Crnogorski predsjednik Milo Đukanović objavio je 16. juna da će se parlamentarni izbori održati krajem avgusta ili početkom septembra.

Đukanović, koji i formalno raspisuje izbore, prethodno je 16. juna održao konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija. Pozivu su se odazvali samo predstavnici vladajuće koalicije i partije manjinskih naroda.

“Odnos lidera opozicije me ne iznenađuje. Pokazuju nedovoljnu odgovornost prema nacionalnim interesima. Malo iznenađujuće je da pokazuju ignorisanje demokratskih standarda, a jedan od njih je da svi koji pretenduju da učestvuju na izborima, učestvuju u konsultacijama. Namjera opozicije je da krene u formiranje alibija za očekivani izborni ishod”, ocijenio je Đukanović.

Pročitajte i ovo: Prazne poslaničke klupe zbog DPS ili virusa?

Nijedna opoziciona partija nije se odazvala pozivu predsjednika Đukanoviću jer smatraju da su uslovi za njihovo održavanje lošiji nego prije četiri godine, kada su održani poslednji parlamentarni izbori.

Opozicija nije priznala rezultate tih izbora, budući da su održani u danu kada se desio pokušaj državnog udara, odnosno 16. oktobra 2016. godine. Smatrajući da je atmosfera straha u izbornom danu bitno uticala na regularnost izbora, opozicija je najprije bojkotovala rad Parlamenta, da bi se kasnije dio partija vratio u poslaničke klupe. U bojkotu su do kraja ostale Demokratska Crna Gora i URA (Udružena reformska akcija).

Šta kaže opozicija?

Demokratska Crna Gora Alekse Bečića je saopštila da su današnje konsultacije kod Đukanovića “bleferski poziv na dogovor” o unaprijed određenom datumu izbora.

“Đukanović političku scenu u Crnoj Gori posmatra kao berzu na kojoj trguje poslaničkim i odborničkim mandatima, što ga čini direktnim krivcem za najgori izborni ambijent u Crnoj Gori od uvođenja višestranačja”, kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Danilo Šaranović, poslanik Demokrata.

Iz najjače opozicione koalicije, Demokratskog fronta (DF), obrazložili su da je režim “ovim pozivom opoziciji simulirao demokratiju”.

“Sastanak kod predsjednika Đukanovića je klasična farsa jer je vrh DPS-a već odredio datum izbora u skladu sa njihovim analizama i potrebama”, rekao je za RSE poslanik DF-a Jovan Vučurović.

Pročitajte i ovo: Fridom Haus: Srbija i Crna Gora više nisu u kategoriji demokratija

Iz Građanskog pokreta URA je ranije saopšteno da se sa Đukanovićem neće konsultovati o izborima jer “su uslovi za izbore u Crnoj Gori sada gori nego 2016. godine i za to je isključivo odgovorna Demokratska partija socijalista (DPS) na čelu sa Đukanovićem”.

Socijaldemokratska partija nije se odazvala pozivu predsjednika jer smatraju da je datum izbora unaprijed određen.

U Demokratskom savezu (DEMOS) kažu da nema želje za stvarnim dogovorom.

“Smatramo da je taj poziv neiskren i bez želje da se stvarno dogovaramo. Demos smatra da je bilo neophodno da se dogovaramo o tome da li je moguće u ovakvim okolnostima održati regularne izbore”, kazao je za RSE poslanik DEMOS-a Nedjeljko Rudović.

Kakav je odnos EU?

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji tokom prve zvanične posjete Crnoj Gori 7. februara 2020. imao je jasnu poruku za opoziciju:

“Obraćam se opoziciji, da oni takođe učestvuju na izborima, da bi se ustanovio jedan minimum nacionalnog dogovora, da bismo bili sigurni da, bez obzira ko bude u većini, reforme budu sprovođene."

Evropska unija je, nakon izbora 2016. godine, insistirala da se dijalogom u Crnoj Gori prevaziđe politička kriza i da naredni parlamentarnih izbori budu održani u ambijentu u kojem će svi učesnici priznati njegove rezultate i regularnost. Zato je formirana Radna grupa za reformu izbornog zakonodavstva krajem 2018. godine, u čijem sastavu je bilo po sedam članova vlasti i opozicije.

Cilj tog skupštinskog tijela bio je da reformiše izborno i drugo zakonodavstvo, kako bi se obezbijedili uslovi za održavanje fer i slobodnih izbora.

Pročitajte i ovo: Brisel i Gordijev čvor crnogorske politike

Šta je kočilo rad Radne grupe?

Međutim, rad tog tijela obilježila su neslaganja između predstavnika vlasti i opozicije a do kulminacije i kraja rada je došlo kada su u decembru 2019. godine poslanici Demokratske Crne Gore napustili Odbor zbog usvojenog Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

Nakon toga, u Skupštini su, glasovima poslanika vladajuće koalicije, usvojene izmjene zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja, biračkom spisku, teritorijalnoj organizaciji Crne Gore i dopuni Krivičnog zakonika Crne Gore.

No, bez opozicionih glasova vlast nije mogla usvojiti izmjene Zakona o izboru odbornika i poslanika, kao ni set medijskih zakona jer je za njih potrebna dvotrećinska većina. Ti zakoni su ostali u proceduri.

Posao Odbora za izborno zakonodavstvo ostao nezavršen: Boris Raonić

Predstavnik nevladinog sektora u Odboru za dalju reformu izbornog i drugog zakonodavsta, Boris Raonić kaže za Radio Slobodna Evropa da nisu ispoštovane preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Najveći problem je što su se u rad Odbora umiješale druge stvari poput afere ‘Koverta’ i Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Zbog toga je došlo do prepucavanja između vlasti i opozicije, a posao ostao nezavršen“, smatra Raonić, dodajući da bi se bez tih uplitanja i stavljanja drugih stvari na dnevni red, struka, vlast i opozicija lako dogovorile.

Izbori bez reformi

Ipak, naredni parlamentarni izbori biće održani bez kompletiranih reformi.

„Posledice izostanka reformi su to što i dalje namamo ispoštovane preporuke Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i nemamo idealni zakonodavni okvir. Maltene sve to nema nikakvog uticaja ako opozicija prihvati da izađe na izbore. Ukoliko prihvati da izađe na izbore znači da je dala legitimitet svemu što kasnije može biti sporno“, upozorava Raonić.

Ključ problema je, smatra, u institucijama koje treba da sprovode izbore.

„Tu mislim prije svega na pravosudne organe koji treba da budu kontrola ukupnog izbornog procesa jer znamo šta se dešavalo po pitanju zloupotrebe državnih resursa tokom izbornih kampanja“, zaključio je Raonić.

Pročitajte i ovo: Godina 2020: Izbori na Zapadnom Balkanu

Ovogodišnji parlamentarni izbori biće 11-i od uvođenja višestranačja i peti u nezavisnoj Crnoj Gori.

Izbori za poslanike održavaju se najkasnije 15 dana prije isteka izbornog perioda poslanika kojima teče mandat. Od dana raspisivanja izbora do održavanja izbora, ne može proteći manje od 60 ni više od 100 dana. Poslednji parlamentarni izbori održani su 16. oktobra 2016. godine.

**** Saradnja na tekstu: Aneta Durović