Opoziciji u Srbiji predstoji težak period nakon poraza na predsedničkim izborima, na kojima u nefer uslovima i nije mogla da očekuje više, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Jelena Đorđević, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka, kaže da su ključ bili propaganda vlasti i medijska blokada:
„Bojim se da će biti potrebno dosta vremena da se opozicija konsoliduje. Mada sam uverena da je situacija sada drugačija nego pre godinu ili dve. Mislim da se javlja unutarnji bunt koji će da raste i koji može da pomogne da se bar neke frakcije opozicije osveste i krenu dalje.“
Iako je postizborni dan obeležila je izjava Aleksandra Vučića da je njegova pobeda čista kao suza, politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra upravo suprotno: da su ovi predsednički izbori najneregularniji od uvođenja višestranačja 1990. godine.
“Svih pet ozbiljnih opozicionih kandidata provučeni su kroz toplog medijskog zeca, medijski su linčovani, i tako izbačeni iz predsedničke trke. Još pre nego što su zvanično predali potpise za kandidature oni su faktički bili diskvalifikovani u svesti najšire grupe birača. A to su oni koji se pre svega informišu preko režimskih medija”, kaže Milivojević.
Lista nepravilnosti koje taksativno nabraja Milivojević je podugačka a, kako kaže, najbitnije su da su u minimalnoj kampanji od 30 dana opozicioni kandidati trećinu morali da utroše na prikupljanje potpisa, da je kandidatu Aleksandru Vučiću na televizijama sa nacionalnom frekvencijom pripalo 57 odsto ukupnog izbornog vremena, kao i 92 odsto u udarnim terminima, da se još ne zna koliko je građana u biračkim spiskovima, kao i da se glasovi sa Kosova broje sa dva dana zakašnjenja uz preporuku Republičke izborne komisije da u tome ne mogu da učestvuju predstavnici opozicionih kandidata.
Bilo je mnogo razloga, tvrdi Cvijetin Milivojević, da opozicija bojkotuje ove izbore:
“To nije učinjeno zbog ličnih sujeta i vere većine takozvanih favorita opozicije da će baš oni ući u drugi krug izbora. Tako se došlo u situaciju da zavise od dobre volje onih koji gazduju Republičkom izbornom komisijom.”
Mali odziv birača, manji nego na prošlim izborima, još jedna je od karakteristika ovih izbora. Opozicija se, izgleda, preračunala nadajući se da će taj problem rešiti kandidatura Ljubiše Preletačevića Belog, da će on privući veliki broj neopredeljenih, ali se ispostavilo da je apstinencija još veća, a da je na njegovu stranu otišao upravo deo njenih glasača.
“Ogroman broj ljudi potpuno je isključen iz politike. To je odbrambeni mehanizam, neka vrsta gađenja. Pola glasača gleda neprekidno propagandne kanale vlasti, a polovina ih neprekidno gasi bežeći od svega toga”, kaže Jelena Đorđević.
Uz odličan rezultat Luke Maksimovića, koji se pojavio niotkuda kao Ljubiša Preletačević Beli i šokirao i vlast i opoziciju, čiji fenomen će se još dugo analizirati, neočekivano slab učinak iskusnog mladog političara Vuka Jeremića još jedno je iznenađenje ovih izbora.
Drugoplasirani u predsedničkoj trci, smatra Đorđević, glavni je dobitnik:
„Saša Janković napravio je fantastičan uspeh, s obzirom na okolnosti. Apsolutno nije bilo šanse da se pojavi u javnosti, da ljudi preko medija saznaju da postoji nešto drugo osim vlasti. Tako da on ima pravo da kaže da jeste na neki način pobedio.“
Oko građanske opcije Saše Jankovića, smatraju analitičari, ubuduće će se graditi glavna snaga demokratske opozicije, jer se nesumnjivo nametnuo kao njen nesporni lider.
Iako opozicija dobrim delom kroji svoju sudbinu, zaključuje profesorka Jelena Đorđević, trajanje apsolutne vlasti Aleksandra Vučića zavisiće umnogome od njegovih poteza:
„Mislim da će unutarnje nezadovoljstvo početi da buja, s obzirom na takozvane reforme koje on sprovodi a koje zaista u najgorem smislu ugrožavaju obične ljude. Postoji šansa da oni shvate da imaju prava da kažu nešto u svoju odbranu. A druga stvar, Vučićeva vlast trajaće dotle dokle strane sile to budu želele.“
Na predsedsedničkim izborima u Srbiji Aleksandar Vučić osvojio je 55,1 odsto glasova, Saša Janković 16,27 odsto, dok je za trećeplasiranog Luku Maksimovića glasalo 9,44 odsto izašlih birača.