Prokop, nedovršenu železničku stanicu, čiji je deo nedavno svečano otvoren, osim putnika – obilaze poslednjih dana i znatiželjni građani sa željom da se uvere u kvalitet izvedenih radova.
Zatekli smo tamo i radnike koji obavljaju sitne popravke, ali i arhitekte koji su pre nešto manje od četiri i po decenije bili angažovani na projektovanju i izgradnji nikada završenog Prokopa, velikog infrastrukturnog projekta korišćenog u mnogobrojnim predizbornim kampanjama.
Stranica Prokop
Kompozicija Beovoza, beogradske prigradske železnice, odnedavno ponovo pristaje na perone uređenog i jako osvetljenog Prokopa, buduće železničke stanice Beograd-centar. Užurbano iz nje izlazi nekolicina putnika uputivši se ka stepenicama koje vode ka izlazu.
Iz Zemun Polja pristigao je pedesetogodišnji Bane Jovanović, pošao je na razgovor za posao.
„Za mene je to izvrsno – funkcioniše. Po meni je to idealna pozicija za sve delove grada Beograda“, rekao nam je Jovanović.
Upitan kako sve može gradskim prevozom da se stigne do stanice, malo se zamislio pa nastavio.
„Sedamnaesticom, a putnici koji dolaze autobusom broj 88 moraju da moraju da dođu dole do petlje. Pa se vrate unazad na početnu stanicu ispod 'Gazele' i onda idu i ’vamo i tamo“, objašnjava Jovanović.
Naš sagovornik opisao je teži način za dolazak do mesta, koje bi za dve godine trebalo da postane centralna železnička stanica, u skladu sa planom nadležnih o izmeštanju postojeće – što se inače i podudara sa raščišćavanjem terena za izgradnju kontroverznog projekta Beograd na vodi, ali isitini za volju i planom iz vremena nekadašnjeg legendarnog gradonačelnika Branka Pešića.
Inače, trenutno do Prokopa direktno vozi jedna gradska linija minibus broj 34, dok trolejbusi 40 i 41 staju kod Muzeja istorije Jugoslavije koji je udaljen oko 700 metara.
„Pa nema ništa. Moraš da ideš ovde kroz naselje, da se penješ ovde nekim stepenicama. Nema nikakvog pristupa za sad. Dok se ne naprave saobraćajnice i prođe neki autobus tu u blizini – to nije baš funcionalno“, kaže nam Nikola, tridesetpetogodišnji profesor.
Osim putnika Beovoza i onih koji dva puta dnevno ovuda prolaze ka Novom Sadu ovuda se i dalje vrzmaju radnici koji otklanjaju nedostatke nakon glamuroznog otvaranja.
Zamena dotrajalog rukohvata
Milovan Cvijić iz preduzeća „Sedmi juli“ je sa kolegama postavljao ograde i signalne table u renoviranom Prokopu.
„Treba tu neki rukohvat da se menja pa smo došli to da sečemo. To je stari rukohvat koji je ranije postavljen pa sada hoće da ga zamene. Ne znam kad je tačno postavljen davno je to bilo. Verovatno je oštećen u međuvremenu. Stanica je dobro urađena, jedino što se kondenzuje voda u vazduhu. Razlog je toplo vreme juče i prekjuče, a ovde dole je hladno. Biće rešeno kada se izgradi zgrada iznad“, kaže nam Cvijić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izjava Milovana Cvijića
Rok za izgradnju stanične zgrade o kojoj je govorio naš sagovornik je, po poslednjem obećanju vlasti, 2018. godina.
Prostor predviđen za gradnju stanične zgrade
I dok je uzrok skupljanja vode na tavanici poznat, razloge pojave vode na delu staničnog pločnika nismo uspeli da utvrdimo. Pranje ili nešto drugo, upravo to je primetio penzioner Jovan Gvozdenović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izjava Jovana Gvozdenovića
"Ovo može biti opasno, može da smrzne. Sad je temperatura pogodna Inače da je niska temperatura i da bude loma. Možda su ovo ostaci još od pranja pre par dana“, kaže Gvozdenović, aludirajući na svečano otvaranje kom su prisustvovali gotovo svi članovi vlade.
Osim interesovanja znatiželjnika laika, deo nezavršene stanice bio je i na testu stručnjaka. U obilazak je došao Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije i rukovodilac višedenecijskog neostvarenog projekta metro Beograd.
On nam je rekao da se u javnosti dalo previše značaja saobraćajnici, inače samo delu projekta Beogradski železnički čvor, čija je izgradnja počela sedeamdesetih godina prošlog veka.
„U ukupnom projektu Beogradski železnički čvor ova železnička stanica čini negde 5-6 odsto ukupnog posla. Ovih šest koloseka koje je Vučić otvarao to se odnosi u promilima u odnosu na železnički čvor. Potpuno jedan mali šou napravljen – to blage veze nema u odnosu na ono šta su prethodne generacije za prošloh 40 godina uradile“, zaključuje arhitekta Branislav Jovin.