Za razliku od dosadašnje prakse pompeznog najavljivanja velikih koraka Srbije ka Evropi, vlasti u Beogradu dosledno se drže saveta da nije pametno kalkulisati datumima.
Nakon apela predsednika Borisa Tadića da budu uzdržani, niko ne želi da komentariše mogućnost da evropski ministri danas odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, dok se to i ne dogodi. Građani, međutim, ovo ne iščekuju sa prevelikom pažnjom.
Za razliku od ukidanja viza, koje su građani Srbije, mada uz većinsku primedbu da ne znači puno bez novca za putovanja, dočekali uz jasno vidljive koristi, ukidanje prelaznog trgovinskog sporazuma je, čini se, apstraktan korak ka Evropi, koji se ne maže na hleb.
Nekadašnja direktorka Vladine kancelarije za priduživanje EU Tanja Miščević, međutim, objašnjava da je upravo suprotno i da će najveću korist imati baš potrošači:
“O itekako se to maže na hleb. Dakle, uspostavljanje zone slobodne trgovine, postepena liberalizacija trgovine proizvodima koji dolaze iz Evropske unije, što znači veća količina kvalitetnijih, a jeftinijih proizvoda na domaćem tržištu, to je ono što je, u najkraćem, poenta ovoga sporazuma. I zapravo najveće koristi Prelazni sporazum ima za nas potrošače, mi smo najšira kategorija.”
PRAVNA SIGURNOST
Srbija je u januaru počela jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Iako materijano neće biti promena, ovo je prvi ugovorni odnos koji sklapa sa EU. Iako su obećali da se ubuduće neće hvaliti uspesima i najavljivati naredne korake ka Briselu pre vremena, vicepremijer Božidar Đelić nije izdržao:
“Ja prvi sam spreman i da me ljudi napadaju oko nekih rokova jer znamo da je to mnogo dobro za naše građane. Jedna stvar je kada vam Evropska unija dodeli jednostrano trgovinske preferencijale. Druga je stvar, mi ulazimo u jedan ugovorni odnos koji nismo nikada imali. To istovremeno znači da trgovinska preferencijala koja vam je data ne može sada jednostrano biti oduzeta. To je pravna sigurnost.”
Božidar Đelić: Jedna stvar je kada vam Evropska unija dodeli jednostrano trgovinske preferencijale. Druga je stvar, mi ulazimo u jedan ugovorni odnos koji nismo nikada imali.
Prelazni trgovinski sporazum do sada je bio blokiran zbog čvrstog stava Holandije da Beograd prethodno mora da okonča saradnju sa Haškim tribunalom. Posle izveštaja glavnog tužioca Serža Bramerca, koji je ocenio da Srbija čini sve da ispuni ovaj uslov, menja stav. Na dalje ublažavanje odnosa prema evropskim integracijama Srbije ukazuje i najava da bi i bez izručenja preostalih haških begunaca Holanđani mogli dati zeleno svetlo za sledeći korak - primenu celokupnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u junu iduće godine, ukoliko Bramercov izveštaj bude kao prethodni. To je nedavno u intervjuu za naš program potvrdio predsednik Spoljnopolitičkog odbora parlamenta Holandije Henk Jan Ormel:
“Mi verujemo da Srbija čini sve što je u njenoj moći - a baš to kaže Bramerc – da uhapsi dvojicu odbeglih optuženika za ratne zločine. Razume se, mi se nadamo da će se Mladić i Hadžić veoma brzo naći pred licem pravde u Hagu, ali, ne možemo kažnjavati Srbiju ako ona čini sve što može da ih uhapsi, a to je ono što nam Bramerc govori.”
Posle Sporazuma o stabilizacijii i pridruživanju, Srbija bi ubrzo mogla da podnese i kandidaturu za članstvo u EU. Mada su do nedavno najavljivali da će to i učiniti do kraja godine, zvaničnici u Beogradu u poslednje vreme više ne postavljaju rokove. Usledilo je to posle apela predsednika Borisa Tadića da budu uzdržani, da ne licitraju rokovima i da “ne iritiraju Holanđane”.
Nakon apela predsednika Borisa Tadića da budu uzdržani, niko ne želi da komentariše mogućnost da evropski ministri danas odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, dok se to i ne dogodi. Građani, međutim, ovo ne iščekuju sa prevelikom pažnjom.
Za razliku od ukidanja viza, koje su građani Srbije, mada uz većinsku primedbu da ne znači puno bez novca za putovanja, dočekali uz jasno vidljive koristi, ukidanje prelaznog trgovinskog sporazuma je, čini se, apstraktan korak ka Evropi, koji se ne maže na hleb.
Nekadašnja direktorka Vladine kancelarije za priduživanje EU Tanja Miščević, međutim, objašnjava da je upravo suprotno i da će najveću korist imati baš potrošači:
“O itekako se to maže na hleb. Dakle, uspostavljanje zone slobodne trgovine, postepena liberalizacija trgovine proizvodima koji dolaze iz Evropske unije, što znači veća količina kvalitetnijih, a jeftinijih proizvoda na domaćem tržištu, to je ono što je, u najkraćem, poenta ovoga sporazuma. I zapravo najveće koristi Prelazni sporazum ima za nas potrošače, mi smo najšira kategorija.”
PRAVNA SIGURNOST
Srbija je u januaru počela jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Iako materijano neće biti promena, ovo je prvi ugovorni odnos koji sklapa sa EU. Iako su obećali da se ubuduće neće hvaliti uspesima i najavljivati naredne korake ka Briselu pre vremena, vicepremijer Božidar Đelić nije izdržao:
“Ja prvi sam spreman i da me ljudi napadaju oko nekih rokova jer znamo da je to mnogo dobro za naše građane. Jedna stvar je kada vam Evropska unija dodeli jednostrano trgovinske preferencijale. Druga je stvar, mi ulazimo u jedan ugovorni odnos koji nismo nikada imali. To istovremeno znači da trgovinska preferencijala koja vam je data ne može sada jednostrano biti oduzeta. To je pravna sigurnost.”
Prelazni trgovinski sporazum do sada je bio blokiran zbog čvrstog stava Holandije da Beograd prethodno mora da okonča saradnju sa Haškim tribunalom. Posle izveštaja glavnog tužioca Serža Bramerca, koji je ocenio da Srbija čini sve da ispuni ovaj uslov, menja stav. Na dalje ublažavanje odnosa prema evropskim integracijama Srbije ukazuje i najava da bi i bez izručenja preostalih haških begunaca Holanđani mogli dati zeleno svetlo za sledeći korak - primenu celokupnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u junu iduće godine, ukoliko Bramercov izveštaj bude kao prethodni. To je nedavno u intervjuu za naš program potvrdio predsednik Spoljnopolitičkog odbora parlamenta Holandije Henk Jan Ormel:
“Mi verujemo da Srbija čini sve što je u njenoj moći - a baš to kaže Bramerc – da uhapsi dvojicu odbeglih optuženika za ratne zločine. Razume se, mi se nadamo da će se Mladić i Hadžić veoma brzo naći pred licem pravde u Hagu, ali, ne možemo kažnjavati Srbiju ako ona čini sve što može da ih uhapsi, a to je ono što nam Bramerc govori.”
Posle Sporazuma o stabilizacijii i pridruživanju, Srbija bi ubrzo mogla da podnese i kandidaturu za članstvo u EU. Mada su do nedavno najavljivali da će to i učiniti do kraja godine, zvaničnici u Beogradu u poslednje vreme više ne postavljaju rokove. Usledilo je to posle apela predsednika Borisa Tadića da budu uzdržani, da ne licitraju rokovima i da “ne iritiraju Holanđane”.