Osnovne poruke kandidata za predsednika Srbije

Ko dolazi umesto njega: Odlazeći predsednik Srbije Tomislav Nikolić


Broj 1. Saša Janković, kandidat Grupe građana "Za Srbiju bez straha".

Obećao je da će vratiti dostojanstvo građanima i smisao institucijama, te da će poštovati Ustav. Podneo je ostavku na funkciju Zaštitnika građana, na kojoj mu je drugi petogodišnji mandat isticao 4. avgusta. Našao se na udaru vlasti zbog ukazivanja na kršenje zakona u nekoliko slučajeva, poput rušenja u Savamali. "Želim da se kandidujem da bi građanima Srbije vratio osmeh, dostojanstvo i budućnost i da u ime svih građana budem predsednik, kao zaštitnik Srbije svih nas", rekao je Janković.


Broj 2. Vuk Jeremić, kandidat Grupe građana "Moramo bolje".

Najavio je da bi bio aktivan predsednik u rešavanju problema običnog čoveka kao što su nezaposlenost, zdravstvo i školstvo. Radio bi na tome da odluka o vojnoj neutralnosti bude na praktičan način sprovedena u delo. Kandidovao se jer „voli Srbiju“ i ne pristaje na njeno propadanje. U kampanju za predsedničke izbore ušao je nakon izgubljene trke za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN). Prethodno je obavljao funkciju predsednika Generalne skupštine UN. U vreme vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića bio je šef diplomatije Srbije.


Broj 3. Miroslav Parović, kandidat Narodnog slobodaraskog pokreta.

Smatra da su politička i vojna neutralnost najbolje rešenje za Srbiju. Želi da Srbiji pruži model organizovanja kakav ima jedna „čestita domaćinska kuća“. Napravio bi spisak organizacija koje se finansiraju iz inostranstva. Insistiraće na zaustavljanju odliva mozgova iz Srbije. Predsednik je Predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta, koji je osnovan u decembru prošle godine. Ovaj pokret je naslednik partije Treća Srbija, čiji je Parović bio osnivač i predsednik. Političku karijeru je započeo u pokretu Dveri.


Broj 4. Saša Radulović, kandidat Grupe građana "Dosta je bilo".

Obećava da će ukinuti partokratiju i "sulude subvencije". Obećao je da će vratiti penzije, kao i plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, vojsci i policiji na raniji nivo, da će smanjiti poreze i doprinose. Poručuje da je Srbiji potreban sistem. Ušao u predsedničku trku jer želi da poveća izlaznost i dođe bar do svojih glasača. Bio je ministar privrede u Vladi Ivice Dačića od septembra 2013. godine do januara 2014. godine kada je podneo ostavku. Njegov pokret „Dosta je bilo“ ulazi u parlament na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine.


Broj 5. Luka Maksimović, kandidat Grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli - Samo jako.

Luka Maksimović je poznatiji kao fiktivni lik Ljubiša Preletačević Beli. Cilj mu je da banalizuje političku situaciju u Srbiji. Kao Beli poručuje „ja ću krasti, ali ću nešto i dati“. Luka kaže da je "satira pravi način da se iskaže bunt.“ Pojavljuje se u belom odelu sa krznenim ogrtačem, belim vunenim čarapama i belim cipelama. Pokret „Samo jako“, na čijem je čelu, na lokalnim izborima u Mladenovcu pre godinu dana dobio je 20 odsto glasova i 12 odbornika u lokalnom parlamentu.


Broj 6. Aleksandar Vučić, kandidat Koalicije: Aleksandar Vučić - Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije - Ivica Dačić, Socijaldemokratska partija Srbije - Rasim Ljajić, Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma, Partija ujedinjenih penzionera Srbije - Milan Krkobabić, Pokret socijalista - Aleksandar Vulin, Srpski pokret obnove - Vuk Drašković, Pokret Snaga Srbije BK - Bogoljub Karić, Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor.

Obavezao se svakom građaninu Srbije da nikada svoju dužnost neće shvatiti olako, da neće više biti pitanja bez odgovora, te da Srbija unazad više ne ide. Obećao je da će penzioneri ove godine imati penzije „veće nego ikada i da će plate biti veće nego ikada i da će sve to rasti iz godine u godinu“. "Svi oni koji su uništavali zemlju i doveli je do ivice bankrotstva odjednom bi želeli da se vrate na vlast“, rekao je aktuelni premijer Aleksandar Vučić. Na vlasti je od 2012 godine, premijer postaje nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine, da bi svoj mandat potvrdio i dve godine kasnije na još jednim vanrednim izborima iako za njih nije bilo valjanih razloga. Obećao je da više neće biti premijer ako izgubi predsedničke izbore.


Broj 7. Boško Obradović, kandidat Srpskog pokreta Dveri

Obećao je da će prekinuti pregovore o Kosovu u Briselu i rešavanje tog problema vratiti pod okrilje Ujedinjenih nacija, kao i da će pokrenuti postupak poništavanja Briselskih sporazuma i sporazuma sa NATO. Najavio je i da će pokrenuti donošenje zakona, lex specialisa, kojim će prezaduženi građani biti zaštićeni od dužničkog ropstva. „Hoću da budem predsednički kandidat svih onih koji su otišli ili razmišljaju da odu iz Srbije“, poručio je Obradović. Na prošlogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima Pokret Dveri koji predvodi, kao krajnje desno orijentisan i sa anti EU i NATO programom, ulazi u parlament Srbije.


Broj 8. Vojislav Šešelj, kandidat Srpske radikalne stranke.

Borba za ideologiju je suština njegove predsedničke kandidature. Najavio je da će svim strukturama vlasti neprekidno objašnjavati koliko je proces evropskih integracija štetan po Srbiju i da je okretanje Rusiji neophodno ukoliko se želi Kosovo u sastavu Srbije. Šesti put je u ulozi kandidata za predsednika Srbije. Po povratku iz Haškog tribunala, gde je prvostepenom presudom oslobođen optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BIH i proterivanje Hrvata iz Vojvodine, vraća svoju Srpsku radikalnu stranku u parlament. Poručuje da se nikada neće dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, ni na izricanje žalbene presude.


Broj 9. Aleksandar Popović, kandidat Demokratske stranke Srbije.

Obećao je da će biti "predsednik na ćirilici", jer su jezik i pismo osnov identiteta naroda. Demografska obnova i podsticanje nataliteta treba da postanu, kaže, jedan od prioriteta u radu svih državnih institucija. Poručuje da ekonomska politika treba da se vodi bez MMF-a i da se prestane sa politikom slepog slušanja EU koja, kako kaže, ne daje nikakve rezultate. Bio je u dva navrata ministar u vladi Srbije. Njegova Demokratska stranka Srbije prošla je put od one čiji je tadašnji lider Vojislav Koštunica pobedio na izborima Slobodana Miloševića do one koja svoj program bazira na protivljenju ulaska u EU i NATO.


Broj 10. Milan Stamatović, kandidat Grupe građana "Za zdravu Srbiju - Milan Stamatović.

Kandidovao se da narodu bude kao što je na Zlatiboru. Obećava da neće dozvoliti da Srbija postane članica NATO-a. Pokrenuo bi ustavne i zakonske procedure za poništavanje Briselskog sporazuma. Kaže da Srbija treba da pronađe jasan ekonomski i vojni interes sa Rusijom. Poništio bi smanjenje penzija i davanje subvencija stranim investitorima. Najviše mu imponuje podrška običnog sveta. Na mestu je predsednika opštine Čajetina u četvrtom mandatu.


Broj 11. Nenad Čanak, kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Kosovo je nezavisno, Južnog toka nema, Rusi vratite nam NIS (Naftna industrija Srbije) i idite kući, jedna je od njegovih poruka. Tvrdi da nije kasno za lustraciju i da je Srbiji ona preko potrebna. U predsedničku kampanju ušao je iz sličnog razloga kao i u rijaliti šou Veliki brat, a to je da dobije publiku da kaže istinu. Tvrdi da ovo nisu izbori za predsednika Republike, već za vođu opozicije. Jedan je od lidera nekadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS), koalicije koja je srušila sa vlasti režim Slobodana Miloševića. Poslanik je u više saziva u Skupštini Srbije.