Građani Srbije su iz godine u godinu sve manje naklonjeni ulasku države u Evropskoj uniju. To nedvosmisleno pokazuju podaci najnovijeg istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju prema kome članstvo Srbije podržava manje od polovine građana – odnosno njih 47 odsto. Za svega tri meseca, koliko je prošlo od poslednjeg istraživanja, broj evroskeptika u Srbiji povećan je čak za 10 odsto. Uprkos padu podrške članstvu u NATO-u, istraživanje pokazuje da većina građana podržava vojnu neutralnost Srbije.
Najveći protivnici članstva su mladi ljudi koji još nisu napunili 30 godina. Mahom se radi o generaciji koja se ne seća 90-ih godina i ne vidi jasno perspektivu i bolju budućnost u EU. Istovremeno, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović porast evroskepticizma povezuje i sa utiskom u javnosti o stalnim uslovljavanjima za članstvo i poslednjim negativnim izjavama političara o Evropskoj uniji.
"Oni koji imaju šta da izgube, znači oni koji su bolje obrazovani, koji imaju viša primanja su značajno zastupljeniji među onima koji su za članstvo u EU, kao i građani Vojvodine i centralne Srbije. Oni koji su protiv su najzastupljeniji među građanima rođenim između 1982. i 1992. godine. Njih ima 42 odsto, približno broju onih koji su za članstvo u ovoj populaciji", kaže Stojanović.
Jedna od tema istraživanja bili su Kosovo i evropske integracije Srbije. Uprkos zvaničnim stavovima koje svakodnevno čujemo od zvaničnika EU i srpskih vlasti da su to dva odvojena pitanja, 11 odsto građana smatra da bi trebalo priznati nezavisnost Kosova ukoliko to vodi članstvu u EU. Nasuprot tome 62 procenta njih uvereno je da Kosovo ne treba priznati ni po koju cenu, kaže Sonja Stojanović.
"Među zakletim protivnicima nezavisnosti su stariji građani manje obrazovani. Znači oni koji nemaju ni osnovnu školu ili imaju srednju stručnu školu i pripadnici srpske nacionalne zajednice – odnosno oni koji se izjašnjavaju kao Srbi. Romska zajednica je takođe tvrđih stavova prema nezavisnosti Kosova. Od birača možete pretpostaviti najviše protivnika je među biračima Srpske napredne stranke", navodi Stojanović.
Podrška NATO-u spala na 14 posto
Mnogo negativniji odnos građani Srbije imaju prema Severnoatlantskoj alijansi. Podrška članstvu u NATO-u pala je na svega 14 odsto, ali je zanimljivo da građani ne podržavaju ni vojno priklanjanje Rusiji. Većina ih je za vojnu neutralnost. Saradnik Centra za bezbednosnu politiku Zoran Krstić objašnjava da građani Srbije NATO vide kao pretnju bezbednosti države i nacionalnom identitetu.
"Ovih 14 odsto predstavljaju dodatni pad u odnosu na prethodnu godinu kada smo zabeležili 16 procenata onih koji podržavaju ulazak u NATO. Pre dve godine je iznosila 21 procenat. Sve to ukazuje da podrška ulaska u NATO konstantno opada", ističe Krstić.
Svetska ekonomska kriza koja iz temelja potresa EU i Srbiju koje su svesni građani Srbije, neispunjena obećanja svih prethodnih vlasti o brzom napredovanju, neki su od razloga za rast evroskepticizma u Srbiji. Međutim, Ivan Knežević iz Evropskog pokreta smatra da je u prvom planu ipak dilema Evropa ili Kosovo i način na koji je političari zloupotrebljavaju.
"To je potpuno lažna dilema jer te dileme praktično i nema. Ako tako nastupite, onda ljudi misle da je EU već stupila sa takvim nastupom. Sam ambasador Dežer i gospodin File je više puta ponovio da to nije pitanje međutim očigledno da to ne dopire do samih građana Srbije, jer oni shvataju snažniju poruku ovoga što predsednik Nikolić govori. To je najopasnija dilema ono što ljudima praktično ne treba predstavljati jer to nije tako da postoji", kazao je Knežević.
Anketirani građani izjasnili su se i o spoljnopolitičkim prijateljima, ali i potencijanim pretnjama. Tu nije bilo mnogo iznenađenja, pošto su u prvoj kategoriji Rusija, Grčka, Kina, Japan i Italija, a dok su u drugoj SAD, Nemačka, Albanija, Velika Britanija i Hrvatska.
Najveći protivnici članstva su mladi ljudi koji još nisu napunili 30 godina. Mahom se radi o generaciji koja se ne seća 90-ih godina i ne vidi jasno perspektivu i bolju budućnost u EU. Istovremeno, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović porast evroskepticizma povezuje i sa utiskom u javnosti o stalnim uslovljavanjima za članstvo i poslednjim negativnim izjavama političara o Evropskoj uniji.
"Oni koji imaju šta da izgube, znači oni koji su bolje obrazovani, koji imaju viša primanja su značajno zastupljeniji među onima koji su za članstvo u EU, kao i građani Vojvodine i centralne Srbije. Oni koji su protiv su najzastupljeniji među građanima rođenim između 1982. i 1992. godine. Njih ima 42 odsto, približno broju onih koji su za članstvo u ovoj populaciji", kaže Stojanović.
Jedna od tema istraživanja bili su Kosovo i evropske integracije Srbije. Uprkos zvaničnim stavovima koje svakodnevno čujemo od zvaničnika EU i srpskih vlasti da su to dva odvojena pitanja, 11 odsto građana smatra da bi trebalo priznati nezavisnost Kosova ukoliko to vodi članstvu u EU. Nasuprot tome 62 procenta njih uvereno je da Kosovo ne treba priznati ni po koju cenu, kaže Sonja Stojanović.
"Među zakletim protivnicima nezavisnosti su stariji građani manje obrazovani. Znači oni koji nemaju ni osnovnu školu ili imaju srednju stručnu školu i pripadnici srpske nacionalne zajednice – odnosno oni koji se izjašnjavaju kao Srbi. Romska zajednica je takođe tvrđih stavova prema nezavisnosti Kosova. Od birača možete pretpostaviti najviše protivnika je među biračima Srpske napredne stranke", navodi Stojanović.
Podrška NATO-u spala na 14 posto
Mnogo negativniji odnos građani Srbije imaju prema Severnoatlantskoj alijansi. Podrška članstvu u NATO-u pala je na svega 14 odsto, ali je zanimljivo da građani ne podržavaju ni vojno priklanjanje Rusiji. Većina ih je za vojnu neutralnost. Saradnik Centra za bezbednosnu politiku Zoran Krstić objašnjava da građani Srbije NATO vide kao pretnju bezbednosti države i nacionalnom identitetu.
"Ovih 14 odsto predstavljaju dodatni pad u odnosu na prethodnu godinu kada smo zabeležili 16 procenata onih koji podržavaju ulazak u NATO. Pre dve godine je iznosila 21 procenat. Sve to ukazuje da podrška ulaska u NATO konstantno opada", ističe Krstić.
Svetska ekonomska kriza koja iz temelja potresa EU i Srbiju koje su svesni građani Srbije, neispunjena obećanja svih prethodnih vlasti o brzom napredovanju, neki su od razloga za rast evroskepticizma u Srbiji. Međutim, Ivan Knežević iz Evropskog pokreta smatra da je u prvom planu ipak dilema Evropa ili Kosovo i način na koji je političari zloupotrebljavaju.
"To je potpuno lažna dilema jer te dileme praktično i nema. Ako tako nastupite, onda ljudi misle da je EU već stupila sa takvim nastupom. Sam ambasador Dežer i gospodin File je više puta ponovio da to nije pitanje međutim očigledno da to ne dopire do samih građana Srbije, jer oni shvataju snažniju poruku ovoga što predsednik Nikolić govori. To je najopasnija dilema ono što ljudima praktično ne treba predstavljati jer to nije tako da postoji", kazao je Knežević.
Anketirani građani izjasnili su se i o spoljnopolitičkim prijateljima, ali i potencijanim pretnjama. Tu nije bilo mnogo iznenađenja, pošto su u prvoj kategoriji Rusija, Grčka, Kina, Japan i Italija, a dok su u drugoj SAD, Nemačka, Albanija, Velika Britanija i Hrvatska.