Libijska kriza
Dragan Štavljanin, Ljudmila Cvetković
( FOTO GALERIJA - Libijska kriza)
Libija neće postati drugi Irak a intervencija protiv Moamera Gadafija je nacionalni interes SAD, izjavio je predsednik Barak Obama u obraćanju naciji u ponedeljak veče.
U Londonu se u utorak održava prvi sastanak Kontakt grupe za Libiju, na kome će ministri spoljnih poslova 40 zemalja razmotriti tok vojne operacije u toj zemlji i situaciju posle eventualnog Gadafijevog odlaska s vlasti.
Obama, predsednik Francuske Nikola Sarkozi, britanski premijer Dejvid Kameron i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su o konferenciji u ponedeljak naveče.
"Cela međunarodna zajednica imaće priliku da podrži libijski narod u borbi za svrgavanje žestoke diktature i za stvaranje odgovarajućih uslova koji će tom narodu omogućiti da odlučuje o svojoj budućnosti... Sadašnji režim izgubio je svaki legitimitet. Gadafi treba odmah da ode s vlasti", navodi se u zajedničkom saopštenju francuskog predsednika Nikole Sarkozija i britanskog premijera Dejvida Kamerona.
Britanski ministar inostranih poslova Vilijem Hejg (William Hague) ponovio je danas taj stav.
"Sve želimo da se uspostavi primirje i mislim da svi žele da Gadafi ode. Te stvari su jasne", kaže on.
Francuska, Britanija i SAD su pozvale libijski nacionalni savet za tranziciju, koji čini 31 predstavnik iz raznih libijskih gradova, da uspostavi nacionalni politički dijalog.
Abdul Hafez Ghoga, portparol libijskog opozicionog nacionalnog saveta o inicijativi zapadnih zemalja.
"Svi smo se složili da ćemo prihvatiti inicijative iz Londona, Italije ili Nemačke samo pod jednim uslovom. To je okončanje Gadafijeve vladavine, odnosno da se otarasimo njega i njegove dece. Takođe, insistiramo da naša zemlja treba da bude uređena u skladu sa vizijom i principima revolucije koja je počela 17 februara. Niko ne može da nam nameće šta da radimo nakon odlaska Gadafija", naglašava Ghoga.
Većin Amerikanaca za zbacivanje Gadafija
Inače, zbog kritike vojne intervencije, Rusija nije pozvana na skup, naveo je jedan neimenovani ruski zvanični izvor, a prenosi Interfaks.
Reagujući na kritike iz redova republikanaca, ali i demokrata, predsednik SAD Barak Obama se u govoru na Univerzitetu nacionalne odbrane u Vašingtonu, založio za “ograničenu” intervenciju radi obezbeđivanja zone zabrane leta, pokušavajući da uveri sumnjičavo nastrojenu javnost u opravdanost svoje odluke.
Obama je rekao da se njegove odluke o Libiji zasnivaju na onome što je postala njegova spoljno-politička doktrina koja se oslanja na međunarodni konsenzus i multilateralne mere kako bi došlo do željenih promena.
"Za samo mesec dana SAD su radeći sa našim međunarodnim partnerima u mobilisanju široke koalicije, stvaranju sigurnog međunarodnog mandata mandata za zaštitu civila, zaustavljanja napredovanja vojske sprečile masakr i uspostavile zonu zabranjenog leta. Kako je brzo došao zajednički diplomatski i vojni odgovor pokazuje i primer iz prošlosti kada je trebalo više od godinu dana međunarodnoj zajednici da interveniše iz vazduha u Bosni u zaštiti civila koji su brutalno ubijani 90-ih godina", rekao je Obama.
Obama je istakao da su Vašington i njegovi saveznici odlučili da deluju jer je Gadafi umesto da iskoristi priliku da zaustavi nasilje, pojačao napade:
„Znali smo da smo odložili intervenciju za samo jedan dan, Bengazi – u kome živi 700 hiljada ljudi – mogao bi da doživi masakr koji bi odjeknuo u regionu i bio mrlja na savesti sveta. Nije bilo u našem nacionalnom interesu da to dozvolimo“.
Obama se obratio naciji nakon kritika iz obe partije zato što nije konsultovao Kongres pre donošenja odluke o podršci rezoluciji UN o uvođenju zone zabranjenog leta nad Libijom.
Prema istraživanjima Pju centra (The Pew Research Center), manje od polovine Amerikanaca – 47 odsto – podržava intervenciju dok je 36 procenata protiv.
Istovremeno, 46 odsto Amerikanaca smatra da Vašington i njegovi saveznici treba da se angažuju na zbacivanju Gadafija, dok 43 procenta ističe da jedini cilj intervencije treba da bude zaštita civila.
Izbeglice se iskrcavaju na Maltu
Povlačeći paralelu sa zbacivanjem Sadama Huseina u Iraku, Obama je kazao da je cena promene režima osam godina angažmana SAD, hiljade iračkih i američkih života i skoro hiljadu milijardi dolara.
„To je nešto što SAD ne mogu sebi da priušte da se ponovi u Libiji.
Širenje naše vojne misije na promeni režima bila bi greška. Zadatak koji sam dodelio našim snagama je da štite ljude od neposredne opasnosti i da uspostave zonu zabranjenog leta ima mandat UN i međunaordnu podršku. To je takođe nešto što nas je libijska opozicija zamolila da učinimo. Ako bismo pokušali da skinemo Gadafija silom naša koalcija će se podeliti. Mi bismo verovatno morali da pošaljemo američke vojnike u kopnenu akciju ili da rizikujemo ubijanje civila iz vazduha", naglasio je Obama.
Obama je završio svoj govor podsećanjem da se pobuna širi arpapskim svetom od Sirije do Jordana, od Bahreina do Jemena, stanovnici doživljavaju svoj trenutak buđenja. Obama je rekao da će ishod svuda biti drugačiji.
„Postoje mesta poput Egipta gde će nas ove promene insipirisati i dati nam nadu. A biće mesta kao što je Iran gde se promene žestoko potiskuju. SAD neće moći da diktiraju tempo i obim ovih promena. Ali možemo napraviti razliku. Verujem da ovaj pokret promena ne može biti vraćen unazad", rekao je Obama.
U međuvremenu oko 500 izbeglica iz Etiopije i Eritreje koji su brodovima putovali iz Libije iskrcalo se na Malti, saopštila je malteška vojska.
To je prvi dolazak izbeglica na Maltu od početka godine i od kada je počeo sukob u Libiji u februaru.
Posle početka pobune u Libiji i intervencije međunarodnih snaga, libijski lider Moamer Gadafi je izjavio da će prestati da se "bori protiv ilegalne imigracije", uveravajući da će "milioni Afrikanaca" krenuti ka Evropi.