Prva zajednička vojna vežba sa zemljama članicama NATO-a koja će biti održana na teritoriji Srbije planirana je za oktobar iduće godine i mogla bi predstavljati politički iskorak u saradnji sa Severnoatlanskom alijansom. Iako se Srbija do danas u velikoj meri uskladila sa NATO standardima, uz insistiranje vojne neutralnosti, vojna saradnja sa Rusijom i dalje se u javnosti mnogo više potencira.
Posle više od 20 vojnih vežbi u kojima je, pod okriljem NATO programa Partnerstvo za mir, učestvovala uglavnom kao posmatrač, vežba „REGEX 18“ biće po prvi put održana na teritoriji Srbije. Takav plan potvrđen je za RSE u Ministarstvu odbrane. Iako odgovor na pitanja o detaljima vežbe nismo dobili, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenjuje da bi ovo mogla biti prilika da Beograd u političkom smislu pokrene temu NATO-a.
„Ali, govorim u kondicionalu. Mogla bi da bude dobra prilika da Srbija pokaže da NATO nije neko strašilo, da podseti recimo na IPAP sporazum i domete te saradnje, prespektive evrointegracija, koje ne moraju, ali i mogu da budu vezane za NATO. Dakle, mislim da je to dobra vest, ali plašim se da će sa političkog stanovišta ostati neupotrebljena“, kaže Jakšić.
Ruska propaganda efikasnija od srpske: Boško Jakšić
Osnovni razlog za to ne bi trebalo tražiti u strahu od gubljenja podrške Moskve, koliko u animozitetu koji prema NATO-u, potpomognutim političkim porukama, vlada u dobrom delu javnosti u Srbiji, zbog dvoipomesečne intervencije Alijanse 1999. godine.
“Rusija koristi tešku artiljeriju da bi na sve načine odvratila zemlje od puta ka NATO-u i ruska propaganda je u tome neuporedivo efikasnija od srpske koja bi, ako se već drži pozicija vojne neutralnosti, trebalo da poštuje taj balans i da ističe prednosti i mane i jednih i drugih, a ne da se plašimo da bilo šta pozitivno kažemo o NATO-u”, dodaje Jakšić.
Dok istrajava na vojnoj neutralnosti i klackalici saradnje sa NATO-om, kroz Partnerstvo za mir sa jedne i Rusijom sa druge strane, aktivnosti sa “tradicionalno prijateljskom” Moskvom, iako ih je višestruko manje nego sa članicama Alijanse, javnosti su znatno poznatije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srbija između NATO i Rusije
Napomenimo da su pripadnici Vojske Srbije u subotu otputovali za Rusiju kako bi učestvovali na taktičkoj vežbi sa bojnim gađanjem Zapadnog vojnog okruga Oružanih snaga Ruske Federacije. Vežbe će se izvoditi do 11. avgusta na poligonu "Kirilovski", u Viborskom rejonu Lenjingradske vojne oblasti, najavilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Vojne vežbe i nabavka oružja od Rusije, reklamiraju se kao po zemlju izuzetno povoljne, dok se o iznosu donacija koje pristižu iz država članica NATO se ne govori.
"I mnoge zajedničke aktivnosti sa Rusijom nisu klasične vojne vežbe. Tu se mogu ubrojati aktivnosti u kojima je pre svega reč o podizanju morala, pokazivanju naoružanja i spremnosti pripadnika vojske, pre nego unapređenju sposobnosti vojske”, navodi Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Na ovoj su liniji i političke poruke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ublažio je stav koji je prema NATO-u imao kao generalni sekretar Srpske radiklane stranke, sa kojom se razišao 2008. godine. Ipak, na čelo Ministarstva odbrane, pošto je Vučić napustio premijersko mesto, nova premijerka Ana Brnabić (kojoj je Vučić poverio mandat za sastav Vlade) postavila je Aleksandra Vulina, oštrog protivnika NATO-a, koji je Alijansu više puta nazvao „zlom“.
Sporni ministar odbrane: Aleksandar Vulin
„Vučić da bi balansirao, to pušta. I verovatno kada ode u Vašington ili Brisel kaže – moram da ga tolerišem da bih održao balans i izašao u susret javnom raspoloženju u Srbiji koje je takvo kakvo jeste“, ocenjuje Boško Jakšić.
U isto vreme, vojska na čijem je čelu aktivno sarađuje sa NATO-om. Iako zvanično tvrdi da ne želi da bude deo tog saveza, Srbija je 2006. pristupila Programu Partnerstvo za mir, a u januaru 2015. godine potpisan je individualni partnerski akcioni plan sa NATO.Do danas se Srbija, prema rečima Katarine Đokić, u velikoj meri uskladila sa NATO standardima.
“Na primer, kada je reč o naoružanju i vojnoj opremi, Srbija je usvojila NATO sistem kodifikacije, što znači da delovi naoružanja i vojne opreme dobijaju oznake u skladu sa NATO standardima što je potencijalno dobro i za namensku industriju, budući da su njihovi proizvodi sada uključeni u NATO bazu naoružanja i da potencijalni naručioci mogu da ih vide. Takođe su, koliko mi je poznato, primenjeni standardi kada je reč o formacijskim mestima i kada je reč o obrazovanju”, kaže Katarina Đokić.
U međuvremenu, sve zemlje u okruženju postale su članice ili su na putu da budu deo NATO saveza.
“Saradnja Srbije sa NATO-om napreduje, ali napreduje nekako potmulo, uglavnom van očiju javnosti zato što se političari plaše odjeka kada se pomene NATO jer je napravljena atmosfera u kojoj ako kažete da ste za NATO vi ste izdajnik, ako kažete da ste za Rusiju, vi ste patriota”, navodi Boško Jakšić.
Za razliku od pitanja Kosova, o kom predsednik Srbije otvara unutrašnji dijalog, eventualno preispitivanje vojne neutralnosti i kretanja Srbije ka NATO savezu za sada nije na dnevnom redu.