Zvanična Priština još uvek čeka na odgovor Beograda, koji treba da saopšti Briselu da li prihvata sporazum o telekomunikacijama. Poslednji rok da se Srbija izjasni o tome bio je četvrtak, 8. avgust.
Dren Zeka, savetnik šefice pregovaračkog tima, Edite Tahiri, kaže za RSE da se još uvek ne zna odgovor Srbije.
“Najpre jedno pojašnjenje s obzirom na to da je stvoren nesporazum. Ovih dana nije bilo sastanaka o telekomu u Briselu, i o tome se nije razgovaralo još od poslednjeg sastanka premijera. Ostalo je da srpska strana potvrdi da je prihvatila sporazum koji su EU i Kosovo prihvatili. Juče je bio poslednji rok za to ali do toga još uvek nije došlo”, objasnio je Zeka.
U Briselu kažu da sporazum o telekomu još uvek nije postignut. Maja Kocijančić, portparolka posrednika u ovom dijalogu, visoke predstavnice EU, Catherine Ashton, izrazila je nadu da će dve strane postići sporazum što pre moguće.
Iz kosovske delegacije prethodno su izjavili da će zahtev za međunarodni prefiks Međunarodnoj uniji za telekomunikacije podneti samo Kosovo, ili eventualno neka treća država EU. Sporazum navodi da bi Kosovo dobilo međunarodni kod +383, a Srbija licencu za mobilnog operatera.
Beograd insistira da se operateru izda licenca bez procedura, dok Priština navodi da su licence pitanje tendera, ali da je spremna da olakša procedure za izdavanje licence srpskoj kompaniji, koja bi radila kao virtualni operater, u sklopu dva legitimna operatera na Kosovu.
“Srbija od toga dobija rešenje za jednog privremenog operatera ograničenog u prostoru za srpsku zajednicu na Kosovu, ali koji bi bio licenciran u Republici Kosovo i koji bi radio na osnovu zakona Kosova”, objasnio je savetnik Zeka.
Inače, stručnjaci telekomunikacija navode da je Kosovo, zbog nedostatka telefonskog koda, do sad dosta izgubilo.
Agron Dida navodi da je Kosovo tako nešto koštalo milione eura. Mobilna telefonija Vala koristi kod Monaka, +377, a mobilna telefonija IPKO, kod Slovenije, +386. Fiksna telefonija koristi kod Srbije, +381.
Da bi zemlja dobila svoj kod, ona mora pre svega biti članica Međunarodne unije za telekomuniakcije, ili članica UN-a, te potom da aplicira za državni kod telefonije. Dida navodi da je bilo dobre volje i većeg angažovanja domaćih institucija, Kosovo je moglo da dobije kod do sad.
“Kosovo je u proseku tokom ovih 14 godina gubilo milion do milion ipo mesečno... Rešenje ovog problema leži u Ženevi, u Međunarodnoj uniji za telekomunikacije. U njihovim regulativama postoji legalna mogućnost za rešavanje ovog problema Kosovu, ali nažalost, time se nisu puno bavili. Kritike su na Vladu Kosova koja se nije angažovala na tom putu”, kazao je Dida.
Dren Zeka, savetnik šefice pregovaračkog tima, Edite Tahiri, kaže za RSE da se još uvek ne zna odgovor Srbije.
“Najpre jedno pojašnjenje s obzirom na to da je stvoren nesporazum. Ovih dana nije bilo sastanaka o telekomu u Briselu, i o tome se nije razgovaralo još od poslednjeg sastanka premijera. Ostalo je da srpska strana potvrdi da je prihvatila sporazum koji su EU i Kosovo prihvatili. Juče je bio poslednji rok za to ali do toga još uvek nije došlo”, objasnio je Zeka.
U Briselu kažu da sporazum o telekomu još uvek nije postignut. Maja Kocijančić, portparolka posrednika u ovom dijalogu, visoke predstavnice EU, Catherine Ashton, izrazila je nadu da će dve strane postići sporazum što pre moguće.
Iz kosovske delegacije prethodno su izjavili da će zahtev za međunarodni prefiks Međunarodnoj uniji za telekomunikacije podneti samo Kosovo, ili eventualno neka treća država EU. Sporazum navodi da bi Kosovo dobilo međunarodni kod +383, a Srbija licencu za mobilnog operatera.
Beograd insistira da se operateru izda licenca bez procedura, dok Priština navodi da su licence pitanje tendera, ali da je spremna da olakša procedure za izdavanje licence srpskoj kompaniji, koja bi radila kao virtualni operater, u sklopu dva legitimna operatera na Kosovu.
“Srbija od toga dobija rešenje za jednog privremenog operatera ograničenog u prostoru za srpsku zajednicu na Kosovu, ali koji bi bio licenciran u Republici Kosovo i koji bi radio na osnovu zakona Kosova”, objasnio je savetnik Zeka.
Inače, stručnjaci telekomunikacija navode da je Kosovo, zbog nedostatka telefonskog koda, do sad dosta izgubilo.
Agron Dida navodi da je Kosovo tako nešto koštalo milione eura. Mobilna telefonija Vala koristi kod Monaka, +377, a mobilna telefonija IPKO, kod Slovenije, +386. Fiksna telefonija koristi kod Srbije, +381.
Da bi zemlja dobila svoj kod, ona mora pre svega biti članica Međunarodne unije za telekomuniakcije, ili članica UN-a, te potom da aplicira za državni kod telefonije. Dida navodi da je bilo dobre volje i većeg angažovanja domaćih institucija, Kosovo je moglo da dobije kod do sad.
“Kosovo je u proseku tokom ovih 14 godina gubilo milion do milion ipo mesečno... Rešenje ovog problema leži u Ženevi, u Međunarodnoj uniji za telekomunikacije. U njihovim regulativama postoji legalna mogućnost za rešavanje ovog problema Kosovu, ali nažalost, time se nisu puno bavili. Kritike su na Vladu Kosova koja se nije angažovala na tom putu”, kazao je Dida.
