Dostupni linkovi

Šta sa dužnicima u "švajcarcima" koji su ostali bez stanova?


Građani zaduženi u "švajcarcima" iz udruženja "Švajcarski franak Srbija" u martu su protestovali ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu
Građani zaduženi u "švajcarcima" iz udruženja "Švajcarski franak Srbija" u martu su protestovali ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu

Šta za građane Srbije koji su ostali bez stanova, zbog nemogućnosti da otplaćuju bankama rate za stambene kredite u švajcarskim francima, znači odluka Vrhovnog kasacionog suda o kreditima u "švajcarcima" od pre dva dana?

Ovaj sud je naime 3. aprila, zauzeo stav da je odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima ništavna ukoliko banka nije obezbedila pisani dokaz da se i sama zadužila u toj valuti, i ako pre zaključenja ugovora klijentu nije dostavila potpunu pisanu informaciju o rizicima i posledicama.

"Mi možemo da očekujemo da nastavimo svoj osnovni spor pred Višim sudom gde smo tražili poništenje ugovora i njegovu ništavnost", kaže za RSE Snežana Aksentijević, koja je sa porodicom 26. marta ostala bez stana na Novom Beogradu zbog duga za stambeni kredit u švajcarskim francima.

"Ja ne znam kako će to sve da izgleda. Da li je potrebno voditi više odvojenih procesa, da li samo jedan. Moja porodica i ja smo zatečeni ovom situacijom. Ostali smo bez krova nad glavom i sada prvo proveravamo da li su naše stvari bezbedne i na broju u depou u kome se nalaze", rekla nam je Snežana Aksentijević.

Porodica Aksentijević je samo jedna od onih koje su ostale bez stana zbog kredita u švajcarskim francima i porasta iznosa mesečne rate. Aksentijevići su zbog stalnih promena uslova otplate i rate za kredit tužili banku i tražili poništenje ugovora.

Zbog 'švajcaraca' završili na ulici
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:28 0:00

U međuvremenu je njihov stan u novembru prošle godine prodat na aukciji, kako bi banka naplatila dug iz kredita za kupovinu stana. Porodicu Aksentijević su, krajem marta, izvršitelji uz asistenciju policije iselili iz stana.

U udruženjima koja se bave zaštitom bankarskih dužnika nemaju precizne podatke koliko je stanova oduzeto građanima koji su se za stambene kredite zadužili kod banaka u švajcarskim francima.

Građani koji su ostali bez nekretnina morali bi da pokrenu sudski spor, objašnjava Dejan Gavrilović iz "Efektive", udruženja bankarskih klijenata.

"I u tom sporu da se veštačenjem utvrđuje da li bi u trenutku raskida ugovora bili u pretplati da su imali kredit u evrima. Tu treba biti oprezan jer nisu svi građani u istoj poziciji u smislu ugovornih odredbi. Tu najviše utiče visina kamatne stope i kada je došlo do raskida ugovora. Dakle, nije isto ako je neko podigao kredit 2008. godine a 2010. godine prestao da ga plaća i raskinut mu je ugovor, ili je plaćao do 2017. godine, pa mu je raskinut ugovor. Onaj ko je plaćao duže biće sigurno u pretplati kada se njegove uplate konvertuju u evro", objašnjava Gavrilović.

U stavu koji je zauzeo Vrhovni kasacioni sud navodi se da će u parničnom postupku u kome se odlučuje o pravnoj valjanosti ugovora o kreditu, sud na predlog zaduženog građanina izdati privremenu meru kojom se banci zabranjuje aktiviranje hipoteke, ukoliko izvršenje već nije pokrenuto radi realizacije sredstava obezbeđenja.

"U slučaju kada je postupak izvršenja već pokrenut, sud odnosno javni izvršitelj će na zahtev dužnika odložiti izvršenje bez polaganja jemstva", navodi se u saopštenju suda.

Snežana Aksentijević objašnjava da su ona i njen suprug 2005. godine uzeli kredit indeksiran u evrima, da bi posle godinu dana prihvatili kredit indeksiran u švajcarskim francima i da su do trenutka kada su tražili raskid ugovora otplatili 87.000 izraženo u evrima od 103.000 evra kredita koliko su pozajmili od banke, ne računajući prvu godinu otplate u evrima. Kredit nisu bili u mogućnosti da dalje otplaćuju jer je, kaže, rata više nego dvostruko porasla i mesečno potraživanje je prelazilo njihov prihod.

"Osamdeset sedam hiljada plaćenog kredita, i još 10.000 ili 12.000 pre toga koji je plaćen u evrima, i plus 118.000 za koliko je stan prodat a što je iznos ispod tržišne cene, je mnogo preko 200 hiljada evra za stan za koji smo se zadužili u iznosu od 103.000 evra", kaže Snežana Aksentijević.

Javna rasprava

Ministarka pravde u Vladi Srbije Nela Kuburović izjavila je da je preporuka Radne grupe Ministarstva pravde da se uvede limit od 5.000 evra ispod kojeg neće moći da se izvrši prodaja stana u kojem neko stanuje.

"Videćemo da li će tokom javne rasprave da se taj iznos promeni, ali u svakom slučaju za male iznose neće biti moguće sprovoditi izvršenje javne nepokretnosti koja služi isključivo za stanovanje dužnika", rekla je Kuburović.

Za male iznose neće biti moguće sprovoditi izvršenje javne nepokretnosti koja služi isključivo za stanovanje dužnika: Kuburović
Za male iznose neće biti moguće sprovoditi izvršenje javne nepokretnosti koja služi isključivo za stanovanje dužnika: Kuburović

Ona je pojasnila da je preporuka Vrhovnog kasacionog suda da ukoliko je započet postupak izvršenja, bude doneta privremena mera ili da javni izvršitelji odlože izvršenje u toj situaciji.

Ministarka pravde je još izrazila nadu da će nižestepeni sudovi poštovati stav Vrhovnog kasacionog suda o kreditima u švajcarskim francima, a da će javni izvršitelji postupati po odluci koju ti sudovi donesu.

Stav povodom ugovora o kreditima u švajcarskim francima i konverzije, obavezujući je samo za sudije Vrhovnog kasacionog suda. Nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, ali će rizikovati da im te odluke u postupku revizije koja se vodi pred VKS, budu ukinute, navodi se u saopštenju VKS koje je dostavljeno medijima.

Udruženje banaka Srbije (UBS) saopštilo je da pravni stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o ništavosti odredbe ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i konverziji unosi pravnu nesigurnost, te navode da očekuju da se jasno precizira na kojim su zakonskim propisima zasnovani stavovi tog suda.

Ovo udruženje u saopštenju navodi i da su članice UBS-a u Srbiji investirale preko 5,7 milijardi evra u kapital, da zapošljavaju 23.000 ljudi i da kreditiraju privredu i građane sa oko 20 milijardi evra, te ocenjuju da "kao značajan činilac finansijskog sistema" smatraju da se ovom pitanju mora posvetiti posebna pažnja, piše u saopštenju.

U međuvremenu se oglasila i Američka privredna komora, saopštenjem u kojem je izražena zabrinutost da različita i naknadna tumačenja propisa mogu negativno uticati na predvidivost poslovnog okruženja i poverenje investitora koji odlučuju o otpočinjanju, razvoju poslovanja i zapošljavanju.

"Povodom Pravnog shvatanja o punovažnosti valutne klauzule kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima i konverziji koju je izneo Vrhovni kasacioni sud naglašavamo da je za svakog investitora posebno važno strogo poštovanje načela pravne sigurnosti, koje podrazumeva, između ostalog, da su pravila unapred poznata, kao i posledice za one koji postupaju ili ne postupaju po njima", navodi se u saopštenju.

Američka privredna komora u Srbiji saopštila je da podržava napore da se, uz poštovanje propisa, pronađe rešenje za one građane koji se nalaze u teškoćama zbog otplate kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Udruženje "Efektiva" od 2011. godine traži da se donese Zakon o konverziji i da se svi krediti u švajcarskim francima konvertuju u evro.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG