Odbor za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva Skupštine Crne Gore trebalo bi da definiše konačna izborna rješenja do 18. decembra, što je treći rok ili drugo produženje roka do kada bi trebalo da partije vlasti i dijela opozicije definišu izmjene izbornog zakonodavstva, kako bi naredni izbori protekli u slobodnoj i fer atmosferi, te bili priznati od svih aktera.
Rad nepotpunog sastava Odbora prate politički sukobi, optuživanja, odbijanje zahtjeva, pozivi na proteste i bojkot institucija, što dovodi u sumnju da li će i novi rok biti ispoštovan.
Pročitajte i ovo: Crnogorski izbori: Može li regularno?
Usvajanju novog termina (18. decembar) za okončanje rada na reformi izbornog zakonodavstva prethodila je oštra politička rasprava u Skupštini Crne Gore koja je iskristalisala dijametralno različite pozicije stranaka, ne samo na relaciji vlast-opozicija nego i među opozicijom.
Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) ne prihvata jedinstven zahtjev opozicije da se pred naredne parlamentarne izbore formira tehnička vlada koja će kontrolisati regularnost izbornog procesa i poštovanje zakona.
Bojkot Skupštine i Odbora
Dio opozicije koju personifikuje Demokratski front (DF), koji inače učestvuje u radu Skupštine, odbija, međutim, da participira u radu skupštinskog Odbora za reformu izbornog zakonodavstva, te poziva ostale stranke da napuste Odbor i traži da se protestima dođe do tehničke vlade.
Opoziciona Demokratska Crna Gora (DCG), koja bojkotuje sjednice Skupštine, pak, učestvuje u radu parlamentarnog Odbora za izmjenu izbornog zakonodavstva, te poziva Demokratski front da napusti Skupštinu Crne Gore i potpiše da neće izlaziti na izbore bez formiranja tehničke vlade.
Istovremeno, opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) neće više učestvovati u radu Odbora zbog odbacivanja zahtjeva o formiranju tehničke vlade od strane vladajuće koalicije, ali ostaje u parlamentu.
I predstavnici ostalih manjih opozicionih stranaka i nezavisni poslanici takođe imaju različite ideje i prijedloge o načinu izlaska iz političke krize.
Raonić: 'Na žalost, brojne partije su ovo shvatile kao mogućnost sticanja političkih poena'
Ovaj ambijent predstavlja teren za sticanje političkih poena, a ne dijalog o izbornim uslovima, kaže politički analitičar Boris Raonić.
"Najbitnije je da dođemo do odluke kojom ćemo ispoštovati preporuke međunarodne zajednice kada je u pitanju izborni proces, dakle preporuke ne samo OEBS-a nego i Evropske komisije", ocjenjuje Raonić.
Pročitajte i ovo: Afere i opozicioni sukobi odlažu dogovor u Crnoj Gori
"Što se tiče rada i rokova", komentariše Raonić, "i prethodna dva roka su bila sasvim dovoljna, a i ovaj novi je sasvim dovoljan ukoliko postoji želja da se dođe do rješenja i shvatanje da na ovoj temi ne treba da se postižu politički poeni već se samo stvaraju uslovi za fer političku utakmicu".
"Na žalost, brojne partije su ovo shvatile kao mogućnost sticanja političkih poena, čak i partije koje ne učestvuju u radu Odbora imaju veoma negativnu kampanju prema Demokratskoj Crnoj Gori koja je dio ovog procesa", konstatuje Raonić.
Poziv na proteste
Tokom skupštinske rasprave poslanik Nebojša Medojević u ime Demokratskog fronta pozivao je na proteste:
"Svaki od vaših stotinu predloga ne dodiruje sistemsku krađu DPS-a. Na izbore ne možemo ići dok ne izborimo fer uslove. Fer uslova nema bez pobune, kao u Čileu, Hong Kongu, Barseloni…"
Više puta je ponovljen zahtjev opozicije da vlast pristane na tehničku vladu.
"Vi sami (DPS) bi trebalo da ponudite tehničku vladu zbog toga što ovako nečega nema nigdje, ni u jednoj susjednoj zemlji, nigdje u Evropi. Bez ikakve odgovornosti državni činovnici rade to što rade, ne funkcioniše tužilaštvo koje je u v.d. stanju, sudstvo je u v.d. stanju", rekao je poslanik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović.
Pročitajte i ovo: Brisel i Gordijev čvor crnogorske politike
Poslanik Socijaldemokratske partije Raško Konjević je podsjetio da su prethodni parlamentarni izbori 2016. godine održani u potpuno neregularnim uslovima.
"Rezolutan stav DPS-a da ne želi ni da razgovara o tehničkoj vladi ne daje nam dovoljno nade da kroz taj dijalog možemo doći do stabilizacije političkih prilika u Crnoj Gori. Nemojte zaboraviti da su posljednji parlamentarni izbori održani u danu ‘državnog udara’, nemojte zaboraviti da je vaš (DPS) član predsjedništva akter afere ‘Koverta’ i da nema ni objektivne ni bilo koje druge odgovornosti", konstatovao je Konjević.
Rezolutno odbijanje DPS-a
Na drugoj strani, poslanici vladajuće Demokratske partije socijalista, od početka pregovora o izbornoj reformi, odbacuju svaki razgovor o tehničkoj vladi.
"Sigurno da neće biti tehničke vlade. Građanima ne uliva elementarno povjerenje upravo riječ tehnička vlada. Jer bi to značilo da svaka partija koja vrši vlast u svakom trenutku može postati opozicija, a opozicija u svakom trenutku kada poželi može postati vlast. To je suprotno svim demokratskim principima i to je ono što građanima ne uliva povjerenje", rekla je Marta Šćepanović iz DPS-a.
Pročitajte i ovo: Zašto je izborna reforma sporna za jedan dio opozicije u Crnoj Gori?
Istovremeno uz odbijanje tehničke vlade, iz vladajućeg DPS-a opoziciju pozivaju na dijalog. Predrag Sekulić (DPS) uz pozive na saradnju opoziciju podsjeća na ispoljene slabosti:
"Spremni smo za dijalog, spremni smo da radimo na izbornim zakonima i spremni smo da usvojimo sva najbolja demokratska rješenja demokratske Evrope. Nemojte da mi budemo krivi za slabosti opozicije, nismo mi ti koji treba da ujedine opoziciju, to je prije svega vaš posao. Nemojte da tražite da vam mi pomažemo da vi dobijete izbore".
Trošenje vremena
Na pitanje kome odgovara treće produženje roka za pokušaj postizanja dogovora o poštenim izbornim pravilima, analitičar Boris Raonić kaže da je to vladajuća Demokratska partija socijalista. Raonić objašnjava da što se više produžava rok za dijalog, smanjuje se vrijeme za adekvatnu kontrolu rada institucija u predstojećem izbornom periodu.
"DPS veoma mudro troši vrijeme, bitne teme stoje po strani, unutar opozicije imamo žestoki klinč. Tako da imajući u vidu iskustva i nemudro ponašanje unutar opozicije, ovo pitanje će se produžiti. Pa i ako bude ispoštovan novi rok za dogovor, 18. decembar, biće potrebno duže vrijeme da se ispoštuje sve ono što će novo zakonodavstvo da predvidi, poput izbora novih savjeta, Državne izborne komisije itd", kaže Boris Raonić, direktor Građanske alijanse.
Prvi proklamovani rok za okončanja rada Odbora za reformu izbornog zakonodavstva bio je 30. septembar. Zatim je najavljen 15. novembar kao krajnji rok, ali je prije nekoliko dana postalo jasno da je i taj rok nerealan, pa je odlučeno da novi rok bude 18. decembar.
Osim reforme zakona koji se odnose na sam izborni proces, Odbor treba da izmjeni i medijske i druge zakone koji su važni za regularnost izbora. Dijalog vlasti i dijela opozicije pomogli su predstavnici Evropske unije, koji su saopštili da je jedan od interesa "da niko ne osporava rezultat predstojećih izbora".