Posle četiri decenije radova, obeležen je završetak prve faze izgradnje Železničke stanice “Prokop” u Beogradu. Okončanjem radova omogućen je saobraćaj na osam od ukupno deset projektovanih koloseka. "Prokop", koji se do sada koristio za vozove gradske železnice, odnosno “BG voz”, otvoren je za putnike na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.
Završetku radova prisustovao je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. “Čeka nas ogroman rad iznad prve ploče. Ja vam sada kažem, iako je rok 2019. godina, mi ćemo to da završimo u 2018. To će biti jedna velelepna, jedna od najlepših stanica u čitavoj Evropi”, kazao je srpski premijer.
Vučić je, dakle, najavio nastavak radova, te podvukao da “nije reč o jednoj železničkoj stanici, o dolascima i odlascima vozova, već o pokretanju cele jedne zemlje.”
“Ne delim fascinaciju ljudi iz vlasti onim što je urađeno na stanici Prokop”, osvrće se u izjavi za RSE predsednik Sindikata železničara Srbije, koji deluje u okviru Samostalnog sindikata Srbije, Dragan Ranđelović. Iskorak je u tome što je stanica “Prokop” rekonstruisana, ali u tehnološko – tehničkom smislu, kaže naš sagovornik, železnice Srbije i dalje dramatično kaskaju za evropskim.
“Ovde je i dalje je prisutna tehnologija starije generacije, ne najsavremenija”, navodi Ranđelović. “Kao železničar rećiću da ovo jeste iskorak za Železnicu i za Srbiju, ali dizati to na epohalni nivo, sa time se ne bih složio. Isuviše smo mi daleko za Zapadom”, insistira sagovornik RSE.
Ranđelovića u suprotno ne uverava ni činjenica da je stanica "Prokop" rekonstruisana čak 40 godina nakon početka radova, što ju je inače svrstalo u red onih projekata u Srbiji za koje su mnogi verovali da nikada neće ni biti završeni.
“Po meni i dalje razgovaramo neozbiljno. Kako to da se radi parče po parče. Treba jednom za svagda nešto odlučiti, to odraditi i pustiti u funkciju. Treba razumeti da sve što bude funkcionisalo parcijalno, kada se budu radili konačni radovi, ponvo će biti rađeni. Jovo nanovo, da se tako izrazim. Podsećam, da od osamdesetih kada je počeo da saobraća ‘Beo voz’, današnji ‘BG voz’, kroz tu stanicu, dogodilo sve i svašta. Otvorena su pitanja nebezbednosti, nefuncionalnosti i svega drugog. Ono što je sada najbitnije jeste to što će se putujući svet sočiti sa mnogim problemima, imeđu ostalog i kako da se od stanice ‘Beograd centar’ prebaci dalje.”
Naš sagovornik ukazuje na pitanje pozicije centralne Železničke stanice u Beogradu, čije se potpuno izmeštanje na stanicu “Prokop” se očkekuje za godinu dana. Obećala je to i ministarka saobraćaja i potredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović. Slično premijeru i ona je konstatovala da se rekonstrukcijom “Prokopa” glavni gard Srbije vraća na evropsku mapu železnica:
“Četrdeset godina se pričalo o Prokopu. Mnogi političari, mnogi novinari, mnogi stručnjaci su ovde stajali. Mnogi su ostarili a Prokop nije bio završen. To nije zavisilo ni od finansija, ni od stručnjaka, ni od projekata, to je pre svega zavisilo od političke volje da se ovako važan projekat zaista i završi.”
Ranđelović ponavlja stavove onih po kojim je izmeštanje centralne stanice u Beogradu kontraproduktivno i podseća da u evropskim gradovima, onima u kojima postoji razvijena železnica, redovno postoji više gradskih stanica. Ponavljajući da će rekonstruisani “Prokop” samo uvećati konfuziju putnika, on zaključuje:
“U ovom trenutku ta stanica neće poboljšati ništa, osim što će putnici videti da je lepo, čisto i osvetljeno, za razliku od postojeće stanice gde je – tuga.”
Inače, u radovima na “Prokopu” ispunjen je predviđeni rok za njihov završetak koji je bio 420 dana, a vrednost ugovora od 25,8 miliona evra obezbeđeno je iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.