Sindikati fabrika za proizvodnju naoružanja i vojne opreme do polovine januara održaće jednočasovni štrajk upozorenja, rekao je za Radio Slobodna Evropa Dragan Ilić, predsednik Samostalnog sindikata kompanije “Zastava oružje”. Sindikalni predstavnici Odbrambene industrije Srbije, u koju spadaju najvažnije vojne fabrike, nezadovoljni su Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
“Posebno nas je zabrinula najava da će, pored stranih ulagača, domaćim pravnim i fizičkim licima biti omogućeno da učestvuju u kupovini kapitala namenske industrije. Bojimo se da će u vojne fabrike ući pare koje su na raznorazne načine opljačkane u Srbiji i da će se dogoditi pranje novca”, kaže Dragan Ilić, predsednik Sindikata odbrambene industrije Srbije.
Novi zakon predviđa da stranci mogu da postanu vlasnici do 49 odsto kapitala u fabrikama “Zastava oružje” iz Kragujevca, “Sloboda” iz Čačka, “Krušik” iz Valjeva, “Prvi partizan” iz Užica, "Milan Blagojević" iz Lučana i “Prva iskra” iz Bariča. Većinski paket akcija u toj grupaciji zadržala bi država dok bi, po ovim odredbama, u ostalom delu sektora namenske industrije inostrani investitori mogli da postanu i većinski vlasnici.
“Da imam novac, ja bih rado uložio u našu odbrambenu industriju. Jer mislim da bi to bio dobro uložen novac”, kaže Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti i narodni poslanik vladajuće Srpsle napredne stranke u Skupštini Srbije.
“A što se tiče primedbe da bi u fabrike namenske mogao da uđe prljav kapital… Pa, prljav kapital može da uđe i u zdravstvo, u obrazovanje… To se rešava zakonima o suzbijanju pranja novca i borbi protiv korupcije. Postoje državni organi koji to kontrolišu. I naravno da će svi investitori koji žele da ulože u srpsku odbrambenu industriju biti pod budnim okom službi bezbednosti i da će se voditi računa o tome”, navodi Dragišić.
Vlast koja donosi novi zakon, koji stiže 11 godina od uvođenja starog, navodi da se radi o modernom rešenju koje podstiče konkurenciju na tržištu, stvaranje firmi za proizvodnju i trgovinu oružjem i vojnom opremom, otvaranje onih koje se bave kooperantskim uslugama, kao i jačanje kapaciteta malih i srednjih preduzeća. Takođe, postoji i nada da bi potencijalni investitori mogli Srbiji da donesu i skupe moderne tehnologije i nova tržišta.
Predlog ovog zakona predviđa da Vlada Srbije, u roku od devet meseci od njegovog usvajanja, usvoji i programe razvoja odbrambene industrijske baze i razvoja njenih kapaciteta.
Do sada se, kaže Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), nije znao strateški prioritet:
“To je vrlo važno za grupaciju odbrambene industrije Srbije jer će joj dati smernice kojih bi i privatni investitori trebalo da se pridržavaju. Da ne može da dođe kupac i da diktira neke svoje uslove i želje, već da mora da se prilagođava onome što je Republika Srbija odredila kao svoje potrebe.”
Podaci Ministarstva trgovine o izvozu naoružanja i vojne opreme pokazuju da je 2015. ukupna vrednost izvoza bila 304 miliona dolara, veća nego 2014. (268 miliona), i ta suma predstavlja oko 2 odsto ukupne vrednosti izvoza koji je te godine ostvarila Srbija. Ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme 2015, kako se navodi, bila je 807 miliona dolara, ali je prodaja te robe, za koju još nema podataka, mogla da bude realizovana i 2016.
I to pokazuje, smatra Zoran Dragišić, koliko je konkurentna domaća vojna industrija:
“Siguran sam da postoji veliko interesovanje da se u nju ulaže. Tu ima mnogo prostora za ekspanziju, a u dokapitalizaciji ne vidim ništa sporno. U najvažnijim preduzećima 51 odsto ostaje u vlasništvu države. Dakle, država će uvek imati zlatnu deonicu.”
Kao argumente protiv sindikalci navode mišljenje da strano bi suvlasništvo u srpskim vojnim fabrikama moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost, kao i da nema logike da u poslu u ovom trenutku teškom, kako navode, oko pola milijarde dolara, Srbija deli dobit sa nekim sa strane.
“Znamo kako se ponašao kapital koji je ušprican u mnoga preduzeća srpske privrede. To je bio put u njihovo gašenje. Sumnjamo da se na ovaj način možda guši i domaća namenska industrija, kao što je to urađeno sa mnogim uspešnim preduzećima metalskog kompleksa”, kaže Dragan Ilić, predsednik Sindikata fabrike “Zastava oružje”.
Ukoliko želi da nastavi rast, domaćoj vojnoj industriji neophodna je modernizacija proizvodnje, za koju država nema novca, ali se s obzirom na mnoge ovdašnje propale privatizacije strahovanja 12.000 ranika namenske čine opravdanim.
Zbog toga, ističe Katarina Đokić iz BCBP, država mora da objasni šta želi.
“Vlast bi trebalo da pruži jasan odgovor na koji način namerava da održi preduzeća iz sektora odbrambene industrije i šta će uraditi da se ne izgube njihovi značajni kapaciteti. Kao i kako će, ukoliko bude potrebe, biti sprovedeno njihovo restrukturiranje. Da se slučajno ne bi desilo da radnici namenske ostanu na ulici”, zaključuje Đokić.
Prema procenama države, realna vrednost kapitala preduzeća Odbrambene industrije Srbije je oko 65 miliona evra, a preuzimanjem vlasničkih prava od 2018. do 2021. mogle bi da se obezbede investicije od 100 miliona evra godišnje.