Nadležni u Beogradu tvrde da su svoj stav o pitanju telekomunikacija izneli u vidu novog, kompromisnog predloga i da sada čekaju na odgovor Prištine. Takođe, izvori iz srpske vlade navode da se u Briselu odvijaju neformalni susreti na tu temu, ali iz sedišta Evropske Unije nema potvrde te informacije, već samo stižu nadanja da će dogovor uskoro biti postignut. U skoro postizanje sporazuma, uprkos informacijama koje protivreče jedna drugoj, veruju i poznavaoci prilika, jer bi, kako kažu, bilo veoma štetno dozvoliti da pitanje telekomunikacija sada naruši sudbinu čitavog Briselskog sporazuma i dosadašnji napredak.
Dogovora Srbije i Kosova o telekomunijacijama, jednom od nekoliko preostalih teških pitanja koja je potrebno rešiti na putu normalizacije odnosa, još nema, mada je, kako se nezvanično može čuti, blizu.
O tom problemu, kako se saznaje u izvorima iz srpske vlade, u Briselu traju neformalne konsultacije dve strane, a prema istim izvorima, trenutno se spor vodi oko tehničkih detalja dogovora.
U pregovaračkom timu Srbije je za Radio Slobodna Evropa rečeno da je Beograd ponudio kompromisno rešenje o telekomunikacijama i da sada čekaju na odgovor Prištine. O kakvom je tačno predlogu reč, nije saopšteno, ali je Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar u čijem su resoru telekomunikacije, rekao da on predstavlja kompromis između „ranijih zahteva Beograda i ranijih zahteva Prištine“, ne navodeći druge detalje.
U sedištu Evropske Unije, Briselu, ne mogu da potvrde da li se trenutno odvijaju nekakvi novi neformalni susreti o pitanju telekomunikacija, ali se evropski zvaničnici i dalje nadaju da će Srbija i Kosovo postići dogovor o tom, kao i o pitanju energetike, koje takođe predstavlja kamen spoticanja.
Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, dodaje da su „aranžmani o ta dva pitanja pitanja pri kraju“
. „Aranžman oko energije i telekomunikacija je u fazi finalizacije i mi se nadamo da će strane uskoro postići dogovor“, rekla nam je Kocijančić
Pozivni brojevi
Prema našim saznjanjima iz Brisela, poslednji nacrt dogovora predviđa da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj +383, a za taj broj bi aplicirala neka treća država, članica EU, o kojoj bi se saglasile i Srbija i Kosovo. To bi, kako saznajemo, mogla biti Švedska, Italija ili Austrija.
Istovremeno, prihvaćeno je da na Kosovu, delom radi i srpski telekom operater. Prema navodima medija, Srbija je ranije tražila da ona aplicira za broj +383 koji bi Kosovo koristilo, što je, prema mišljenju Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, bila greška.
„Tako da je, suštinski, predlog da neka evropska zemlja aplicira, kompromis između mogućnosti da samo Srbija aplicira ili da se pojavi bilo koja od naslednica Jugoslavije, a pri tome još i članica EU, na primer Hrvatska ili Slovenija, i aplicira. Dakle, mislim da sa tog stanovišta, Beograd nema prostor za neko insistranje i da treba da ovo rešenje prihvati kao kompromisno“, kaže Dušan Janjić, dobar poznavalac prilika na Kosovu i dodaje da je uveren da će dogovor na kraju ipak biti postignut, jer se, kako kaže, neće dozvoliti da problem sa pitanjem telekomunikacija ugrozi sve što je do sada postignuto na polju normalizacije odnosa.
„Sigurno očekujem dogovor. Jer, neće se dozvoliti da u ovoj fazi telekomunikacije naruše sudbinu celog brisleskog sporazuma. Kompromis u ovom momentu, koliko ja razumem, podrazumeva da Rasim Ljajić dobije podršku i u vladi Srbije i u interesnim grupama koje stoje iza telekomunikacija Srbije, da prihvati ova dva, da kažemo, delimično ostvarena cilja. To je delovanje Telekoma na celoj teritoriji Kosova i drugi da se zapravo Srbija kao jedini aplikator za kantri-kod pojavi kao neka vrsta, barem privremeno, kontrolora ukupnih telekomunikacija, dakle i on-line i stabilne telefonije“, rekao je Janjić
Sledeći sastanak predsednika vlada Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija, mogao bi biti održan krajem avgusta. On bi međutim, sudeći prema izajvama srpskih zvaničnika, mogao da bude odložen ukoliko se o telekomunikacijama i energetici do tada ne bude postigao dogovor. Kako saznajemo u Briselu, moguće je da se rok za postizanje dogovora, koji ističe ove nedelje, produži i na sledeću sedmicu.
Dogovora Srbije i Kosova o telekomunijacijama, jednom od nekoliko preostalih teških pitanja koja je potrebno rešiti na putu normalizacije odnosa, još nema, mada je, kako se nezvanično može čuti, blizu.
O tom problemu, kako se saznaje u izvorima iz srpske vlade, u Briselu traju neformalne konsultacije dve strane, a prema istim izvorima, trenutno se spor vodi oko tehničkih detalja dogovora.
U pregovaračkom timu Srbije je za Radio Slobodna Evropa rečeno da je Beograd ponudio kompromisno rešenje o telekomunikacijama i da sada čekaju na odgovor Prištine. O kakvom je tačno predlogu reč, nije saopšteno, ali je Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar u čijem su resoru telekomunikacije, rekao da on predstavlja kompromis između „ranijih zahteva Beograda i ranijih zahteva Prištine“, ne navodeći druge detalje.
U sedištu Evropske Unije, Briselu, ne mogu da potvrde da li se trenutno odvijaju nekakvi novi neformalni susreti o pitanju telekomunikacija, ali se evropski zvaničnici i dalje nadaju da će Srbija i Kosovo postići dogovor o tom, kao i o pitanju energetike, koje takođe predstavlja kamen spoticanja.
. „Aranžman oko energije i telekomunikacija je u fazi finalizacije i mi se nadamo da će strane uskoro postići dogovor“, rekla nam je Kocijančić
Pozivni brojevi
Prema našim saznjanjima iz Brisela, poslednji nacrt dogovora predviđa da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj +383, a za taj broj bi aplicirala neka treća država, članica EU, o kojoj bi se saglasile i Srbija i Kosovo. To bi, kako saznajemo, mogla biti Švedska, Italija ili Austrija.
Istovremeno, prihvaćeno je da na Kosovu, delom radi i srpski telekom operater. Prema navodima medija, Srbija je ranije tražila da ona aplicira za broj +383 koji bi Kosovo koristilo, što je, prema mišljenju Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, bila greška.
„Tako da je, suštinski, predlog da neka evropska zemlja aplicira, kompromis između mogućnosti da samo Srbija aplicira ili da se pojavi bilo koja od naslednica Jugoslavije, a pri tome još i članica EU, na primer Hrvatska ili Slovenija, i aplicira. Dakle, mislim da sa tog stanovišta, Beograd nema prostor za neko insistranje i da treba da ovo rešenje prihvati kao kompromisno“, kaže Dušan Janjić, dobar poznavalac prilika na Kosovu i dodaje da je uveren da će dogovor na kraju ipak biti postignut, jer se, kako kaže, neće dozvoliti da problem sa pitanjem telekomunikacija ugrozi sve što je do sada postignuto na polju normalizacije odnosa.
„Sigurno očekujem dogovor. Jer, neće se dozvoliti da u ovoj fazi telekomunikacije naruše sudbinu celog brisleskog sporazuma. Kompromis u ovom momentu, koliko ja razumem, podrazumeva da Rasim Ljajić dobije podršku i u vladi Srbije i u interesnim grupama koje stoje iza telekomunikacija Srbije, da prihvati ova dva, da kažemo, delimično ostvarena cilja. To je delovanje Telekoma na celoj teritoriji Kosova i drugi da se zapravo Srbija kao jedini aplikator za kantri-kod pojavi kao neka vrsta, barem privremeno, kontrolora ukupnih telekomunikacija, dakle i on-line i stabilne telefonije“, rekao je Janjić
Sledeći sastanak predsednika vlada Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija, mogao bi biti održan krajem avgusta. On bi međutim, sudeći prema izajvama srpskih zvaničnika, mogao da bude odložen ukoliko se o telekomunikacijama i energetici do tada ne bude postigao dogovor. Kako saznajemo u Briselu, moguće je da se rok za postizanje dogovora, koji ističe ove nedelje, produži i na sledeću sedmicu.