U Srbiji je u ovoj godini prijavljeno 48 napada na novinare, pokazuje baza podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Iako je nasilje nad medijskim uposlenicima u porastu, napominju u NUNS-u, ovakve slučajeve nadležni i dalje sporo rešavaju.
“Kada se pogleda struktura novinara koji su napadnuti, odnosno medija za koje oni rade, onda je motiv očigledan. Motiv napada je uglavnom da se zastraše oni mediji koji ne pristaju da ćute pred nepravilnostima u društvu. Mediji koji se bave realnošću očigledno nisu dobrodošli”, rekao je Svetozar Raković, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Od 1. januara prijavljena su četiri fizička napada na novinare, jedan na njihovu imovinu, 14 verbalnih pretnji, i 29 pritisaka na predstavnike medija. Svi slučajevi su u predistražnom postupku, osim dve prijave napada koje je tužilaštvo odbacilo nakon što je utvrdilo da nema krivičnog dela, navodi NUNS na osnovu podataka koje je dobio od nadležnih tužilaštava.
Ovakvo stanje, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović, vrlo je zabrinjavajuće.
“Ti napadi će da rastu i dalje ukoliko pravosudni sistem ne reaguje oštrim kaznama. I ukoliko vlasti u Srbiji tolerišu takve stavove. Mislim čak i da novinarska profesija nije dovoljno zakonom zaštićena. Onda to sve skupa daje takve rezultate”, smatra Radovanović.
Jedan od najžešćih napada na novinare u poslednje vreme, podsećaju u NUNS-u, bio je u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića. Tada su nasilnici fizički nasrtali na novinare koji su bili na zadatku i gurali ih ispred Narodne Skupštine u centru Beograda. Iako su fotografije napadača objavljene u štampi, do sada nema informacija da je neko odgovarao.
“To što smo tada mogli da vidimo zaista je jezivo izgledalo i šalje veoma lošu poruku. Ukoliko ne bude oštrih sankcija za napadače, bojim se da bi to bio putokaz za takvo ponašanje prema novinarima i za ubuduće”, napominje Svetozar Raković.
Naslovnice sa fotografijama napada na novinare na skupu tokom polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića
Još jedan od upečatljivih slučajeva, kada je u pitanju bezbednost novinara, je nedavno obijanje stana novinarke Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK. U KRIK-u smatraju da se radi o zastrašivanju jer tom prilikom ništa nije ukradeno, dok je policija saopštila da intenzivno radi na rasvetljavanju slučaja.
Prema NUNS-ovoj bazi podataka, broj napada, posebno pretnji i pritisaka, iz godine u godinu raste: u 2015. ih je bilo 36, u toku 2016. godine 69, a samo u prvoj polovini 2017. čak 47.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da su novinari najčešće na meti interesnih grupa.
“Ako pišu o organizovanom kriminalu, smetaju organizaciji koju razotkrivaju. To je svuda tako u svetu, pa i kod nas. Ali ima i političkih radnika kojima otvoreno pisanje novinara smeta. I ima mnogo pristalica tih političkih pokreta koji će čak i bez nekog signala reagovati nasiljem na novinare”, smatra Radovanović.
Poseban problem je atmosfera u kojoj rade predstavnici medija. NUNS smatra da su u tom smislu naročito odgovorni političari koji javno omalovažavaju istraživačke novinare koji postavljaju pitanja.
“Umesto odgovora, novinari od najviših predstavnika vlasti često dobijaju uvrede. Nema direktnih pretnji ali takvo ponašanje nosilaca vlasti zapravo stvara atmosferu u kojoj su mogući učestali napadi na novinare”, kaže Svetozar Raković.
Dragana Pećo, novinarka KRIK-a, kojoj je obijen stan
Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara krajem 2016. potpisali su Republičko javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i novinarska i medijska udruženja. Ovaj mehanizam trebalo bi da omogući efikasniju krivičnopravnu zaštitu novinara.
Uz adekvatne zakone koji postoje i efikasnije funkcionisanje institucija, smatra Svetozar Raković, država bi mogla da obezbedi bolju bezbednost novinara.
“Poblem je u implementaciji zakona. U tome da pojedine najvažnije institucije očigledno ne rade svoj posao kako bi trebalo kada je u pitanju zaštita novinara u konkretnim slučajevima”, zaključuje Raković.
Sporazumom tužilaštva, policije i novinarskih udruženja formirana je i zajednička radna grupa koja bi trebalo da pospeši neposrednu saradnju povodom svakog slučaja napada na novinare. Kako kažu u NUNS-u, o efektima je još rano govoriti jer se, uz tehničke i administrativne pripreme, radna grupa povremeno sastaje i razmenjuje informacije o incidentima.