Radojka Nikolić, glavna urednica časopisa Biznis i Ekonometar, za Facebook stranicu ‘Zašto?’ objašnjava kakav bi dogovor postići Vlada Srbije, grupa banaka i udruženja građana oko zaduženja u švajcarskim francima nakon što je predsjednik Aleksandar Vučić najavio poseban zakon kojim će ovaj problem biti regulisan.
Primer
Meni se čini da su već sad vrlo ozbiljne najave 'leks specijalisa', a to se moglo naslutiti onoga momenta kad se predsednik države pojavio pred ovima koji su protestvovali.
Ne verujem da se to dogodilo slučajno, odnosno, kad se jedan vrlo važan čovek kao što jepredsednik države uključi u to, znači da rešenje sledi.
Kako će ono biti, to ćemo tek videti, ali nema sumnje da se ulazi u poduhvat iznalaženja rešenja.
Kad je o Srbiji reč, ona ima manji problem nego što su imali drugi, pre svega Hrvatska i Mađarska, koja se ovde često pominju kao primer da je tamo taj slučaj rešen.
Verovatno je to jedan od razloga što se do sada tome nije pristupalo zato što se odnosilo na -- operiše se tom brojkom -- između 17.000 i 20.000 ljudi.
Problem
U Hrvatskoj je bilo 100.000 ljudi, u Mađarskoj 500.000. I vrlo interesantno, i Mađarska I Hrvatska su taj problem rešavale pred izbore zato što na taj način dobijaju glasače na svojoj strani.
Ja mislim da jedan od razloga što to u Srbiji do sada nije rešavano, pogotovo da ne dođe inicijativa od strane vlasti, bio upravo u tome što nije toliko veliki broj obuhvaćen kao što je bio u ovim državama, odnosno, ako gledate matematiku i broj glasača, to nije neki korpus koji je možda bio interesantan za političare da ih pridobiju tako što će im rešavati problem.
Druga je stvar da li to uopšte tako treba raditi.
Ja sam protiv toga da se na ovaj način 'leks specijalisom' traži rešenje za problem koji je individualne prirode.
Pročitajte i ovo: Vučić: Uskoro ’leks specijalis’ za zadužene u švajcarcimaKompromis
Pretpostavlja se da je negde do 70 posto kredita ide do iznosa od 50.000 evra, a da ostalih dvadesetak posto tih kredita ide na iznos preko 50.000 evra.
U međuvremenu, pošto je država nekoliko puta ponudila rešenje, odnosno Narodna banka je nudila rešenje za problem zaduženih u švajcarcima -- neke četiri opcije su bile, među njima i prelazak na evro, prelazak na drugu valutu. Neki ljudi su to uradili, prihvatili takvo rešenje i deo tih kredita je rešen.
Kad se uđe u ceo ovaj problem, naravno da će kada banke uđu, kada uđe država, ili ta radna grupa, ili već ko se time bavi, kad uđu u ceo problem, oni će doći tačno do detalja koliko.
Ovo o čemu se priča mislim da su samo neke okvirne procene, ali niko tačno ne može da kaže o kom iznosu je reč.
Iz ovoga što do sada imamo, za konačno rešenje će se tražiti jedan kompromis gde će deo prihvatiti da plati država, deo će otpisati banke od tog kredita i naravno ostaće deo koji će morati da vraćaju zaduženi.
30 godina
Ali mislim, ono što je najveći problem je da je ovde ima nekoliko nivoa.
U ovoj stvari nema nevinih, svi su pomalo krivi, ali to ne znači da treba sada da iz budžeta svi građani snose posledice zbog rizika u koji je neko individualno ulazio i u tome je osnovni problem.
Kako je do toga došlo? Vi imate 2006. godinu kada u Srbiji, ipak raste bruto domaći proizvod, ekonomija se oporavlja, ljudi počinju masovno da uzimaju kredite i u tom trenutku se dešava da švajcarski franak pada na nivo od samo 50 dinara za jedan švajcarac. U poređenju s evrom to je značajno manje jer je evro u tom trenutku vredeo 80 dinara.
To je nelogična situacija u kojoj se švajcarac našao i to je bilo toliko jasno svakome ko bi se iole malo informisao a hoće da uđe u stambeni kredit koji će otplaćivati 30 godina.
Ne možete na osnovu situacije koju imate u tom momentu povlačiti poteze koji će vas koštati narednih 30 godina. Znači, to je taj deo koji se odnosi na individualnu krivicu.
Pročitajte i ovo: Šta sa dužnicima u "švajcarcima" koji su ostali bez stanova?Krivica
Potom, 2007. godine imamo jedan politički događaj koji ulazi u celu ovu stvar, a to je jedna koaliciona vlada Koštuničina, gde se kao koordinator Ministarstva finansija pojavljuje Milan Parivodić, i u martu te godine on predlaže Vladi, i Vlada usvaja tu odluku, da se subvencije koje država daje za kreditiranje stambenih kredita dodeljuju i ljudima koji se zadužuju u švajcarcima.
I on time legalizuje, praktički dovodi u istu situaciju zaduživanje u evrima i zaduživanje u švajcarcima.
Dakle, jedan stvarno konglomerat okolnosti koje su se napravile, gde je samo dosolila država time što je odobrila subvencije u švajcarcima.
I tu dolazimo do te krivice države, odnosno vrlo personalne. Treba prosto pogledati ko je tada radio i konačno da se jednom kaže da postoji i individualna krivica, a ne kolektivna krivica čitavog naroda.
Rešenje
Te 2007. godine, kada Vlada predlaže ubacivanje švajcaraca u subvencionisanje kredita, na čelu Centralne banke nalazi se Radovan Jelašić, i sad imate suprotnosti između ovoga što kaže Parivodić tada da treba ljudi da se zadužuju u švajcarcima, i imate guvernera Centralne banke Jelašića kaže 'ne, razmislite dobro pre nego što se zadužite'.
Pri tom, Centralna banka tada samo upozorava, a ne zabranjuje zaduživanje u švajcarcima.
Građani koji su bili zaduženi u švajcarcima su imali mogućnost nekoliko puta -- država je nudila 2009., 2010., 2011., 2012. -- mogućnost da se konvertuju ti krediti u drugu valutu, zato što je kasnije eksplodirao franak, i krediti su se duplirali automatski.
Onog momenta kada je vrednost švajcarca od 50 evra došla do 90 vi ste u dinarima imali duplirano sve, i glavnicu i kamatu, i naravno da to nije moguće izdržati.
Ali o tom opet trebaju da vode računa oni koji se zadužuju a ne da se formira jedna interesna lobi grupa kao što je Udruženje za zaštitu prava građana zaduženih u švajcarcima i da onda izboksuje sebi rešenje derogirajući sve druge zakone.
Pročitajte i ovo: UBS: Stav Vrhovnog kasacionog suda unosi pravnu nesigurnostZgodan trenutak
Onog momenta kad vi donesete 'leks specijalis' vi ste derogirali pravni sistem. Šta onda poštujete, samo zakone koje specijalno donosite za jednu namenu, ili u zemlji postoje zakoni o obligacionim odnosima koje treba poštovati u svakoj prilici?
Do jednačine će se doći, ovog momenta kada su se svi uključili, i država i banke i udruženje banaka, sigurno je da se traži rešenje. Sad je samo pitanje, koga će i koliko da košta? To je poenta.
Direktori banaka koje su strane banke moraju da konsultuju matične banke, u pitanju je otpis potraživanja.
Dakle, nešto će morati da plate banke, nešto ćemo morati svi mi, a kada kažete budžet, to znači svi građani Srbije će se odreći nečega da bi ova strana bila zadovoljena.
I deo naravno će platiti, koliko se budu nagodili, zaduženi u švajcarcima, ali, na kraju krajeva, oni će najbolje proći jer će ostati jedna grupa koja je uspela da sebe zaštiti tako što je protestvovala i nametnula se u zgodnom trenutku da reši problem koji je sama sebi napravila.