra da je takva percepcija više emotivna nego stvarna, i naglašava da Evropska unija Srbiji stalno šalje pozitivne poruke.
"Mišljenje građana da Srbija nije poželjna u EU malo je čudno, jer mislim da je prilično dosledna naša poruka da želimo da Srbija nastavi evropski put. Naši izveštaji su potpuno jasno pokazali da je vidimo kao buduću članicu EU. Naravno, tu ima puno stvari koje treba uraditi, tu je status kandidata, sledeći korak je datum za otvaranje pregovora i zajednički radimo u tom pravcu“, naveo je Dežer.
Građani Srbije nisu zadovoljni informisanjem o Evropskoj uniji jer tvrde da najčešće nemaju priliku da vide ono što ih najviše zanima, a to je kako se tamo živi. Tako su i neinformisani i o tome da najviše sredstava Srbiji daje Evropska unija, koja je za poslednjih deset godina izdvojila 3,7 milijardi evra, pa veruju da je najveći donator Rusija iz koje je stiglo mnogo manje - 145 miliona evra.
Iako građani Evropsku uniju najčešće povezuju sa boljim životom, podrška eventualnom članstvu Srbije daleko je od nekadašnjih 70 odsto koliko je bila pre desetak godina.
Jedan od glavnih razloga je to što najveći broj njih, oko 70 odsto, sada smatra da će EU postaviti Srbiji nove uslove za pridruživanje toj zajednici i da će jedan od ključnih uslova biti pitanje Kosova.
Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji, rekao je na predstavljanju ove ankete da neće biti novih uslova i da je poznato šta Srbija treba da ispuni da bi ušla u EU.
"Reč koju mrzim jesu novi uslovi. Evropska unija ne postavlja nove uslove, kriterijumi iz Kopenhagena su isti za sve, a pitanje Kosova se mora rešiti pre ulaska Srbije u EU. U suštini, nema novih uslova za Srbiju. Ako pogledate naše ranije izveštaje o napretku Srbije, uvek smo insistirali na reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i boljem funkcionisanju administracije. I hoću opet da naglasim da, po nama, nema novih uslova na evropskom putu koje Srbija treba da ispuni“, istakao je Dežer.
Raspoloženje prema Evropskoj uniji zavisi od aktulenog političkog trenutka i obično od načina na koji vlast građanima predstavlja dešavanja na putu evrointegracija.
Više emocija nego realnosti
Srđan Bogosavljević, istraživač javnog mnjenja, kaže da je interesantno da polovina građana podržava dijalog Beograda i Prištine iako deo ispitanih smatra da je Kosovo kao mogući uslov nepravedno nametnut od Evropske unije.
Zastave EU i Srbije
„Vi znate da mi stalno hoćemo pregovore i, hajde da se našalim, da uđemo u Evropsku uniju pod našim uslovima. Dakle, mi ne znamo da li su to očekivanja da ćemo u pregovorima dobiti nešto više. Ali podrška postoji i to je dobro. Ljudi žele da se komunicira, videćemo kako će se to završiti kada dođu neki odgovori sa pregovora. Da li će građani podržavati i ono što bude rezultat tih pregovora mi to sada ne znamo. U krajnjoj liniji, jasno je da je svima stalo do toga da se nekako taj proces okonča“, istakao je Bogosavljević.
Kada je u pitanju opšti odnos prema Evropskoj uniji, jedna trećina Srbije o njoj ima potpuno pozitivan stav, druga negativan, dok je 31 odsto ispitanih neutralno po tom pitanju. U Srbiji trenutno preovladava i mišljenje da je EU ne želi u svom članstvu i da je lošije tretira u poređenju sa zemljama regiona, posebno Hrvatskom.
Vensan Dežer smatra da je takva percepcija više emotivna nego stvarna, i naglašava da Evropska unija Srbiji stalno šalje pozitivne poruke.
"Mišljenje građana da Srbija nije poželjna u EU malo je čudno, jer mislim da je prilično dosledna naša poruka da želimo da Srbija nastavi evropski put. Naši izveštaji su potpuno jasno pokazali da je vidimo kao buduću članicu EU. Naravno, tu ima puno stvari koje treba uraditi, tu je status kandidata, sledeći korak je datum za otvaranje pregovora i zajednički radimo u tom pravcu“, naveo je Dežer.
Građani Srbije nisu zadovoljni informisanjem o Evropskoj uniji jer tvrde da najčešće nemaju priliku da vide ono što ih najviše zanima, a to je kako se tamo živi. Tako su i neinformisani i o tome da najviše sredstava Srbiji daje Evropska unija, koja je za poslednjih deset godina izdvojila 3,7 milijardi evra, pa veruju da je najveći donator Rusija iz koje je stiglo mnogo manje - 145 miliona evra.