Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u sredu, 12. januara da su se Alijansa i Rusija složili da pokušaju da zakažu više sastanaka, uprkos tenzijama oko gomilanja ruskih trupa u blizini granica sa Ukrajinom, prenosi AP.
Govoreći nakon što je predsedavao sastankom Saveta NATO-Rusija, Stoltenberg je rekao da su obe strane „izrazile potrebu za dijalogom i istraživanjem rasporeda budućih sastanaka“.
Ali Stoltenberg je rekao da bilo kakvi razgovori o Ukrajini neće biti laki.
„Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije po ovom pitanju“, rekao je on novinarima.
Stoltenberg je naglasio da Ukrajina ima pravo da sama odlučuje o svojim budućim bezbednosnim aranžmanima i da će NATO nastaviti da ostavlja otvorena vrata za nove članice.
„Niko drugi nema šta da kaže, i naravno Rusija nema pravo veta“, rekao je on.
Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman potvrdila je u sredu da svaka evropska zemlja treba da ima pravo da se pridruži NATO-u ako to želi, uprkos insistiranju Rusije da ta vojna organizacija prestane da poziva nove članice, posebno Ukrajinu.
„Ponovo sam potvrdio fundamentalne principe međunarodnog sistema i evropske bezbednosti: svaka zemlja ima suvereno pravo da izabere sopstveni put“, napisala je Šerman na Tviteru, dok su se visoki zvaničnici NATO i Rusije sastali kako bi pokušali da premoste naizgled nepomirljive razlike oko budućnosti Ukrajine.
In today’s @NATO-Russia Council, I reaffirmed the fundamental principles of the international system and of European security: Every country has the sovereign right to choose its own path. pic.twitter.com/MNWXWINg8V
— Wendy R. Sherman (@DeputySecState) January 12, 2022
Ruski predsednik Vladimir Putin zahteva da NATO prestane da prima nove članove.
Aleksandar Gruško, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova rekao je da su razgovori sa Severnoatlantskom alijansom bili otvoreni i direktni.
On je na konferenciji za novinare rekao da proširenje NATO-a predstavlja pretnju po bezbednost Rusije i da bi dalje pogoršanje odnosa dve strane moglo da donese, kako je naveo, nepredvidive posledice po evropsku bezbednost.
„Apsolutno je imperativ da se prekine politika otvorenih vrata NATO-a i da se Rusiji ponude pravno obavezujuće garancije koje sprečavaju dalje širenje NATO-a na istok“, rekao je Gruško.
„Sloboda izbora načina obezbeđivanja sopstvene bezbednosti ne sme da se sprovodi na način koji narušava legitimne bezbednosne interese drugih", rekao je Gruško.
Savet NATO-Rusija je prvi sastanak te vrste u više od dve godine. Forum je osnovan pre dve decenije, ali su sastanci obustavljeni nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. Od tada se sastajao samo sporadično, poslednji put u julu 2019.
Razgovori se odvijaju tokom nedelje diplomatije visokih uloga i napora koje predvode SAD da spreče pripreme za ono što Vašington veruje da bi mogla biti ruska invazija na Ukrajinu. Moskva poriče da planira napad. Ipak, istorija njenih vojnih akcija u Ukrajini i Gruziji zabrinjava NATO.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin delovali su veoma ozbiljno uoči razgovora.
Nije bilo javnog rukovanja iako su se kasnije članovi ruske delegacija kasnije pozdravili sa zvaničnicima iz 30 zemalja članica NATO-a dodirom pesnice, u skladu sa epidemiološkim merama, u prostoriji gde je održan sastanak.
Sa oko 100.000 borbeno spremnih vojnika uz podršku tenkova, artiljerije i teške opreme okupljenih u blizini istočne granice Ukrajine, okupljanje u sredu je poprimilo veliki značaj, ali bez velikih izgleda da se ostvari napredak u pregovorima.
„Ovo su potpuno neprihvatljivi predlozi“, rekao je estonski ministar odbrane Kale Lanet za javni servis ERR uoči razgovora. Estonija se, kao i njeni baltički susedi Letonija i Litvanija, oslanja na američke bezbednosne garancije koje joj daje članstvo u NATO.
Putin ističe da su zahtevi Rusije jednostavni, ali ključni delovi predloga sadržanih u dokumentima koje je Moskva objavila — nacrt sporazuma sa članicama NATO-a i ponuda sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Država — neće biti prihvaćeni.
NATO bi morao da pristane da zaustavi sve planove za članstvo, ne samo sa Ukrajinom, i da smanji svoje prisustvo u zemljama poput Estonije blizu ruskih granica. U zamenu, Rusija bi se obavezala da će ograničiti svoje ratne igre, kao i prekinuti nadletanje aviona i druga neprijateljstva niskog nivoa.
Odobravanje takvog sporazuma zahtevalo bi od NATO da odbaci ključni deo svog osnivačkog ugovora.
Prema članu 10 Vašingtonskog sporazuma iz 1949. godine, organizacija može pozvati bilo koju evropsku državu koja je voljna da doprinese bezbednosti u severnoatlantskom području i ispuni obaveze iz članstva.
„Postalo je kristalno jasno da nijedan saveznik unutar NATO alijanse nije spreman da odstupi ili pregovara o bilo čemu što se odnosi na politiku otvorenih vrata NATO-a“, rekla je u utorak Džulijan Smit (Julianne Smith), američka ambasadorka pri NATO-u. „Ne mogu da zamislim nijedan scenario gde bi se o tome raspravljalo,” dodala je.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio da Rusija očekuje brz odgovor.
„Situacija u vezi sa evropskom bezbednošću i našim nacionalnim interesima dostigla je kritičnu tačku“, rekao je Peskov u konferencijskom razgovoru sa novinarima i nazvao tu organizaciju „instrumentom konfrontacije“.
On je ponovio je da Rusija, iako ne postavlja ultimatume, ostaje zabrinuta zbog mogućeg proširenja zapadne alijanse.
„Naravno, Rusija je zabrinuta zbog bilo kakvog proširenja NATO-a. NATO nije instrument razvoja, on je instrument konfrontacije“, rekao je Peskov novinarima u Moskvi.
Peskov je odbio da kaže koje mere bi Rusija mogla da preduzme ako pregovori ne uspeju, rekavši da Moskva „ne bi želela da upućuje pretnje i ultimatume i upozorava da će drugi platiti visoku cenu, kao što to čine američki zvaničnici“, rekao je Peskov.
Maksim Samorukov, saradnik istraživačkog centra Karnegi Moskovskog centra, kaže da nedostatak stvarnih ruskih ustupaka u Putinovom nacrtu sporazuma verovatno znači da je „Rusija spremna da toleriše neuspeh ovih pregovora“.
Ideja je, rekao je Samorukov, da „pokažemo Zapadu da smo ozbiljni…da je Rusija zaista spremna da preduzme drastične korake kako bi nametnula ove ustupke” vojnoj organizaciji koju predvode SAD.
Ipak, NATO ne može sebi priuštiti da ignoriše ponudu Rusije. Neki članice strahuju da Putin možda traži izgovor za pokretanje invazije — poput neuspeha Zapada da se angažuje — i svi razgovori koji bi ublažili tenzije oko graničnih snaga, raspoređivanja raketa ili ratnih igara su dobrodošli, ocenjuje AP.
Pročitajte i ovo: SAD kažu da je 'prerano reći' da li su Rusi ozbiljni po pitanju sigurnosnih pregovora