Vraćanje viza bi bilo ozbiljan udarac za Srbiju

Zbog velikog priliva takozvanih lažnih azilanata, među kojima ih je veliki broj iz Srbije, ministri unutrašnjih poslova šest članica EU zatražili su da Savet ministara EU 25. oktobra razmotri mere kojima bi se to zaustavilo. Najavljeno je da će se za desetak dana u Briselu razmatrati mehanizmi kojima se eventualno privremeno ukida bezvizni režim u „izuzetnim slučajevima“.

Nemačka, Francuska, Austrija, Belgija, Holandija i Luksemburg zahtevaju usvajanje hitnih mera nezadovoljne zbog toga što lažni azilanti mahom Romi sa Zapadnog Balkana, po njihovom mišljenju, potpuno neosnovano podnose zahteve za azil kada se nađu na njihovoj teritoriji. Iako se ranijih dana posebno govorilo o Srbiji, zahtev se odnosi na sve države Zapadnog Balkana čiji građani zloupotrebljavaju bezvizni režim. To je problem na koji se moraju usredsrediti i srpske vlasti, rekao je predstavnik u Evropskoj komisiji Peter Stano.

"Veoma je važno za građane Srbije da se primene mere za smanjivanje priliva lažnih azilanata kako bi se očuvao režim vizne liberalizacije. Ono što očekujemo od država regiona je da spreče zloupotebu putovanja bez viza", istakao je Stano.

Ponovno uvođenje viza na Srbiju bi ostavilo teške posledice, smatra premijer Ivica Dačić. Zbog toga je predložio da država plati troškove za 10.000 azilanata koji se nalaze u Evropi.

"Mi ćemo učiniti sve da sačuvamo viznu liberalizaciju. I mislim da je ovo tema koja će biti tema svih mojih razgovora sa EU. Mi ne možemo da se bavimo dijalogom o svim najvažnijim pitanjima, a onda da se bavimo temom ukidanja vizne liberalizacije. Zato i kažem, mislim da je ovo apsolutno kontraproduktivno", istakao je Dačić.

Prema zvaničnim podacima, najveći broj građana Srbije koji traže azil u zemljama zapadne Evrope su Romi i Albanci sa juga zemlje koji žive u nemaštini. Zbog kritika pristiglih iz EU, pitali smo Dejana Markovića iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava ima li država plan za reagovanje, a da pritom ne krši ljudska prava pripadnika manjina.

"Ono što mi želimo da uradimo - to je da preventivno delujemo i da obilazimo te ljude i razgovaramo sa tim ljudima", poručio je on. Na pitanje kada će se početi, Marković odgovara:

"Mi ćemo već početi u toku naredne nedelje, mislim da već to naše kolege na terenu rade. Naravno očekujemo i pomoć Romskog nacionalnog saveta, s obzirom na to da oni imaju osim u Beogradu i regionalne kancelarije. Ljudi praktično sebe i svoje porodice dovode u još gore stanje s obzirom na to da vrlo brzo ostanu bez novca i više nisu čak ni na nuli već u minusu".

Negativne posledice

Međutim predstavnike romskih zajednica u Srbiji zaplašila je atmosfera koja se stvara u javnosti da su pripadnici te manjine, uz albansku, krivci za potencijalno ukidanje bezviznog režima. Tako se, objašnjava predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović, stigma odgovornosti, s namerom ili ne može prebaciti na Rome. Tim pre što država Romima, uprkos prilivu novca iz međunarodne zajednice, do sada nije dovoljno pomagala.

"U određenim javnim glasilima izlaze naslovi da su praktično Romi krivi za raskidanje tog bezviznog režima i to je jedan paravan ispred koga Rome prikazujemo kao krivce. U tom kontekstu se kod većinskog naroda etnička distanca, a to često može da dovede do sukoba", upozorava Mihajlović.

Vizna liberalizacija za građane Srbije je uvedena decembra 2009. od kada koristeći samo pasoš mogu putovati u države članice EU. Nekoliko puta iz Brisela, ali i iz drugih zemalja EU već su stizala upozorenja da bi povećavanje broja azilanata moglo ugroziti bezvizni režim i dovesti do njegovog ukidanja. Takav scenario je za građane sa kojima smo razgovarali ravan katastrofi.



Ukoliko bi došlo do suspenzije ili ukidanja bezviznog režima, to bi bila velika prepreka na evropskom putu Srbije, objašnjava Vladimir Petronijević iz nevladine organizacije Grupa 484.

"Zemlje EU uzimaju i te negativne posledice koje se mogu dogoditi za evropske integracije kada donose jednu takvu odluku. To bi zaista zadalo ozbiljan udarac evropskim integracijama zemlje, ukoliko bi u nekom budućem periodu takva odluka usledila. Kakva je to zemlja u kojoj građani zbog određene socijalne novčane pomoći masovno odlaze kako bi mogli da prežive. Za ekonomsko i socijalno stanje to je odgovornost vlade. Toliki je stepen siromaštva u zemlji da mi spadamo koja je uz to kandidat za članstvo odakle ljudi na takav način odlaze da zadovolje socijalne potrebe. To je prosto nešto nad čim treba da se zapitamo", rekao je Petronijević.

Do sada, posle upozorenja o povećanju broja takozvanih lažnih azilanata, država je reagovala tako što je pooštrovala kontrolu na granicama čime je smanjivala broj prelazaka u zemlje Evropske unije. Tako je međutim kao krivce označavala pripadnike manjina, ali ne i samu sebe što im nije više pomogla da poprave svoj ekonomski položaj. Sada joj je, ukoliko budu usvojeni zahtevi šest država EU, ostaje premalo vremena da popravi situaciju.