Šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak su u Briselu odlučili da stave na snagu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, jer, kako se navodi u zaključcima zasedanja, vlasti u Beogradu sprovode ključne evropske reforme i taj trgovinski sporazum, kao i zato što je tužilaštvo Haškog suda zadovoljno saradnjom s Beogradom.
Ministri su zatražili da "Srbija održi ravan tih napora kako bi se postigli dodatni povoljni rezultati" u saradnji Beograda s Tribunalom u Hagu.
Holandski ministar Maksim Ferhagen je novinarima rekao da će EU trgovinski sporazum primenjivati od 1. januara 2010.
Šefovi diplomatija evropske 27-orice su "ponovo izneli stav da Srbija, sa svojim jakim kapacitetom državne uprave, može ubrzati napredak ka EU, uključujući dobijanje statusta kandidata(za članstvo u EU), čim svi nužni uslovi budu ispunjeni" i "pozdravili predanost koju Srbija ostvaruje u evropskoj integraciji kroz sprovođenje ključnih reformi u skladu sa evropskim standardima i postepenim postizanjem rezultata.
U zaključcima ministarskog sastanka ukazuje na zaključke Saveta ministara od 29. aprila prošle godine kada je potpisan šP EU-Srbija, i stavlja do znanja da je "Savet odlučio da Evropska unija počne s primenom Prelaznog sporazuma".
Srbija i EU potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Pelazni trgovinski sporazum 29. aprila 2008, ali je njegova primena bila uslovljena punom saradnjom sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenjem preostalih haških optuženika.
Srbija je od 30. januara ove godine počela jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim su carine na robu iz EU ukinute ili smanjene za pet do 20 odsto.
TADIĆ: USKORO ODLUKA KADA PODNOSIMO KANDIDATURU
Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je odmrzavanje Prelaznog sporazuma Srbije sa Evropskom unijom i ocenio da je Srbija sada sigurnija destinacija u očima investitora i da se otvara prostor da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u Uniji.
"I vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog sporazuma podrazumevaju da smo mi zemlja višeg kredibiliteta u Evropi i svetu, zemlja koju međunarodni investitori opažaju kao sigurniju destinaciju za plasman svog kapitala i otvaranje radnih mesta", kazao je Tadić izveštačima srpskih medija u Pragu na kongresu Partije evropskih socijalista.
Tadić je kazao da će sada posle odmrzavanja tog sporazuma uslediti temeljna analiza, a vrlo brzo i odluka u kojem trenutku će biti povoljno da Srbija podnese zahtev za kandidaturu.
"Kada kažem korak po korak, ne mislim da treba ići lagano, nego ubrzanim koracima i treba slediti proceduru koja je verifikovana od strane EU. Sada se otvara mogućnost da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU što smo obećali građanima", rekao je Tadić.
Kandidatura, prema njegovim rečima, treba da se podnese onda kada Srbija bude sigurna da će "reakcija na nju biti najbolja moguća."
"Dakle da uđemo u procedure evropskih integracija sa jednim značajnim ubrzanjem, a ne sa usporavanjem i blokadam kao sto je bilo do sada", naglasio je Tadić.
CRNA GORA: ČEKA SE MIŠLJENJE EK O KANDIDATURI
Savet ministara je takođe pohvalio napredak Crne Gore u evropskim reformama i primeni trgovinskog sporazuma s EU.
Ministri su istakli i da će o kandidaturi Podgorice za članstvo ponovo raspravljati kad o tome dobije "mišljenje" Evropske komisije. Šefovi diplomatija EU su u zaključcima zasedanja podvukli i da "Crna Gora mora ojačati napore za učvršćenje vladavine zakona, uključujući nezavisnost sudstva, kao i da pokaže postojane rezultate u bici protiv organizovanog kriminala i korupcije".
"Jačanje kapaciteta državne uprave kako bi se istinski sproveli zakoni i dalje je ključni izazov za Crnu Goru", stavili su do znanja ministri evropske dvadesetsedmorice. "Više napora mora se uložiti da bi se obezbedila sloboda izražavanja, posebno kad je reč o sredstvima informisanja", ocenili su ministri EU.
Oni su podsetili da su u aprilu 2009. zatražili od Evropske komisije da im predoči mišljenje o molbi Podgorice za članstvo u EU.
I naveli da će to biti razmatrano u skladu s načelima u Ugovoru (o EU), političkim EU "merilima iz Kopenhagena" o nužnosti delovanja političke demokratije i efikasne tržišne privrede, kao i "obnovljenog jednoglasja o daljem proširivanju" EU.
"Savet (ministara EU) je saglasan da to ponovo razmotri kad mu Komisija podnese svoje mišljenje", zaključili su šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorice.
HRVATSKA: POČINJE IZRADA PRISTUPNOG PREGOVORA
Ministri su u ponedeljak odlučili i da počnu sa pripremom pristupnog ugovora za Hrvatsku.
U Briselu će tokom decembra biti osnovana radna grupa za pisanje ugovora, a ministri su odobrili i finansijski paket za prve dve godine hrvatskog članstva, u iznosu od tri i po milijarde eura.
U nacrtu zaključaka koji će biti predstavljeni večeras ističe se generalno dobra suradnja Hrvatske s Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju i pozdravlja se stvaranje međuagencijske radne grupe.
U zaključcima se, međutim, sa žaljenjem konstatuje da haški tužilac još nije mogao da izvesti o sadržajnom napretku po pitanju nalaženja topničkih dnevnika.
Ministri su pozvali Hrvatsku da osigura hitno rešenje ovog pitanja.
OČUVANA STABILNOST NA KOSOVU
Ministri su ocenili da je "na Kosovu očuvana stabilnost, ali da je sveukupna situacija krhka" i da su "ključni izazovi i dalje ostali", pre svega vladavina zakona i bitka protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ministri inostranih poslova su "pozdravili mirno i uredno održavanje nedavnih lokalnih izbora" i predočili "veliku važnost korektne i pune primene preostalog izbornog procesa".
U završnom dokumentu zasedanja se naglašava da su "ključni izazovi" na Kosovu takođe "jačanje kapaciteta administracije, zaštita Srba i drugih manjina, kao i verskog i kulturnog nasleđa i snaženje dijaloga i pomirenje između zajednica".
Evropski ministri naglašavaju očekivanje da "Kosovo sarađuje s Euleksom i obezbedi delovanje Euleksa".
Evropskoj komisiji je naloženo da preduzme mere u podršci napretka Kosova ka EU, a pridat je značaj i trgovini i vizama.
ZABRINUTOST ZA BIH
Šefovi diplomatija EU izrazili su "zabrinutost zbog razvoja i političke situacije u Bosni i Hercegovini" (BiH) i pozvali političke vođe u toj zemlji da hitno ubrzaju evropske reforme.
Oni su u zaključcima zasedanja podvukli da je "za napredak nužno da lideri BiH dele viziju o zajedničkoj budućnosti i da imaju političku volju da sprovedu uslove za evropsku integraciju".
Savet ministara je obavešten da je BiH postigla pomak u sprovođenju merila u dijalogu za ukidanje viza EU, kao i da zadovoljavajuće primenjuje Prelazni trgovinski sporazum s EU, a pozvali su BiH da ostvari preostale ciljeve i uslove neophodne za zatvaranje Ureda visokog predstavnika.
Takođe su dali su i punu podršku delovanju visokog predstavnika Valentina Incka.
Sve dok Ured visokog predstavnika ne bude prenesen na predstavnika EU, "Savet ministara neće moći da razmotri kandidaturu BiH za članstvo" u EU.
U zaključcima se naglašava da, iako ustavne promene u BiH nisu uslov za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, nužno je da BiH pokrene početni "paket" ustavnih promena da bi se "uspostavila funkcionalna država i ustavni okvir u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima".
PODELJENO OKO MAKEDONIJE
Evropska unija je podeljena o pitanju pokretanja pregovora o prijemu Makedonije zbog njenog spora s Grčkom o imenu države, izjavio je danas francuski državni sekretar zadužen za evropska pitanja Pjer Leluš.
Šefovi diplomatija Evropske unije razmatrali su nacrt teksta u kojem se predlaže ponovni sastanak "u martu 2010. godine, s ciljem da se odredi datum za početak pregovora o prijemu".
Zemlje članice EU su podeljene po tom pitanju, "jer Grčka ne želi da bude vezana za bilo koji datum", rekao je Leluš posle sastanka u Briselu.
"Dve teze se sukobljavaju - jedna teza govori da su pregovori (s Makedonijom) u interesu EU jer je to važno za proces stabilizacije Balkana, ali se protivi drugom principu, a to je solidarnost" s Grčkom, rekao je Leluš.
U nacrtu teksta se navodi da je Makedonija učinila određeni napredak "u nizu važnih oblasti", premda treba da nastavi svoje reforme.
Makedonija je kandidat za EU od decembra 2005. godine i želi da počne pregovore o prijemu pre kraja godine. Početak pregovora je dobio zeleno svetlo Evropske komisije u oktobru, ali nije još EU.
Grčka je u aprilu 2008. godine blokirala proces prijema Makedonije u NATO i zapretila da će isto učiniti i za EU zbog spora oko imena države.
Ministri su zatražili da "Srbija održi ravan tih napora kako bi se postigli dodatni povoljni rezultati" u saradnji Beograda s Tribunalom u Hagu.
Holandski ministar Maksim Ferhagen je novinarima rekao da će EU trgovinski sporazum primenjivati od 1. januara 2010.
Šefovi diplomatija evropske 27-orice su "ponovo izneli stav da Srbija, sa svojim jakim kapacitetom državne uprave, može ubrzati napredak ka EU, uključujući dobijanje statusta kandidata(za članstvo u EU), čim svi nužni uslovi budu ispunjeni" i "pozdravili predanost koju Srbija ostvaruje u evropskoj integraciji kroz sprovođenje ključnih reformi u skladu sa evropskim standardima i postepenim postizanjem rezultata.
U zaključcima ministarskog sastanka ukazuje na zaključke Saveta ministara od 29. aprila prošle godine kada je potpisan šP EU-Srbija, i stavlja do znanja da je "Savet odlučio da Evropska unija počne s primenom Prelaznog sporazuma".
Srbija i EU potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Pelazni trgovinski sporazum 29. aprila 2008, ali je njegova primena bila uslovljena punom saradnjom sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenjem preostalih haških optuženika.
Srbija je od 30. januara ove godine počela jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim su carine na robu iz EU ukinute ili smanjene za pet do 20 odsto.
TADIĆ: USKORO ODLUKA KADA PODNOSIMO KANDIDATURU
Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je odmrzavanje Prelaznog sporazuma Srbije sa Evropskom unijom i ocenio da je Srbija sada sigurnija destinacija u očima investitora i da se otvara prostor da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u Uniji.
"I vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog sporazuma podrazumevaju da smo mi zemlja višeg kredibiliteta u Evropi i svetu, zemlja koju međunarodni investitori opažaju kao sigurniju destinaciju za plasman svog kapitala i otvaranje radnih mesta", kazao je Tadić izveštačima srpskih medija u Pragu na kongresu Partije evropskih socijalista.
Tadić je kazao da će sada posle odmrzavanja tog sporazuma uslediti temeljna analiza, a vrlo brzo i odluka u kojem trenutku će biti povoljno da Srbija podnese zahtev za kandidaturu.
"Kada kažem korak po korak, ne mislim da treba ići lagano, nego ubrzanim koracima i treba slediti proceduru koja je verifikovana od strane EU. Sada se otvara mogućnost da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU što smo obećali građanima", rekao je Tadić.
Kandidatura, prema njegovim rečima, treba da se podnese onda kada Srbija bude sigurna da će "reakcija na nju biti najbolja moguća."
"Dakle da uđemo u procedure evropskih integracija sa jednim značajnim ubrzanjem, a ne sa usporavanjem i blokadam kao sto je bilo do sada", naglasio je Tadić.
CRNA GORA: ČEKA SE MIŠLJENJE EK O KANDIDATURI
Savet ministara je takođe pohvalio napredak Crne Gore u evropskim reformama i primeni trgovinskog sporazuma s EU.
Ministri su istakli i da će o kandidaturi Podgorice za članstvo ponovo raspravljati kad o tome dobije "mišljenje" Evropske komisije. Šefovi diplomatija EU su u zaključcima zasedanja podvukli i da "Crna Gora mora ojačati napore za učvršćenje vladavine zakona, uključujući nezavisnost sudstva, kao i da pokaže postojane rezultate u bici protiv organizovanog kriminala i korupcije".
"Jačanje kapaciteta državne uprave kako bi se istinski sproveli zakoni i dalje je ključni izazov za Crnu Goru", stavili su do znanja ministri evropske dvadesetsedmorice. "Više napora mora se uložiti da bi se obezbedila sloboda izražavanja, posebno kad je reč o sredstvima informisanja", ocenili su ministri EU.
Oni su podsetili da su u aprilu 2009. zatražili od Evropske komisije da im predoči mišljenje o molbi Podgorice za članstvo u EU.
I naveli da će to biti razmatrano u skladu s načelima u Ugovoru (o EU), političkim EU "merilima iz Kopenhagena" o nužnosti delovanja političke demokratije i efikasne tržišne privrede, kao i "obnovljenog jednoglasja o daljem proširivanju" EU.
"Savet (ministara EU) je saglasan da to ponovo razmotri kad mu Komisija podnese svoje mišljenje", zaključili su šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorice.
HRVATSKA: POČINJE IZRADA PRISTUPNOG PREGOVORA
Ministri su u ponedeljak odlučili i da počnu sa pripremom pristupnog ugovora za Hrvatsku.
U Briselu će tokom decembra biti osnovana radna grupa za pisanje ugovora, a ministri su odobrili i finansijski paket za prve dve godine hrvatskog članstva, u iznosu od tri i po milijarde eura.
U nacrtu zaključaka koji će biti predstavljeni večeras ističe se generalno dobra suradnja Hrvatske s Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju i pozdravlja se stvaranje međuagencijske radne grupe.
U zaključcima se, međutim, sa žaljenjem konstatuje da haški tužilac još nije mogao da izvesti o sadržajnom napretku po pitanju nalaženja topničkih dnevnika.
Ministri su pozvali Hrvatsku da osigura hitno rešenje ovog pitanja.
OČUVANA STABILNOST NA KOSOVU
Ministri su ocenili da je "na Kosovu očuvana stabilnost, ali da je sveukupna situacija krhka" i da su "ključni izazovi i dalje ostali", pre svega vladavina zakona i bitka protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ministri inostranih poslova su "pozdravili mirno i uredno održavanje nedavnih lokalnih izbora" i predočili "veliku važnost korektne i pune primene preostalog izbornog procesa".
U završnom dokumentu zasedanja se naglašava da su "ključni izazovi" na Kosovu takođe "jačanje kapaciteta administracije, zaštita Srba i drugih manjina, kao i verskog i kulturnog nasleđa i snaženje dijaloga i pomirenje između zajednica".
Evropski ministri naglašavaju očekivanje da "Kosovo sarađuje s Euleksom i obezbedi delovanje Euleksa".
Evropskoj komisiji je naloženo da preduzme mere u podršci napretka Kosova ka EU, a pridat je značaj i trgovini i vizama.
ZABRINUTOST ZA BIH
Šefovi diplomatija EU izrazili su "zabrinutost zbog razvoja i političke situacije u Bosni i Hercegovini" (BiH) i pozvali političke vođe u toj zemlji da hitno ubrzaju evropske reforme.
Oni su u zaključcima zasedanja podvukli da je "za napredak nužno da lideri BiH dele viziju o zajedničkoj budućnosti i da imaju političku volju da sprovedu uslove za evropsku integraciju".
Savet ministara je obavešten da je BiH postigla pomak u sprovođenju merila u dijalogu za ukidanje viza EU, kao i da zadovoljavajuće primenjuje Prelazni trgovinski sporazum s EU, a pozvali su BiH da ostvari preostale ciljeve i uslove neophodne za zatvaranje Ureda visokog predstavnika.
Takođe su dali su i punu podršku delovanju visokog predstavnika Valentina Incka.
Sve dok Ured visokog predstavnika ne bude prenesen na predstavnika EU, "Savet ministara neće moći da razmotri kandidaturu BiH za članstvo" u EU.
U zaključcima se naglašava da, iako ustavne promene u BiH nisu uslov za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, nužno je da BiH pokrene početni "paket" ustavnih promena da bi se "uspostavila funkcionalna država i ustavni okvir u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima".
PODELJENO OKO MAKEDONIJE
Evropska unija je podeljena o pitanju pokretanja pregovora o prijemu Makedonije zbog njenog spora s Grčkom o imenu države, izjavio je danas francuski državni sekretar zadužen za evropska pitanja Pjer Leluš.
Šefovi diplomatija Evropske unije razmatrali su nacrt teksta u kojem se predlaže ponovni sastanak "u martu 2010. godine, s ciljem da se odredi datum za početak pregovora o prijemu".
Zemlje članice EU su podeljene po tom pitanju, "jer Grčka ne želi da bude vezana za bilo koji datum", rekao je Leluš posle sastanka u Briselu.
"Dve teze se sukobljavaju - jedna teza govori da su pregovori (s Makedonijom) u interesu EU jer je to važno za proces stabilizacije Balkana, ali se protivi drugom principu, a to je solidarnost" s Grčkom, rekao je Leluš.
U nacrtu teksta se navodi da je Makedonija učinila određeni napredak "u nizu važnih oblasti", premda treba da nastavi svoje reforme.
Makedonija je kandidat za EU od decembra 2005. godine i želi da počne pregovore o prijemu pre kraja godine. Početak pregovora je dobio zeleno svetlo Evropske komisije u oktobru, ali nije još EU.
Grčka je u aprilu 2008. godine blokirala proces prijema Makedonije u NATO i zapretila da će isto učiniti i za EU zbog spora oko imena države.